Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od kukuruza ostala tuluzina i korenje

Ratari južnog Banata ocenjuju da je prošla godina za ovu kulturu bila odlična, ali da je ova jedna od najgorih i da u dobar deo njiva kombajni neće ni ulaziti
Тек понеки комбајну њивама са кукурузом (Фото О.Јанковић)

Dolovo - Berba kukuruza u južnom Banatu traje, ali nije u punom jeku. Ove godine je mnogo njiva u koje kombajni neće ni ulaziti, jer nema šta da se ubere. Suša je obavila svoje i obrala rod, a ovdašnji ratari primećuju da mašine rade u prazno i da su klipovi nezavršeni, poluprazni, ili je zrno potpuno isušeno od dvomesečne upeke.

‒ Beremo kukuruz, ali klipova zapravo nema, mi samo kosimo tuluzinu i pokupimo nešto korenja, koji mogu samo u silažu. Prošla godina je bila odlična, pa možda i nije za poređenje, a ova je u isto vreme jedna od najgorih. Znali smo da napunimo i nekoliko, a sada nema ni za pola jednog ambara. Dobar deo njiva neće ni da se vrši. Nema tu matematike da se plati nafta i da se pali mašina. Suša nas je upropastila, možda i više nego ona 2012. godine, za koju smo mislili da se ne može ponoviti. Tako je kod svih u ovom kraju, pa se pitamo kako ćemo obnoviti proizvodnju, a već treba misliti na jesenju setvu ‒ priča za „Politiku” poljoprivrednik Jovan Negovan iz Dolova, dok struka ocenjuje da je vrlo teško odrediti tačan prinos na nivou zemlje. Na terenu su prisutne velike razlike u prinosima i kreću se od 4,6 do sedam tona po hektaru, ali ima naznaka da će se brojke zaustaviti na proseku od šest miliona tona kukuruza, što je 25 posto manji rod u odnosu na lane.

      I dok će ratari biti srećni da ne ostanu u gubitku, agronomi se bave drugim brojkama i problemima u najavi. Kažu, najbolje su prošli oni sa ranim hibridima, mada su i tu štete od suše velike. Po uzorcima dobijenim iz prinosa i ostalim parametrima obistinjuju se slutnje da je preko polovine roda skroz propalo, dok će o kvalitetu ubranog analize uslediti po skidanju kompletnog useva. Ipak, već sada je izvesno da su loše prošli kukuruzi na peskovitim terenima na području Bele Crkve i Vršca, niži tereni u ataru Kovačice, dok su Idvorci i Sakule još i dobri sa pet do šest tona po hektaru. Najgora situacija je na njivama Padine, na kojima se rod kukruza meri u stotinama kilograma, najviše 700 po lancu.

      Na poljima je dosta kukuruza kojima tropske vrućine nisu dozvolile ni da završi oplodnju. Vrhovi klipova su prazni bez komušine, a došlo je i do naseljavanja štetočina, pre svega kukuruznog plamenca koji je izbušio zrna i to su „otvorene rane” sa kojima ovdašnji ratari već imaju iskustva iz 2012. godine, tokom možda i jače suše od ove, koja je protutnjala zasadima. Zato je preporuka što pre završiti berbu. Savet za ratare je i da ne čuvaju kukuruz u klipu, nego da ga iskombajniraju i predaju u silose na sušenje u kontrolisanom uslovima, kako u ambarima i drugim neuslovnim skladištima ne bi li došlo do masovnijeg širenja gljiva koje su između ostalog krive i za pojavu aflatoksina. Za narednu setvu stiže i savet da kad već ne mogu da uđu u bitku sa klimatskim prilikama, proizvođači moraju da paze na vreme kada polažu seme u zemlju i agrotehniku, kako bi mogli da računaju na prinose, a o masovnijem navodnjavanju teško je i govoriti, jer je ono gotovo neizvodljivo na velikim površinama.

 „Ovu prospast na njivama ublažava cena kukuruza i moramo biti zadovoljni. Prošle godine na početku žetve kukuruz je koštao 16 dinara, da bi na njenom kraju cena stigla do 19 dinara. Sada, za ono što smo uspeli da uberemo dobijamo u proseku nešto iznad 26 dinara, a ima otkupljivača koji plaćaju i 28-30 dinara po kilogramu”, kaže ratar Jovan Negovan i predsednik Udruženja „Pančevački ratari”, i ocenjuje da kada se sve sagleda i podvuče crta, suša je najmanje ostavila posledice na suncokretu, a rod pšenice ove godine bio je rekordan.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
@Пуно име. Заида ко их је то научио да спаљују осушене остатке биљака? Тако уништавају азот који би природним разлагањем органских материја остао у земљи и интезивно загађују атмосферу продуктима сагоревања.
Пуно Име
Не вреди им говорити, они имају неке своје наопаке аргументе. Једним делом, спаљивачки менталитет је османлијско наслеђе. Увек покупимо најгоре од чизме која нам је за вратом. Тврдоглав је то свет, поприлично гадљив на књигу и знање а врло подложан навикама. Зато линијом мањег отпора две петине Војводине гори у три годишња доба.
Леон Давидович
Суша је све то уништила.
Пуно Име
Али зато не престајете да ревносно и дивљачки спаљујете широм Војводине без обзира да ли је година успешна или не. Боље да не пишем даље, тешко да ћу се суздржати...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.