Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pristojnost i demokratija

Ako ipak ima neke koristi od skandala opozicije koja je proistekla iz petooktobarskog prevrata, onda je to definitivno uviđanje zbog čega je Srbija sa njima prosula dvanaest dragocenih godina. Sa bezidejnim liderima bez političke strategije i metodologije, koji ne znaju da pristojnost predstavlja infrastrukturu demokratije, da je deo univerzalne građanske kulture i srpskog kulturnog nasleđa, drugačije nije moglo niti može biti
(Миланко Каличанин)

Neki političari iz opozicije i njihovi sufleri iz „kulturnog ešalona” očigledno ne razumeju pojam demokratije, njenu vrednost, svrhu i funkcionisanje, pa već godinama uporno svoje aktivnosti zasnivaju na verbalnom i fizičkom nasilju. Da se samo podsetimo upadanja u RTS sa motornom testerom, prebijanja i pljuvanja novinarki ispred televizije Pink, nasilnih protesta ispred Narodne skupštine u kojima su policajci odvoženi u urgentni centar, poziva na  obračun sa svakim članom Srpske napredne stranke, nedavnog uništavanja prostorija SNS-a u Novom Sadu, paljenja srpske zastave, posmrtnog vređanja Ivana Tasovca, i brojnih pretnji i uvreda na račun predsednika Vučića, njegove dece, njegovog brata i njegovih roditelja.

Zanimljivo je da su u svakom od ovih slučajeva protagonisti ljudi koji se pozivaju na privrženost demokratiji i kontekstu savremene Evrope. Važno je uočiti i da su pomenuti oblici nasilja gotovo jedini sadržaj politike ovog dela opozicije uz, prirodno, izjave da žele smenu vlasti. Na drugoj strani treba podsetiti da je SNS 2012. godine došao na vlast na apsolutno demokratski način, izbornom voljom naroda, bez ijednog slučaja nasilja ili pretnje i uprkos neviđenoj medijskoj blokadi. Pobedili su temeljni politički argumenti. Ostvarivanje planirane politike, pa i njeno značajno prebacivanje u ekonomskim i infrastrukturnim parametrima, ili uspešno suočavanje sa pojavom pandemije korone, dodatno je produbilo razlike u rejtingu vladajuće i opozicionih stranaka. Skandal sa psovanjem predsednika države i njegove majke i izostanak osude takvog ponašanja iz redova opozicije ogolili su pravi problem naše opozicije, njegovu nedemokratsku i, u suštini, nepolitičku prirodu.

Politika je od helenske antike bila bavljenje opštim dobrom, dobrom zajednice. Osvajanje vlasti radi vlasti ne može biti legitimni cilj učesnika u političkoj utakmici. Vlast u demokratskom političkom društvu zaslužuju oni koji uspeju da zajednicu, modernim jezikom govoreći – građane, ubede u svoju viziju budućnosti i sposobnost da  je ostvare.

Opozicija je konstituens demokratskog političkog sistema. Ali ona mora da bude svesna da je demokratija već sama po sebi dobrobit jednog društva a ne samo sredstvo za sticanje političke moći. Bez nje se zapravo ne može ako je cilj da živimo u civilizovanoj formi, u društvu moralnog i materijalnog napretka, rečju, u „večnom miru” koji je kao krajnji cilj postulirao još Kant, ili u elementu slobode, kako su propovedali njegovi sledbenici. U njoj se stiču i kroz istoriju idu ruku pod ruku, u razvijenom obliku ili samo u klici, velika ideje vladavine prava i, ono što je Ciceron nazivao idealom vrline koja omogućava da sa drugim ljudima živimo u „savršenoj zajednici koja je utemeljena na pomaganju”. Postoji, međutim, nešto što predstavlja preduslov za uspostavljanje i trajanje demokratskog poretka i civilizacije uopšte, što, kako bi to rekli  teoretičari prirodnog prava, omogućava da ljudsko biće pređe iz prirodnog stanja u kome je „čovek čoveku vuk” i svako od svakog zazire, u modus uređenog društva. To je volja da u harmoniji živimo sa drugim ljudima sa svim međusobnim razlikama, da  poštujemo pravila kao pravo ili kao običaje, a iznad svega to je pristojnost. Nepristojnog čoveka ne obavezuju ni moral ni zakoni. Nepristojnost je njegov odnos prema drugom čoveku i prema društvu u celini. Upravo govoreći u duhu Kantovog drugog kategoričkog imperativa: onaj ko pljune jednog čoveka pljunuo je čovečanstvo. Ako nekoga i ne pljune zbog hijerarhijske nadmoći, zbog nekog ličnog interesa ili prostog straha od sankcije, to ne znači da nije samo sračunati egoista koji, kao takav, više priliči prirodnom stanju nego našem vremenu.

Opozicija koja vređa, poziva na nasilje i sprovodi ga, koncepcijski ne pripada  demokratskom poretku. Štaviše, Poper bi rekao da su to njegovi neprijatelji. Nije dovoljno biti marioneta inostranih moćnika da bi se dobio legitimitet za osvajanje vlasti u Srbiji. Moderna demokratija počiva na uverenju da većina građana poseduje političku racionalnost i da, bez obzira na povremene istorijske meandre, donosi izborne odluke koje su u njenom suštinskom interesu.  Političke strukture opozicije, bilo da su stranke, nevladin sektor ili solo igrači, koje nemaju programe ali imaju agresivnu volju za vlast i napretek nedostojnih oblika ponašanja, nisu prepoznale da građani Srbije imaju čvrstu odlučnost da zaštite demokratiju sa svim strategijskim atributima koje ona podrazumeva: unutrašnju stabilnost, autonomni međunarodni položaj, razvoj i bezbednost. U demokratskoj Srbiji psovači i tabadžije su incident.

Ako ipak ima neke koristi od skandala opozicije koja je proistekla iz petooktobarskog prevrata, onda je to definitivno uviđanje zbog čega je Srbija sa njima prosula dvanaest dragocenih godina. S bezidejnim liderima bez političke strategije i metodologije, koji ne znaju da  pristojnost predstavlja infrastrukturu demokratije, da je deo univerzalne građanske kulture i srpskog kulturnog nasleđa, drugačije nije moglo niti može biti. Ako nisu imali volju da od besprizornog Vidojkovićevog psovanja zaštite građanku Angelinu Vučić, da od tviteraškog paljenja zaštite nacionalnu zastavu, ili kritikuju pozive na linč političkih neistomišljenika, zbog čega bi sutra štitili vas?

Možda katarza ili vaspitavanje opozicije može da počne iz srpske Atine u kojoj Svetozar Miletić, sa Trga slobode, za sva vremena podseća svoj narod: „Mi smo Srbi, ali i građani”.

Politički filozof

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бојана
Bacih pogled na emisiju Reč na reč i pade mi na pamet naslov ovoga teksta.O opoziciji je autor mahom sve rekao , ne bih da dodajem, ali ono što mene brine je podmladak vladajuće stranke. Dakle, u toj emisiji ovi mladi ljudi nastupaju sa izveštačenom gestikulacijom, vrlo agresivno uzvraćaju na kritiku, svaki put ignorišući predmet iste i skrećući temu na uspehe sadašnje i neuspehe prošle vlasti. Dijalog sa njima je nemoguć i ja se pitam kako je moguće toliko odsustvo domaćeg vaspitanja.
Radmilo
Tamo gde se izgubi tlo pod nogama nastaje haos, strah i gubljenje razuma. Ako ne postoje argumenti mržnja i nasilje postaju način borbe. Posle tolikih teških godina kroz koje je napaćena zemlja prolazila jedino što možemo da poželimo našoj deci je da konačno, jednom, žive u pravednom i uredjenom društvu koje će nastaviti tradiciju nekadašnje Srbije. Baš one koje autor spominje citirajući Svetozara Miletića.
stevan stojanović
Autor, kao da se pita: Ako smo napokon prevazišli poželjan model za duboko podeljena društva i konsociativnim posmatranjem uspešno primenili mehanizam upravljanja i sprečavanja nasilja, zašto se onda vraćamo na staro, umesto da nastavimo u galopu, uspon, ka višim ciljevima i višim demokratskim potencijalima. Pitanje je svekako upućeno i onima koji su i uzrok svemu tome.
Dragan
Драгољуб, још једном, маниром универзитетског професора, без вређања, покушава да објасни шта се догодило 5.октобра.Интересантно, Драгољуб који је увек био национална српска елита није подржавао атеистичкоглобалистички режим Милошевића, али је уједно и схватио да је опозиција иста. Режим СПС а је бар имао интелектуалнопатриотско крило које је сањало Југославију, а данашња опозиција сања "газду", САД. Шта рећи, Драгољуб је бираним речима, да никог не увреди, објаснио којим путем иде опозиција.
Alex
Nacionalno i gradjansko moraju da budu zajedno u svakom čoveku - jedno bwz drugog ne mogu i ne znače ništa. Gradjanin bez nacije je krpa a nacionalista bez gradjanskog je krpa - u boji

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.