Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Anegdote i crtice iz pozorišnog života

Kako Tito nije dozvolio da ga „opelješi” Bata Živojinović, zašto je Ivo Andrić bio neraspoložen posle „Proklete avlije”, a Zoran Radmilović verovao da je Šerbedžija Hrvat
Петар Краљ (Фото Вукица Микача), Бата Живојиновић (Фото Танјуг)

Drugo dopunjeno izdanje knjige „Anegdote i crtice iz pozorišnog života” priređivača Milovana Zdravkovića ima nešto drugačiji pogled na pozorište. Autor je u novom, nedavno objavljenom delu odabrane anegdote i humoristične pričice svrstao u dvadesetak celina, s namerom da opiše ili detaljnije objasni niz pojava i odnosa u pozorištu. Neki od naziva su: „Odnos prema vlasti i vladarima”, „O socijalnom statusu glumaca”, „Odnos scenskih umetnika i publike”, „Odnos glumaca prema glumcu”…

Knjiga anegdota Milovana Zdravkovića donosi pričice i zgode posvećene umetnicima koji su pripadali prvoj generaciji dramskih umetnika u novijoj istoriji Srbije, odnosno od osnivanja profesionalnih pozorišta u nas, počevši od Joakima Vujića, pa preko rađanja Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, do stvaranja Narodnog pozorišta u Beogradu. Priređivač je istražio dnevnu štampu s kraja 19. veka, ali je pomno pratio i savremeni pozorišni život, pa se u anegdotama koje je zabeležio pojavljuju i glumci naši savremenici. Evo nekih od njih:

AKO DOZNA TITO

Izuzetno talentovan, ali nadasve šarmantan i dobroćudan, Petar Kralj se afirmisao ne samo kao pozorišni i filmski umetnik već je zahvaljujući svom osobenom nastupu bio rado prihvatan na svečanostima koje su organizovane povodom značajnih datuma iz istorije NOB-a. Jednom prilikom njegov nastup je bio prosto briljantan. Od svih prisutnih velmoža iz komunističke vrhuške najoduševljenije je reagovao Aleksandar Leka Ranković, tada potpredsednik SFRJ. On je nakon svečanosti dugo razgovarao s Petrom Kraljem, ne štedeći komplimente njegovom talentu. Slušajući to, prisutni Slobodan Penezić Krcun, visoki funkcioner u KPJ, obrati mu se:

– Slušaj, Leko, ne znam kako će Tito reagovati kadu mu budem sutra referisao da si oduševljeno podržavao Kralja, s kojim si se neformalno družio u prijateljskom razgovoru.

VEŠTIJI MANGUP

Poznato je da je Tito imao običaj da neke, njemu bliske umetnike, pozove kod sebe na letovalište Vangu, pod izgovorom da preko ovih izaslanika čuje šta narod misli o vlasti. U stvari, to je njemu bio izgovor jer mu je bilo potrebno društvo za razgovor. Ovo je inače poznata priča Bate Živojinovića, omiljenog Titovog lika. Titove službe su ga pokupile u Puli i dovele na Vangu. Druženje je bilo vrhunsko. Hrane i pića u izobilju. Naravno, ni teme im nisu manjkale.

Bata primeti da pažnja druga Tita opada, a na stolu cigarete, upaljači, pepeljare, otvarači za flaše, privesci... Kako se u to vreme u svemu oskudevalo, Bata počne diskretno da stavlja u džepove ove drangulije. Naravno, Tito se pravio da ne vidi.

Međutim, na brodu prilikom povratka sa Vange Titovo obezbeđenje sa ne baš preterano uviđajnim odnosom pretreslo je Batine džepove i sve mu oduzelo. Stari mangup nije mogao da dozvoli da ga opelješi šumadijski mangup.

DRHTAVE RUKE

U prilici da dođu do pića, a da to supruge ne primete, glumci su se dovijali tražeći pomoć mlađih kolega. Tako, veliki Radomir Raša Plaović, u već poodmaklim godinama, zbog raznih dijagnoza ruke mu se tresu, a pod budnim okom supruge Dare, takođe glumice Narodnog pozorišta, ne usuđuje se da ode do šanka i donese sebi piće. Em će mu se pola prosuti, em će ga videti Dara. Stoga on zamoli svog mlađeg kolegu Gidru Bojanića da ode do šanka i da mu donese piće.

Međutim, Gidra od jutros ništa nije popio, i njemu se tresu ruke, ali ode da posluša svog profesora. Kad je pred čika Rašu stavio polupraznu čašu, veliki glumac samo konstatova drhtavim glasom:

– E, sine, toliko sam i ja mogao da donesem!

USPEŠNO USKAKANjE

U jednom periodu, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, mnogi glumci su, sem rada u matičnom pozorištu, honorarno bili angažovani u Radio Beogradu.

Prilikom jednog snimanja, Taško Načić, Milutin Butković (iz Ateljea 212) i Branislav Ciga Jerinić (iz Narodnog pozorišta) dogovore se da se uveče posle predstave nađu u bifeu Ateljea 212 na piću. Ciga dođe u bife, naruči piće, no predstava nikako da se završi. Kako mu je bilo dosadno, on krene da ih potraži. Mic po mic, dođe do pozornice. A na sceni „kafana”. Ciga lepo uđe na scenu i sedne za sto. Akteri na sceni, da spasu stvar, pitaju ga šta će da popije, pa ga diskretno izvedu sa pozornice. Ujutru Mira Trailović, upravnica Ateljea 212, naloži sekretarici da telefonom nađe Cigu i kaže mu:

 – Gospodine Jeriniću, dođite kod moje sekretarice da potpišete ugovor i dobijete honorar za uspešno uskakanje!

NEKE NAPISANE REČI NISU ZA SCENU

Jovan Ćirilov je žarko želeo da za Jugoslovensko dramsko pozorište dramatizuje Andrićevu „Prokletu avliju”. Sa tom idejom je otišao kod velikog pisca. U toku razgovora Andrić je na diskretan način davao otpor toj ideji. Na veliko Jovanovo insistiranje, on mu je čak predložio:

 – Ako već insistirate, najbolje je da to delo dramatizuje Mihiz. On o „Prokletoj avliji” zna više od mene.

Jovan ga nije poslušao. Dramatizovao je ovo delo. Režiju je uradio Miroslav Belović, u to vreme vodeći reditelj. Premijeri je prisustvovao i veliki pisac. Nakon premijere je bio vidno neraspoložen. U svečanom salonu je izrazio svoje nezadovoljstvo kvalitetom predstave. Jovan je tražio tj. insistirao da veliki pisac obrazloži ili da navede primer, motiv svog nezadovoljstva. Andrić mu je rekao da nije trebalo da se u predstavi izgovori neka reč. A kad je Ćirilov vrlo temperamentno rekao:

 – Ali vi ste to napisali!

Veliki pisac ga je setno pogledao i tiho progovorio:

– Postoje reči koji su napisane, a da se nikada ne izgovore.

BRAT HRVAT

Među glumcima se razvijaju različiti odnosi, pa između ostalog i neke dosetke o nacionalnoj pripadnosti.

U bifeu Ateljea 212 razgovaraju Dragan Nikolić, Zoran Radmilović i Rade Šerbedžija. Zoran Radmilović je Radeta uvek zvao Hrvat – „kako si moj Hrvat...”

– A što ti Radeta zoveš Hrvat, kad je on Srbin? – pita ga Gaga Nikolić.

– Ne lupetaj gluposti, konjino jedna! – uzvrati Zoran.

Naravno, Zoran svoju „činjenicu” potkrepljuje svojim dosetkama:

– Otkud da Rade bude Srbin? Pogledaj kako lepo izgleda. Kulturan čovek iz Zagreba, nije baraba kao ti!

– Ajde, Rašo – obrati se Gaga Radetu – kaži mi šta si ti po nacionalnosti, leba ti.

 – Otac i majka su mi Srbi – odgovori Rade.

Zoran zatvori oči, kako je on znao činiti kada je želeo nešto važno da kaže. Podigao je čašu do usana... okrenuo se ka Radetu i gotovo ga poljubio nosem u nos. Gleda ga smešnim, prodornim pogledom i dramski, kroz zube prosikta:

– Otac i majka su ti Srbi?

– Da – odgovori Rade.

– Majka i otac su ti Srbi?

– Da!

– Lažeš!

– Ne lažem.

Dragan je počeo pobedonosno da se smeje.

– Ćuti barabo, tebe ništa nisam pitao – reče Zoran i nastavi:

– Zakuni se u Miru Banjac!

– Kunem se u Miru Banjac! – reče Rade.

Zoran ga i dalje gleda oštro i napeto kao da se radi o životu i smrti. Zatim je na eks ispio svoje piće i uzdahnuo:

– U majku mu, gde sad da nađem svog Hrvata? 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.