„Kanonsko” zlostavljanje dece

Francuska je samo jedna u nizu, poslednji slučaj koji je šokirao svet nakon skandala sa seksualnim zlostavljanjem dece u katoličkim crkvama u Nemačkoj, potom Poljskoj, Italiji, Argentini, zemljama Afrike i Azije. „Kulturološki genocid” i sramotno poglavlje u istoriji Kanade, u kojoj su silovanja, izgladnjivanja, zlostavljanja i druga zverstva pretrpela deca u hrišćanskim školama od 1890, pa do najsvežijeg skandala, ukazuju koliko je ukorenjena i sistemska ova monstruozna praksa od strane onih koji propovedaju moral, humanost i grešnike šalju u pakao.

Francuska crkva se i lane suočila sa sramotom kad je tamošnji sveštenik osuđen na pet godina zatvora zbog seksualnog napastvovanja više desetina mališana u periodu od sedamdesetih do devedesetih godina. Ovim slučajem, ispostaviće se, jedva je zagrebano po površini ispod koje je iživljavanje postalo kanon, zbog čega takvo ponašanje treba jasno postaviti kao zločin protiv deteta.

Ovo kažu i u komisiji koja je istraživala i sastavila izveštaj na 2.500 stranica o nedelima sveštenika zasnovan na crkvenim, sudskim i policijskim arhivama i razgovorima sa žrtvama. Otkrili su da je oko 216.000 dece zlostavljalo sveštenstvo Katoličke crkve u Francuskoj od 1950. godine, gde je delovalo na hiljade pedofila. Komisija je pronašla dokaze za 3.200 zlostavljača (veruje se da ih ima daleko više), a tužiocima su predati dokazi u 22 slučaja u kojima se još može pokrenuti krivični postupak. U protekle dve godine uspeli su da stupe u kontakt sa više od 6.500 žrtava i svedoka.

A stvarnost je još strašnija. Šef dotične komisije Žan-Mark Sove kaže, a „Mond” prenosi, da je žrtava i više, barem 300.000 – ako se priključe slučajevi koje su počinili oni koji nisu sveštenici, ali rade pri crkvi. Brojke su, kako i Sove reče, ogromne, a nedela su stravična. Zloupotrebiti i seksualno napastvovati dete, iskoristiti poverenje koje maloletnici imaju prema sveštenicima, perfidnije je od drugih zločina. Ustanovili su da je 60 odsto njih, mahom dečaka, pretrpelo ozbiljne smetnje u kasnijem emocionalnom i seksualnom životu.

Tim povodom, tokom predstavljanja izveštaja komisije, predstavnicima crkve obratila se jedna od žrtava rekavši im da su sramota za čovečanstvo, te da je „u ovom paklu”, misleći na svet, bilo odvratnih zločina, ali da je ovo vrhunac, jer uključuje izdaju poverenja, izdaju morala, izdaju dece. Jedan od preživelih, kako sebe nazivaju žrtve koje su uspele žive da izađu iz stravične traume kao posledice seksualnog nasilja, optužio je crkvu za kukavičluk, a komisiji zahvalio za angažman, koji, veruje, donosi institucionalno priznanje odgovornosti crkve, iz koje su, pak, izrazili sramotu i užas i zatražili oproštaj. Žrtve su im poručile da je vreme da temeljno preispitaju postupke svojih pripadnika, a potom su osudile tamošnju hijerarhiju i instituciju okarakterisali kao nefunkcionalnu. I šef komisije je podsetio da je Katolička crkva do pre dvadeset godina pokazivala okrutnu ravnodušnost prema žrtvama i da je, iako je problem i dalje aktuelan, stav počela da menja tek 2015. i 2016. godine.

Skandali sa zlostavljanjem dece doveli su crkvu u najveću krizu u poslednjih 500 godina. Kritičari se odavno žale da su tamošnji zakoni zastareli i da postoje da bi zaštitili počinioce, pa je papa Franja izdao najopsežniju reviziju u poslednje četiri decenije, gde se napokon zlostavljanje, posedovanje dečje pornografije i prikrivanje nedela smatraju krivičnim delom, umesto da kazna bude prepuštena diskrecionim odlukama viših sveštenika. Ipak, trpeo je optužbe da je isuviše sporo reagovao na skandale i da nije saosećao sa žrtvama.

I u komisiji, tokom predstavljanja izveštaja, zaključili su da je zlostavljanje bilo sistemsko i da crkva ne samo da nije preduzela neophodne mere da to spreči, već je žmurila, često svesno dovodeći decu u kontakt sa seksualnim predatorima. Razmere zlostavljanja pokazuju da je problem i u Francuskoj daleko rasprostranjeniji nego što se mislilo.

Komisiju su, inače, osnovali biskupi kako bi rasvetlili zloupotrebe i vratili poverenje javnosti u crkvu. Oni traže da se žrtvama pruži i odgovarajuća novčana nadoknada, koja je, iako nedovoljna za rešavanje traume seksualnog zlostavljanja, ipak neophodna u procesu priznavanja.

Njihova istraga usledila je godinu dana nakon što je Velika Britanija saopštila da je Katolička crkva dobila makar 900 pritužbi koje se odnose na više od 3.000 slučajeva seksualnog uznemiravanja dece u Engleskoj i Velsu, i to između 1970. i 2015. godine, kao i da je bilo više od 100 prijava godišnje, počev od 2016. godine.