Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tribina „Slika svakodnevnog života pod okupacijom u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti” u Domu omladine Beograda

Priče Višeslave Đuričić o okupacionoj svakodnevici Prvog svetskog rata i Nadežde Ilić Tutunović predstavljaju dragocen naučni izvor i „pomoćni arhiv” za istoriografska istraživanja
Београд под окупацијом у Великом рату (Фото Википедија)

U Domu omladine Beograda u petak, osmog oktobra, u 19 časova biće održana tribina  „Slika svakodnevnog života pod okupacijom u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti”. Učestvuju: dr Danilo Šarenac, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, dr Dunja Dušanić, docent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Stanislava Barać, viša naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost i predsednica Centra za jugoslovenske studije (Cejus), koji je i organizator tribine. Moderator je dr Ivana Pantelić, naučna saradnica Instituta za savremenu istoriju i jedna od osnivačica Cejusa.

U najavi za ovaj razgovor istaknuto je da okupacija Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu i posle sto godina predstavlja veliku nepoznanicu.

„Oni koji su 1915. godine rešili da ne napuštaju zemlju, iako mnogo brojniji od izbeglica ili vojnika na Solunskom frontu, ipak su ostali zapostavljeni u nauci i našem sećanju. Postojeći radovi osvetlili su tek neke aspekte života pod okupacijom i to pre svega u Beogradu. Mnogo toga ostaje nepoznato o velikom broju pitanja – bezbednost, prehrana, raspoloženja i stavovi. Saradnja sa neprijateljem ili pak otpor, samo su neka pitanja o kojima bismo voleli da znamo mnogo više. Naša slika o svoj složenosti Prvog svetskog rata u Srbiji postaće potpunija tek kada uključimo i istoriju okupacije u opštu sliku”, stoji u saopštenju.

Iako više istražena, svakodnevica pod okupacijom za vreme Drugog svetskog rata takođe ostavlja prostor za analizu mnogih fenomena od kojih su neki posebno prepoznati u književnosti. Tribina pod nazivom „Slika svakodnevnog života pod okupacijom u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti” je prilika da se najpre iz perspektive jugoslovenskih studija još jednom promisle i razjasne naizgled podrazumevani pojmovi iz njenog naslova: svakodnevni život pod okupacijom, srpska književnost, jugoslovenska književnost.

Učesnici tribine pokušaće da približe publici iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista ali i u ženskoj književnosti o Prvom svetskom ratu kao i onu koja tematizuje Drugi svetski rat. Posebna pažnja biće posvećena žanru kratke priče, u kome su jugoslovenske književnice našle idealan prostor za angažovano prikazivanje ženskog iskustva. Priče Višeslave Đuričić o okupacionoj svakodnevici Prvog svetskog rata i Nadežde Ilić Tutunović o onoj iz Drugog svetskog rata, prikazanoj iz perspektive likova žena i devojčica, predstavljaju danas dragocen naučni izvor na bar tri načina: kao zapostavljena umetnička dela koja se otvaraju za prva, odnosno nova književna tumačenja, kao „pomoćni arhiv” za istoriografska istraživanja, i kao oblik kulture pamćenja koji može postati sredstvo preispitivanja zvaničnih politika sećanja o Prvom i Drugom svetskom ratu, ondašnjih kao i aktuelnih.

 Na tribini govori Danilo Šarenac, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju. On se bavi kulturnim i društvenim promenama koje je izazvao Prvi svetski rat. Saradnik je Istraživačke stanice Petnica. Autor je monografskih studija: „Zatečeni grad. Beograd u Velikom ratu 1914-1915” (zajedno sa Vladimirom Tomićem) (2016), „Top, vojnik i sećanje – Prvi svetski rat i Srbija 1914-2009” (2014). Sa Dunjom Dušanić priredio je izdanje dnevničke građe „Smilje i sumpor: dva vojnička dnevnika 1916-1919” (2016). Sa Ivanom Pantelić je  objavio studiju „Dve polovine sećanja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata” (2013).

Dunja Dušanić je docent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bavi se teorijom žanra i fikcije, postklasičnom naratologijom, književnošću i kulturnom istorijom Prvog svetskog rata. Autorka je studije „Fikcija kao svedočanstvo: iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista” (2017).

Stanislava Barać je viša naučna saradnica Instituta za književnost. Glavna oblast istraživanja su joj srpska i jugoslovenska književnost 20. veka s posebnim osvrtom na period između dva svetska rata, ženska književnost i feministička periodika. Autorka je monografskih studija: „Feministička kontrajavnost. Žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 1920-1941” i „Avangardna Misao: avangardne tendencije u časopisu Misao u vreme uređivanja Ranka Mladenovića 1922-1923” (2008).

Ivana Pantelić je naučna saradnica Instituta za savremenu istoriju. Bavi se proučavanjem istorije roda sa posebnim osvrtom na procese emancipacije žena tokom 20. veka. Autorka je monografija: „Uspon i pad „prve drugarice” Jugoslavije. Jovanka Broz i srpska javnost 1952-2013”, „Partizanke kao građanke – društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953”. Sa Ljubinkom Škodrić i Jelenom Milinković je napisala i uredila knjigu „Dvadeset žena koje su obeležile 20. vek u Srbiji”.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
„Они који су 1915. године решили да не напуштају земљу, иако много бројнији од избеглица или војника на Солунском фронту, ипак су остали запостављени у науци и нашем сећању." Ali to je mozda tek mestimicno istina. Znamo npr., vrlo detaljno sta se desavalo sa onima koji su ostali u Jablanici i Toplici. Oni nisu dali da se zaborave.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.