Sreda, 18.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oluja – neistinama protiv istina

Postavlja se pitanje koliko su Krajišnici tokom navedene „borbene zaštite izbegličke kolone” zarobili pripadnika hrvatskih vojnih formacija. Koliko su tenkova, artiljerijskih oruđa, borbenih i neborbenih vozila uništili. Ja takve podatke ne posedujem, iako sam pomno pratio i izučavao sva zbivanja tokom egzodusa nad srpskim narodom
Страдање Срба у Хрватској (Фотодокументација „Политике”)

Demantujući delove mog autorskog teksta „Oluja – druga strana medalje”, objavljenog u rubrici „Pogledi” 6. septembra, dr Kosta Novaković se, ponajpre, bavi mojim biografskim podacima suprotstavljajući ih svojim nekadanjim brojnim funkcijama među kojima je, pored titule doktora, i „nekadašnji pomoćnik komandanta SVK za informisanje, pravne poslove, verska pitanja i odnose sa međunarodnim organizacijama”. Ističući time svoju superiornost u odnosu na moje funkcije u JNA, navodi da sam ja, kao pukovnik, „bio načelnik Odseka za informisanje u Upravi za informisanje OS SFRJ” i da nisam bio šef službe za informisanje, jer su u hijerarhiji iznad mene bili načelnik odeljenja, zamenik načelnika uprave i načelnik uprave”.

Očigledno je, gledajući stvarnim činjenicama u oči, da doktor Novaković grdno greši s obzirom na to da njegovi navodi o Službi za informisanje u OS SFRJ i mene u okviru te funkcije nemaju ni zrno istine. Najpre, u JNA, odnosno oružanim snagama u celini, nije postojala nikakva Uprava za informisanje. Toliko bi bar morao da zna čovek koji se predstavlja kao pomoćnik komandanta VRS za informisanje, sa titulom doktora. Drugo, nije jasno na osnovu čega negira nešto što je dokazivo zvaničnim dokumentima, a nemoguće ga je na bilo koji način pobiti, bez obzira na pamfletske navode doktora Novakovića. Naime, njegove tvrdnje da nisam bio načelnik Službe za informisanje javnosti i da sam imao dosta nadređenih u toj službi padaju u vodu kada se zna da sam Naredbom saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala armije Veljka Kadijevića postavljen za pomoćnika načelnika Političke uprave SSNO, uz istovremeno obavljanje načelnika Odseka za informisanje – jedine zvanične službe za informisanje javnosti o OS SFRJ.

Služba, odnosno Odsek za informisanje javnosti, verifikovana je Uputstvom o informisanju javnosti o OS SFRJ, izdatog 1969. godine, iza čijeg teksta stoji potpis Vrhovnog komandanta OS maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita. To bi, ako ništa drugo, trebalo da zna čovek koji, poput g. Novakovića, vodi glavnu reč kada je informisanje o Vojsci RSK u pitanju. On je, inače, kako se predstavlja, bio istovremeno i pomoćnik komandanta za saradnju s međunarodnim organizacijama, izuzimajući, po svemu sudeći, saradnju sa srodnim institucijama u OS SFRJ. Kako, inače, drugačije shvatiti izbegavanje istine i neznanje osobe zadužene za informativnu delatnost, ne samo o vojsci već i o drugim institucijama.

Što se nadređenosti tiče, o čemu opet neprovereno piše doktor Novaković, prvi pretpostavljeni mi je bio načelnik Političke uprave SSNO, drugopretpostavljeni pomoćnik saveznog sekretara za političko-pravni sektor i treće pretpostavljeni lično savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Veljko Kadijević. Sve je to proverljivo, odnosno dokumentovano kroz personalne podatke, arhiviranih u Vojsci Republike Srbije. Očigledno je, imajući navedeno u vidu, da neistine izrečene u demantiju gospodina Novakovića, boluju ne samo od neodrživosti već se mogu definisati kao pamfletski sadržaji koji ne zaslužuju nikakvu pažnju.

Gospodin Novaković izbegava i ovog puta, kao što je to činio i ranije, da otkrije izvore, odnosno dokaze, da su Krajišnici pružali snažan otpor hrvatskoj armadi u zaštiti izbegličke kolone. O tome, nažalost, ne postoje nikakvi dokazi, nijedan zvanični dokument, niti je iko, osim doktora Novakovića, potvrdio tu neistinu. Čak ni on nije bio u stanju da na bilo koji način ozvaniči ono u šta ne veruje nijedan učesnik izbegličke kolone. Podsećam ga i ovog puta da o rezultatima te „borbene zaštite”, na koju se poziva, ne postoje praktično nikakvi ni usmeni ni pisani dokazi. Takva borbena dejstva, o čemu sam pisao u više navrata osporavajući nepostojeće, obavezno pretpostavljaju gubitke i na jednoj i drugoj strani.

Imajući sve to u vidu, s pravom se postavlja pitanje koliko su Krajišnici tokom navedene „borbene zaštite izbegličke kolone” ubili, ranili i zarobili pripadnika hrvatskih vojnih formacija. Koliko su tenkova, artiljerijskih oruđa, borbenih i neborbenih vozila uništili ili zarobili. Ja takve podatke ne posedujem, iako sam pomno pratio i izučavao sva zbivanja tokom egzodusa nad srpskim narodom. Najlepše i ovog puta molim g. Novakovića da me upozna s tim meni nepoznatim detaljima kako bih, ne samo ja, upotpunio svoja saznanja o događajima koji se odnose na nezapamćeni genocid srpskog naroda posle Velikog i Drugog svetskog rata.

Dosad rečenim se, nažalost, ne završavaju nedoslednosti i neznanja kojim se uvaženi doktor Novaković razbacuje komentarišući moje navode o bogomdanu krajiškom prostoru za uspešnu odbranu. Posebno se podsmeva činjenici o ulasku hrvatskih tenkova u Knin i drugih krajiških gradova. Po njemu ti tenkovi su na Knin i duge ciljeve u RSK dejstvovali s položaja udaljenih više desetina kilometara od navedenih ciljeva, ispuštajući da komentariše moje navode o činjenici da su ti tenkovi, koristili saobraćajnice, jer drugih puteva za borbena i neborbena vozila nije bilo kako iz pravca od Bosanskog Grahova, tako i iz pravca Drniša prema Kninu. A upravo sa tih pravaca ušetali su hrvatski tenkovi bez jedne jedine ogrebotine uprkos tome što je Vojska RSK raspolagala najmodernijim oklopnim borbenim sredstvima za borbu protiv oklopnih vozila.

Posebno su sramni i nedostojni navodi Koste Novakovića po kojim opravdavam, kako zlonamerno navodi, „hrvatski seceonizam, hrvatsku politiku prema Srbima radi stvaranja etnički čiste države Hrvatske”. Ja, prema doktoru Novakoviću, svojim pisanjem u zbivanjima vezanim za zločinačku „Oluju”, skrećem pažnju javnosti tvrdnjom da Hrvatska ne snosi nikakvu krivicu za zločinstva počinjena nad Srbima u RSK. Zaista sramno da sramnije ne može biti. Naime, svi moji prilozi posvećeni zbivanjima u toku, pre i posle „Oluje”, a bilo ih je više desetina objavljivanih u vidu feljtona i novinskih prikaza, nedvosmisleno ukazuju na bestijalnost hrvatske strane i što je najvažnije i danas su dostupni u brojnim dnevnim i nedeljnim štampanim medijima i raznim veb-sajtovima – poput „Vidovdana”, „Korena”, „Srpskog kulturnog kluba” i u mnogim drugim.

Ima li smisla, pitam se na kraju, polemisati sa čovekom čije tvrdnje ne počivaju ni na jednom argumentovanom izvoru, već na izvorima „rekla-kazala” što mu služi, kao potpuno nepouzdani motiv, da se i dalje posipa pepelom za sve što nije učinio, a trebalo je kao jedan od funkcionera Vojske RSK. Prekidajući svaku dalju polemiku sa čovekom koji se služi neistinama i neproverenim podacima, smatram neophodnim da naglasim da nijedan moj prilog o dešavanjima tokom „Oluje” nije bio podvrgnut ni jednom jedinom kritičkom osvrtu, ili osporavanju, uključujući tu i vrsne poznavaoce sveukupnih zbivanjima o egzodusu Srba iz RSK.

Pukovnik u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bibac
Krajina je prica koja opisuje ono : kad su dosli po ove, cutio sam, kad su dosli po one, nisam bio taj itd. Tako je Srbija pustila niz vodu Srbe s Kosova pa Srbe iz hrvatske pa Srbe iz bosne, a sad mecka igra pred Beogradom.
Леон Давидович
@ Стојан Zato se rešewe moglo postići na početku ratnog sukoba. Osnovno ratno pravilo jeste da razbijenog neprijateqa goniš do poraza, dakle nema pregovora, nema sporazuma , nema predaha za razbijenog neprijateqa već ga goniš da kapitulura.
Леон Давидович
Знак издаје било је када је РС препустила Гламоч и Грахово хрватским снагама и тако су дошле Книну иза леђа.
Dane
Ko stvarno zeli da sazna istinu i nauci nesto o tim danima, neka procita objasnjenje generala Mile Novakovica pa ce stvari biti jasne. On se bavio vodjenjem vojske, a ne informisanjima, nabavom pasulja i slicim zadacima.
Stojan
Nisam vojno lice ali cak i meni je jasno da se Krajina sa 200.000 stanovnika nije mogla obraniti u sukobu protiv 4 miliona hrvata. Kako to onda vama autore nije jasno?
Boris
@t Sve je tacno i saglasan sam sem poslednjeg. Nisu Srbi krivi za navodno odbijanje Z4. Ni hrvatska strana nije imala namjeru da ispostuje bilo sta iz tog sporazuma (slicno kao i s Erdutskim). O legalnosti je smijesno i govoriti, jer NATO nema mandat van sopstvene teritorije, a kako ste i napisali RSK je bila zasticena zona. Pozdrav iz Banjaluke
t
@Boris Srbija je legalno,preko JNA,pruzila pomoc RSK na pocetku rata.Tad je RSK odbranjena:Sklopljen je "Vensov plan",doneta R 743/92 SBUN,a RSK proglasena "zasticenom UN zonom"..Hrvatska je "Olujom"/1995.g prekrsila "Vensov plan"(medjun.ugovor) i R 743/92..Tudjman je,uz pomoc NATO-a,sproveo blickrig i stvorio "novu realnost na terenu"..Rukovodstvo RSK mu je pomoglo odbijanjem plana "Z4" i neorganizovanjem odbrane RSK..Srbija 1995.g nije mogla legalno poslati vojsku i pomoci RSK da se odbrani..
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.