Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Optužena za zločine nacista pokušala bekstvo u 96. godini

Припрема за суђење (Фото EPA-EFE/MARKUS SCHREIBER / POOL)

Berlin – Nemica stara 96 godina uhvaćena je juče, samo nekoliko sati nakon što se nije pojavila na suđenju po optužnici za pomaganje i podržavanje masovnih ubistava u jednom koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata, izjavila je portparolka jednog nemačkog suda. „Okrivljena je napustila svoj dom u ranim jutarnjim satima i odvezla se taksijem na nepoznatu lokaciju”, izjavila je ranije juče portparolka suda Frederike Milhofer, a prenosi agencija Rojters.

Portparolka je kasnije potvrdila da je okrivljena pritvorena i da doktor sada procenjuje da li njeno zdravstveno stanje dozvoljava da bude zatvorena. „Naredno ročište je zakazano za 19. oktobar”, izjavila je Milhoferova.

Irmgard Furhner je optužena da je kao 18-godišnjakinja bila saučesnik u ubistvu 11.412 ljudi dok je između 1943. i 1945. godine bila daktilografkinja koncentracionog logora Štuthof. Tužioci tvrde da je ona bila deo aparata koji je pomogao funkcionisanje nacističkog logora pre više od 75 godina, prenosi agencija AP.

Državni sud u gradu Icehu na severu Nemačke naveo je u saopštenju da je osumnjičena „pomagala i podržavala one koji su bili zaduženi za logor u sistematskom ubijanju onih koji su tamo bili zatvoreni u periodu od juna 1943. do aprila 1945. godine u njenoj funkciji stenografa i daktilografkinje u kancelariji zapovednika logora”.

Prema drugim medijskim izveštajima, optužena je saslušana kao svedok tokom ranijih nacističkih suđenja i tada je rekla da joj je bivši komandant Štuthofa Pol Verner Hope diktirao dnevna pisma i radio-poruke.

Furhnerova je izjavila da nije bila svesna ubistava koja su se dogodila u logoru dok je tamo radila, prenosi AP pozivajući se na nemačku novinsku agenciju DPA.

Štuthof je uspostavljen 1939. u okupiranoj Poljskoj, a korišćenje gasnih komora počelo je u junu 1944. godine. Sovjetski vojnici oslobodili su ga pred kraj rata, u maju 1945.

U logoru je oko 100.000 zatvorenika boravilo u užasnim uslovima. Više od 60.000 ljudi je umrlo od bolesti i gladi, neki su ugušeni gasom, a drugima su ubrizgane smrtonosne injekcije ili su zimi terani napolje bez odeće sve dok nisu umrli od smrzavanja.

Najveći deo bili su Jevreji, a bilo je i Poljaka koji nisu bili Jevreji i zarobljenih sovjetskih vojnika, prenosi Tanjug.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Ако је одговорна за ратне злочине како су је оставили без одговорност до 96 година.Или шта раде дактилографи ? Пишу оно што им диктирају надређени. Где још дактилографи о нечем одлучују и неком издају наредбе.
Боро
"... у њеној функцији стенографа и дактилографкиње у канцеларији заповедника логора..." Занимљиво, ниједан власнике ниједне фабрике, које је производила тоне оружја за Немачку никада није ни оптужен а камоли ухапшен, нити они који су обезбеђивали нафту нацистима, а о банкарима који су давали кредите Хитлеру да и не говорим, битно да је ово је ово девојче, од 18 година, секретарица-дактилограф било један од стубова геноцида над Јеврејима.
Sale Vidikovac
Svako ko je radio u tim logorima, makar i kao čistačica, trebao je biti streljan 1945. godine. Niko, ko je tamo kročio, nije nevin. Ova baba svojim begstvom još pokazuje da se ni danas posle 76 godina i svih saznanja o tim zločinima, NI NAJMANJE NE KAJE.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.