Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sutra proglašenje Nobelove nagrade za književnost

Kladioničari najveću prednost daju Francuskinji Ani Erno i Norvežaninu Junu Foseu
Ани Ерно (Фото: EPA/Cati Cladera), Јун Фосе (Фото: EPA/Armando Barbari)

Francuska književnica Ani Erno jedna je od glavnih kandidatkinja za Nobelovu nagradu za književnost ove godine, kako piše britanski „Gardijan”, a dobitnika ćemo saznati sutra, oko 13 časova. Takođe, Švedska akademija saopštila je da ove godine neće biti svečanog uručenja priznanja u Stokholmu već da će dobitnik biti odlikovan u svojoj zemlji. Proglašenje će biti preneto uživo, preko zvaničnih digitalnih kanala „Nobelove nagrade”.

Ipak, kladioničari ne odustaju ni od Harukija Murakamija, kome ponovo rastu šanse za prestižno priznanje, kao ni od kanadske pesnikinje En Karson. Šanse su velike i za Kanađanku Margaret Atrvud, čiji je roman „Život pre čoveka” iz  1979.  godine, nedavno prvi put kod nas objavila „Laguna”. Zatim, za Kenijca Ngugi va Tionga, veliku Ljudmilu Ulicku, čiju novu knjigu pripovedaka „O telu duše” čitamo u izdanju „Arhipelaga”, te francusku književnicu Maris Kond, koja u svojim delima istražuje afričku dijasporu i kolonijalna pitanja.

U igri su i Džamejka Kinkejd, poreklom sa Kariba, i norveški autor Jun Fose. Ipak, kladioničari najveću prednost daju Ani Erno i Junu Foseu.

Kako navodi Foseov srpski izdavač, već pomenuti „Arhipelag” (a njegovu poeziju i drame objavljuje i „Treći trg”), njegove drame i romani prevedeni su na više od četrdeset svetskih jezika, a Jun Fose je jedan od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca. Njegove drame igrane su u više od 700 pozorišta širom sveta. Foseov roman „To je Ales” govori o čoveku koji je nestao u jednom norveškom fjordu. Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva, a priču o njemu, u formi intenzivne ispovesti, kazuje žena s kojom je živeo.

Ani Erno (rođena je 1940. godine u Normandiji), smatra se jednom od najvećih živih francuskih književnica. Poznata je i našim čitaocima (objavljivala ju je svojevremeno i „Prosveta”), a 1997. godine posetila je i Beograd, kada je predstavila knjige „Jednostavna strast”, „Mesto pod suncem” i „Nisam izašla iz svoje noći”. Pišući o svakodnevnom životu, ona otkriva dublje probleme, poseduje prustovski osećaj vremena, čije proticanje dočarava kroz sećanja na specifične detalje ‒ muziku, novinske članke, fotografije. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima su ona sa imenima Margerit Diras, Margerit Jursenar i Fransoa Morijaka, a nagradu „Renodo” je primila za knjigu „Mesto”, o sećanjima na detinjstvo.

Može se reći da Ani Erno stvara autobiografsku prozu koja ima opšti značaj i prijemčivost. Ona pak smatra da ne piše neku ličnu istoriju već da iz sopstvenog iskustva gradi priče koje imaju društveni značaj, i da je pri tom ključno reći istinu. U intervjuu našem piscu Mići Vujičiću svojevremeno je izjavila da je u romanu „Godine” želela da napiše istoriju o ženi koja je izdvojena iz istorije i istovremeno uronjena u događaje svoje generacije, da je htela da dočara epohe koje su prošle kroz njeno iskustvo, kao što je ona prošla kroz njih. Da je glavni lik njene proze Vreme, sa velikim V...

Poslednji francuski pisac koji je dobio ovu nagradu je Patrik Modijano, i to 2014, a prošle godine laureat je bila američka pesnikinja Luiz Glik, „zbog njenog nepogrešivog poetskog glasa čija snažna lepota čini pojedinačnu egzistenciju univerzalnom”, kako je saopštila Švedska akademija.

Elen Matson, članica ove akademije, u intervjuu objavljenom na veb sajtu „Nobelove nagrade”, objasnila je da žiri nikada ne uzima u obzir lične živote pisaca već da se uvek razmatra samo izuzetna literatura, što je i bio argument povodom „Nobela” Petera Handkea, u poređenju sa njegovim netipičnim političkim stavovima.

„Dobitnik treba da bude neko ko piše sjajnu literaturu, čija dela zrače posebnom snagom koja se ispoljava u svim njegovim knjigama. Svet je pun vrlo dobrih, odličnih autora, ali potrebno je nešto više da bi se bio laureat. Teško je objasniti šta je to. To je nešto sa čim ste rođeni, mislim. Romantičari bi to nazvali božanskom iskrom”, rekla je Elen Matson.

Do sada su tu božansku iskru uglavnom imali kandidati na koje je malo ko računao, bilo je do sada puno iznenađenja. Uzbuđenje će rasti do sutra, dok čekamo novog dobitnika najvažnije književne nagrade.

I Ljudmila Ulicka na listi kladioničara za Nobelovu nagradu (Foto: Arhipelag)
 

Ulicka o telu duše

Nova knjiga priča Ljudmile Ulicke „O telu duše” upravo je objavljena u izdanju „Arhipelaga”, u ediciji „Zlatno runo” i u prevodu s ruskog Nede Nikolić Bobić. Prava za ovu knjigu prodata su u velikom broju zemalja, a „Arhipelagovo” izdanje jedno je od prvih ovog dela izvan ruskog jezika.

Knjiga „O telu duše” donosi u dva ciklusa čudesno pripovedanje o ljubavi i sumnji, o životu i strahu, o prolaznosti i smrti, a najpre o prijateljstvu i, u okviru prijateljstva, o prijateljicama koje ispunjavaju stranice ove knjige nesvakidašnjom energijom i iskustvom, vitalnošću i dobrotom. Na početku oba ciklusa, kao neka vrsta uvoda u tokove pripovedanja u njima, nalazi se po jedna narativna pesma Ljudmile Ulicke. Te pesme su u funkciji strasnog i ispovednog sažimanja životnih iskustava.

Ljudmila Ulicka pripoveda ovde o osnovnim iskustvima života: ljubavi i smrti, bolesti i čudu života, samoći i bliskosti. Žene su u glavnim ulogama u praktično svim pričama u ovoj knjizi. Junakinje Ljudmile Ulicke u prosvetljujućim iskustvima svog života svedoče o trenucima kada se život menja ili kada, suočene s prolaznošću, sabiraju i oživljavaju sve ono što im je doneo život. Ulicka pripoveda jednostavno, ali u toj jednostavnosti budi najizrazitije elemente života i mišljenja, snažne emocije i strasnu zainteresovanost za sudbinu sveta koji nam predstavlja.

Slavna po romanima koje je napisala, Ljudmila Ulicka se još jednom potvrđuje kao možda najveći majstor savremene svetske pripovetke.

– O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše. Mi ponekad uspevamo da ulovimo samo njeno pogranično prostranstvo. Tamo, na toj granici, u meri u kojoj smo joj se približili, nastaju takve vibracije, ukazuju se tako istančani detalji o kojima je gotovo nemoguće i govoriti na našem prelepom, ali ograničenom jeziku. Rizičan, veoma opasan pristup. To prostranstvo privlači – i to što duže živiš, utoliko snažnije... – kaže Ljudmila Ulicka povodom svoje knjige priča „O telu duše”.

„Arhipelag” je objavio i najpoznatije romane Ljudmile Ulicke: „Slučaj Kukocki”, „Zeleni šator” i „Jakovljeve lestve”, a prošle godine objavio je i njenu knjigu autobiografskih eseja i priča „Sveto smeće”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.