Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Skupi energenti krivi za rast cene građevinskog materijala

To što je jedna cementara najavila da će cement poskupeti 25 odsto ne mora da znači da će i cene u građevini biti za 25 odsto više, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize Privredne komore Srbije
(фото А. Васиљевић)

Vlasnici jedne cementare požalili su se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ako cene struje na liberalizovanom tržištu budu ovoliko visoke, moraće da poskupe cement za 25 odsto, što bi moglo da izazove novo podizanje cena u građevinarstvu.

Vučić je u Dubaiju, između ostalog govorio o globalnoj energetskoj krizi, povećanju struje i gasa i najavio formiranje velike radne grupe koja će se time baviti, ali i pokušati da reši problem poskupljenja građevinskog materijala.

Goran Rodić, potpredsednik građevinsko-inženjerske komore, potvrđuje da zbog opšte krize u svetu neprekidno rastu cene cementa, gvožđa, aluminijuma, keramike, građe i kao primer navodi da kubik čamovine košta 400 evra, a doskoro je bio 180 evra. Građevinski materijal poput rezane građe poskupeo je 400 odsto, aluminijumski profili, takođe, cena betonskog gvožđa je skočila 100 odsto, podovi i keramika, mašinske instalacije su takođe poskupeli i tu neće stati. Rodić kaže da će se povećanje cena materijala neminovno odraziti na cenu kvadratnog metra stambenog i poslovnog prostora.

– Izvođači radova poskupljenje repromaterijala moraju da provuku kroz svoju cenu i investitori prodavci finalnih proizvoda stanova i hotela će videti da li tržište to može da podnese. Ako ne bude moglo, moraće da se odreknu dela profita – smatra Rodić.

Povećanje cena repromaterijala će se nastavi zbog upumpavanja velike količine novca u svetske privrede, što je dovelo do inflacije. Uz to, imamo skok cene nafte, gasa i struje.

– Amerika je upumpala 14.000 milijardi dolara kao meru oporavka privrede od korone. U takvim situacijama prvo se pokreće građevinska industrija, izgradnja novih i obnova starih stanova. Oni su sedam hiljada milijardi dolara odvojili za 100.000 kilometara novih puteva i obnovu starih, potom grade 48 novih nuklearnih centrala, vetrenjače – kaže naš sagovornik.

Naglašava da su u Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj pokrenuti programi obnove stanova, bolnica i hotela. Oni ne rade to slučajno jer kada pokrenu građevinarstvo, koje vuče 50 privrednih grana, pokrenuli su celu privredu.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora za strateške analize Privredne komore Srbije, napominje da poskupljenje energenata ima domino efekat na celokupnu privredu.

Smatra da to što je jedna cementara najavila da će cement povećati cene 25 odsto, ne mora da znači da će i cene u građevini biti za 25 procenata veće.

– Rast ne mora da bude linearan, ali ono što je bitna stvar jeste da kada osnovni inputi za proizvodnju poskupe svakako će i finalne usluge i proizvodi poskupeti – objašnjava Stanić i dodaje da je reč o globalnom problemu na koji pojedinačna država ne može da utiče, ali da od njene ekonomske snage zavisi da li može da interveniše i subvencioniše niže cene energenata za privredu i stanovništvo.

Navodi da su od početka godine privrednici u Srbiji upozoravali na porast cena inputa, a sve više se žale i na poskupljenje električne energije. On je potvrdio da se zajedno sa vladom radi na tome da se pronađu mehanizmi zaštite za ovu krizu kako bi se očuvala osnova za projektovani ekonomski rast od između 6,5 i sedam odsto.

Ukazuje na to da se u vidu mora imati i ono što se dešava na međunarodnom tržištu.

– Inflacija recimo u SAD je na tridesetogodišnjem maksimumu. Sa jedne strane, to se pravda neravnotežom između ponude i tražnje, ali ima analitičara koji govore da je privreda postala pregrejana usled dugotrajne ekspanzije monetarne politike koja je upumpala veliki novac u privredu, a tržište nije bilo u mogućnosti da to potpuno izbalansira – kaže Stanić.

Objašnjava da je do porasta cena došlo u drugoj polovini prošle godine, kada je privreda krenula lagano da se oporavlja posle pandemije. Tada se dogodio disbalans između ponude i tražnje, zbog čega su porasle cene industrijskih proizvoda, žitarica, energenata, kao i cene transporta.

– To se intenziviralo u 2021. i poslednjih nedelja, iako je bilo naznaka i ranije. Imamo tu energetsku krizu iz prostog razloga što je tražnja privrede konstantno velika, ponuda je ograničena i time što je smanjena proizvodnja uglja iz potrebe da se organizuje smanjenje emisije ugljen-dioksida. Iz tog razloga imali smo porast cene energenata – napominje Stanić.

Kao primer navodi prirodni gas, koji se tretira kao čista energija, a čija je cena od početka godine porasla 125 procenata, a samo poslednjih mesec dana oko 25 odsto. Sada Kina kao veliki energetski potrošač traži dosta tog tečnog gasa, što samo gura cenu naviše.

– Zbog ograničenja ponude i porasta cene energenata određene delatnosti su već smanjile proizvodnju, i to može da dovede do toga da projektovane stope rasta na globalnom nivou budu smanjene – zaključuje Stanić.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Из Британије
Раст цена некретнина и осталих роба непогрешиви су показатељи стварне ”инфлације” боље рећи обезвређивања новца. Све последица ”неолибералне привредног модела” који подразумева штампање новчаница без покрића у стварној противвредности као што су злато, сребро, платина и слично.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.