Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska pravoslavna crkva u ruskoj enciklopediji

Odrednica o SPC ima 20 strana i obuhvata istoriju od Svetog Save do 46. poglavara patrijarha Porfirija
(Фото лична архива)

Kapitalni projekat Ruske pravoslavne crkve „Pravoslavna enciklopedija”, čiji se obimni tomovi objavljuju već 21 godinu, stigao je i do dela u kojem je odrednica posvećena sestrinskoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Naime, nedavno je u Moskvi objavljen 62. tom „Pravoslavne enciklopedije”, koju izdaje istoimeni crkveno-naučni centar, a u njemu značajan prostor zauzima i članak o SPC: njenoj istoriji, svetiteljima, znamenitim crkvenim piscima i arhijerejima, sve do naših dana i izbora 46. poglavara srpske crkve patrijarha Porfirija. Članak je prilično obiman i zauzima 20 stranica enciklopedije, što je značajan prostor za standarde ovog dela, objašnjava za „Politiku” jedan od autora odrednice o SPC jeromonah Ignatije Šestakov, sabrat moskovskog Sretenjskog manastira.

– O srpskoj crkvi moglo se pisati u nedogled, ali sam format zahteva određena ograničenja, pa smo pokušali da u zadatom obimu uvrstimo sve najvažnije i najznačajnije. Smatram da je od posebne važnosti što smo uspeli dovoljno detaljno da napišemo o istoriji srpske crkve u 20. i 21. veku jer je taj period u ruskoj istoriografiji najmanje proučavan i posvećeno mu je nedovoljno pažnje. Pojava članka u ovoj formi veoma je važna za studente bogoslovija i sve koje zanima istorija SPC – kaže otac Ignatije.

On dodaje da odrednica o Srpskoj pravoslavnoj crkvi obuhvata ceo period njenog istorijskog trajanja, od Svetog Save, pa i ranije, do danas kada je na njenom čelu patrijarh srpski Porfirije. Predstavljena je i njena današnja struktura, ali je najveći deo posvećen njenoj istoriji, znamenitim ličnostima koje su je gradile, svetiteljima, svetinjama, istorijskim putevima kojima je SPC prošla.

– Prilikom pisanja članka sledili smo tradiciju srpske istoriografije u kojoj se istorija srpske crkve posmatra i u hronološkom i u „geografskom” aspektu. Pod tim podrazumevam pristup u kojem je osvetljen crkveni život pojedinih izolovanih crkvenih organizama: Karlovačke mitropolije, srpske crkve u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Crnoj Gori, Staroj Srbiji – kaže otac Ignatije Šestakov.

Članak o SPC u ruskoj „Pravoslavnoj enciklopediji” obuhvatio je brojne istorijske ličnosti utkane u istoriju srpske crkve i smeštene između Svetog Save i patrijarha Porfirija. Među njima su patrijarsi, svetitelji, episkopi, crkveni pisci. Otac Ignatije kaže da bi ih bilo teško i samo nabrojati jer u odrednici ima najmanje stotinu istorijskih ličnosti. Opremljen je i brojnim arhivskim dokumentima, ikonama svetih, fotografijama. Nastanku bar jedne od njih svedočile su hiljade savremenika, Beograđana. To je ona nastala ispred Hrama Svetog Save prilikom posete ruskog patrijarha Aleksija Drugog srpskoj crkvi i državi u vreme NATO bombardovanja 1999, kada je služio moleban zajedno s patrijarhom Pavlom. Dvojica patrijaraha sada su počivša, ali njihovi naslednici na tronu ruske i srpske crkve, trebalo bi da se uskoro ponovo nađu na istom mestu, ali sasvim drugim povodom: da osveštaju novi mozaik sada već gotovo u potpunosti završenog svetosavskog hrama.

– Člankom su, naravno, obuhvaćeni i odnosi s Ruskom crkvom. Koliko je to bilo moguće, ova tema provlači se kroz ceo tekst. Bio je teško u potpunosti obuhvatiti i ovaj aspekt u okviru jednog članka, ali smo ipak pokušali da ne zanemarimo ovo pitanje i oslikamo zanimljiv trenutke naše zajedničke crkvene istorije – ističe otac Ignatije.

„Pravoslavnu enciklopediju”, inače, stvara poseban naučni institut u kome rade stotine stručnjaka, dok su u pisanje odrednica uključene hiljade autora iz celog sveta, objašnjava naš sagovornik. Svaki tom ima približno 800 stranica velikog formata, a procenjuje se da će biti objavljeno još 10–15 tomova.

– Teško je ukratko opisati sve ono što je do danas već bilo uvršteno u objavljene tomove enciklopedije. U najkraćem, u njima se našlo gotovo sve što je na neki način povezano sa crkvom. Ima mnogo članaka iz svih oblasti ljudskog života. Na primer, oni posvećeni pojedinim zemljama ili gradovima. Svuda je naglasak, naravno, na verskom životu. Kada govorimo o odrednici „Srpska pravoslavna crkva”, treba se podsetiti da su se već pojavili slični članci o drugim pomesnim crkvama: Antiohijskoj, Aleksandrijskoj, Gruzijskoj, Bugarskoj, Rumunskoj, Kiparskoj, Carigradskoj, Albanskoj, Poljskoj. Inače, u istom 62. tomu je i veliki članak pod naslovom „Srbija”, koji takođe sadrži mnogo zanimljivih i važnih stvari o istoriji našeg bratskog naroda. Ova odrednica takođe sadrži i verski aspekt i savremenu istoriju Srbije – ističe jeromonah Ignatije Šestakov.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.