Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SINIŠA MALI, ministar finansija

Deo novca od MMF-a upotrebićemo za vraćanje dugova

Plate u javnom sektoru sledeće godine sigurno će rasti više od šest odsto. – Iako je projektovani deficit za ovu godinu iznosio 6,9 procenata BDP-a, očekujemo da će on biti ispod pet odsto
Синиша Мали (Фото Танјуг)

MMF je Srbiji dodelio 627,6 miliona specijalnih prava vučenja čiji je ekvivalent 760 miliona evra. Deo novca ćemo upotrebiti za izmirivanje obaveza koje dospevaju naredne godine. Sredstva mogu da se koriste od 1. januara 2022, a spremamo i zakon o tome koji će se naći na sednici vlade u prvoj polovini oktobra. Reč je o veoma jeftinom novcu, koji je MMF poklonio svim državama članicama kako bi im pomogao usled pandemije virusa korona. Kamata na ova sredstva je 0,05 odsto, tako da ćemo naravno iskoristiti taj novac, kaže u intervjuu za naš list Siniša Mali, ministar finansija.

Koliki očekujete da će biti deficit do kraja godine? Da li na nivou plana od 6,9 odsto BDP-a, ili manji?

Iako je projektovani deficit za ovu godinu iznosio 6,9 procenata BDP-a, očekujemo da će on sigurno biti ispod pet odsto. Imaćemo bolji fiskalni rezultat pre svega zbog bolje realizacije prihoda, s obzirom na to da nam se privreda oporavila mnogo brže i bolje nego što smo očekivali. U prvih devet meseci ostvaren je za 182,7 milijardi dinara bolji rezultat od planiranog, odnosno deficit iznosi 93 milijarde dinara.

Iz dostupnih podatka vidi se da javne investicije baš i ne teku po planu. Zašto je to tako? Brine li vas to?

Investicije idu svojom dinamikom. Ne slažem se da je slaba realizacija, pošto je na republičkom nivou, u prvih devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2020., realizacija kapitalnih investicija veća za čak 95,7 odsto. Plan kapitalnih investicija u ovogodišnjem budžetu je ambiciozno postavljen i trenutno se sprovodi samo pet odsto manje od plana, mada očekujem da ćemo i to nadoknaditi u poslednjem kvartalu 2021.

Da li je iscrpljen treći paket podrške koji je predviđen za ovu godinu? Ako ne računamo da je ostalo da se do kraja 2021. isplati pomoć građanima. Hoće li biti nekih iznenađenja u tom smislu?

I dalje sprovodimo treći paket ekonomske podrške privredi i građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije. Ostala nam je isplata po 30 evra u novembru, odnosno po 20 evra u decembru, svim punoletnim državljanima. Sve obaveze predviđene sa sva tri paketa, koja su ukupno vredne oko osam milijardi evra, država je sprovela u dan i u dinar. Rezultati iz ove godine pokazuju da privreda i ekonomija odlično funkcionišu, kao i da je ova pomoć dala dobre efekte. Ne očekujemo da će privreda opet stati, kao što je to bio slučaj 2020. Naravno da ćemo i u narednom periodu aktivno pratiti sva dešavanja na svetskom i domaćem tržištu i reagovati u skladu sa situacijom.

Uskoro počinjete prve zvanične razgovore s MMF-om u okviru novog aranžmana. Sa čim izlazite pred njih? Kakvo je stanje javnih finansija u drugoj godini korona krize?

Sa misijom MMF-a imaćemo sastanke od 11. oktobra u okviru redovne revizije programa, koji će se i ovog puta, usled pandemije virusa korona, održavati onlajn. Predstavićemo im rezultate iz ove godine, kao i projekcije za 2022. Za 2021. očekujemo bolji rezultat, odnosno deficit ispod pet odsto BDP-a i to zahvaljujući boljoj naplati prihoda, pre svega poreskih, ali i manjoj realizaciji pojedinih kategorija rashoda, pre svega transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, zbog bolje naplate doprinosa, kao rezultat povoljnih uslova na tržištu rada.

Nezaobilazni deo razgovora biće i budžet za narednu godinu. Da li ga pravite s manjim deficitom u državnoj kasi u odnosu na prethodne dve godine i koliki će biti? Da li postoji rizik da vam korona pomrsi račune i u 2022?

Budžetom za 2022. ćemo predvideti znatno niži deficit nego što je to projektovano rebalansom budžeta iz aprila 2021, kada je predviđeni deficit iznosio 6,9 odsto BDP-a. Sledeće godine očekujemo deficit od oko tri odsto BDP-a. Ne očekujemo da nam korona pomrsi račune, ali uvek treba biti oprezan. Uspešno se već dve godine borimo sa pandemijom, naša privreda dobro radi, sačuvana su radna mesta i verujemo da će tako biti i u narednom periodu, a očekujemo i da će uticaj pandemije slabiti tokom 2022.

Privredni rast je evidentan. Koliko povećanje plata u javnom sektoru i penzija za narednu godinu zbog toga očekujete?

Imamo zaista dobre rezultate, i bolje nego što smo se nadali, tako da postoji prostor za povećanje plata i penzija. Penzije se povećavaju u skladu sa švajcarskom formulom, u odnosu na rast inflacije i rast plata, i one će sigurno rasti više od pet odsto. Osim toga, naši najstariji sugrađani dobiće jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 20.000 dinara u februaru ili martu. Kada je reč o platama, čekamo kraj trećeg kvartala da vidimo koliko procenata će tačno iznositi taj rast, ali on će sigurno biti veći od šest odsto. Od 1. januara raste i iznos minimalne cene rada i to za 9,4 odsto, tako da će ona iznositi 35.012 dinara.

Kada će se menjati formula za obračun penzija?

Za sada u potpunosti sprovodimo švajcarsku formulu, i drago mi je što je to pitanje napokon zakonski uređeno. Dakle sprovodimo je i u vreme krize, kao što je to bilo ove godine kada su se penzije povećale za 5,9 odsto, shodno parametrima predviđenih formulom. Nadam se da ćemo u narednom periodu, kada budu postojale fiskalne mogućnosti, i kada se u potpunosti izvučemo iz pandemije, doći do toga da penzije u većoj meri prate rast plata. Cilj nam je da prosečna penzija 2025. godine iznosi 440 evra.

Od početka korona krize država se zadužila za oko 5,5 milijardi evra. Javni dug raste. Kada će država da povuče ručnu kočnicu? I MMF očekuje da ga vratimo na silaznu putanju.

Ovde nije reč samo o očekivanjima MMF-a, to je i naša strategija i naš cilj. Ne zaboravite da smo pre nekoliko godina imali udeo javnog duga u BDP-u veći od 70 odsto, a da smo ga spustili na 52 procenta, koliko je iznosio pre početka pandemije. Upravo zbog toga smo i mogli da pomognemo privredu, jer smo znali da imamo prostora da povećavamo javni dug. Dakle, naš javni dug je išao silaznom putanjom i verujem da ćemo se brzo vratiti na taj put. Novac koji smo uzeli zaduživanjem od početka korona krize je pre svega iskorišćen za pomoć privredi i građanima, ali i za vraćanje starih i skupih dugova. Narednih godina nas očekuju održivi nivoi deficita, a samim tim će i javni dug ići silaznom putanjom. On svakako neće preći 60 odsto BDP-a. Može da bude samo niži od toga i tome ćemo težiti.

Svetla tačka novih zaduženja su zelene obveznice od milijardu evra koje su emitovane s kamatom od jedan odsto. Neki kažu da je lakše uzeti novac nego sprovesti te investicije. Šta vi kažete na to?

Republika Srbija je jasno opredeljena ka povećanju ulaganja u ekologiju i zaštitu životne sredine i želeli smo da obezbedimo najpovoljnija moguća sredstva za zelene projekte iz novih izvora finansiranja, kakvo je i tržište zelenih obveznica. Ta sredstva biće iskorišćena za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za izgradnju metroa i moderne železnice, za zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Potrošnja ovih sredstva biće strogo kontrolisana i nikako se ne mogu koristiti za druge namene. Već deo ekoloških projekata je spreman, neki su još u fazi pripreme, ali ono što je izvesno to je da se borimo za zeleniju i čistiju Srbiju i to je politika od koje nećemo odustati.

Korona kriza je neke reforme poput onih plata u javnom sektoru i platnih razreda stavila u drugi plan. Kad se može očekivati završetak tog posla?

Tako je, ali smo i pored toga uspeli da započnemo projekat „Iskra” koji uvodi red u sistem zarada kod korisnika javnih sredstava, a koji će biti ključan za reformu plata, koja treba da se sprovede. Taj projekat menja način na koji se obračunavaju plate zaposlenih kod korisnika javnih sredstava. On će se uvoditi po fazama, najpre u sektor rada, zapošljavanja i socijalne politike i sektore kulture i pravosuđa, a onda i u sektor prosvete, zatim zdravstva i u poslednjoj fazi u jedinice lokalne samouprave sa indirektnim korisnicima. Omogućiće precizno planiranje i izvršenje budžeta za rashode za zaposlene, kontrolu troškova zapošljavanja, vidljivost i dostupnost podataka. Uspešna realizacija ovog projekta je preduslov za završetak reforme plata.

Brine li vas inflacija koja je trenutno blizu gornje granice projektovanog cilja Narodne banke? Ima li rizika da bude i veća?

Ne brine nas povećanje inflacije jer je ono privremenog karaktera, s obzirom na to da je prouzrokovano niskom prošlogodišnjom bazom, globalnim faktorima poput rasta svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda, što je, uz zastoje u globalnim lancima snabdevanja, dovelo do viših troškovnih pritisaka kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu. Smatramo da će se situacija stabilizovati već početkom sledeće godine, kada očekujemo i usporavanje rasta cena. Naravno da je tokom 2020., zbog pandemije, tražnja za proizvodima bila na niskom nivou, pa je sasvim očekivano da međugodišnja stopa inflacije iz tog razloga bude i viša tokom 2021. Fiskalna i monetarna politika su u potpunosti koordinisane između vlade, odnosno Ministarstva finansija i Narodne banke. Građani Srbije ne treba da brinu jer su naše javne finansije u potpunosti stabilne i imamo dovoljno novca za realno povećanje plata i penzija i minimalne zarade, što će doprineti poboljšanju kvaliteta života građana Srbije.

 

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dug je zao drug
Jel' moze neko da mi objasni: zaduzujemo se kod mmf-a, da bi vratuli dugove... tom istom mmf-u ?!?!?!?!?! Citam ovde neke komentare tipa 'da, ali zaduzujemo se uz manju kamatu da bu vratili dug sa vecom kamatom'. Pa, ako nas taj mmf toliko voli i zeli da nam ucini, sto nam ne oprosti dugove, nego nas tera da od njega opet zajmumo pare i sve vise se ukopavamo u duznickom ropstvu?
Уааа политичари
Нешто сам начуо да постоје неки "Пандорини папири". Де, нека министар мало појасни окле он тамо? Чак спомињу и оне несретне станове у Бугарској за које министар тврди да немају везе са њим. Све неки проблеми са малим. Те докторат, те станови.
SrdjanM
A da gospodin Ministar plati porez na dobitke iz Bugarske, t.j. Kariba?
Slobo
Banke u srbiji ovo zovu refinansiranje.
Vojislav
Pozajmimo milijardu vratimo milijardu i dug poraste za milijardu evra.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.