Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Zapadnom Balkanu lepe poruke, bez konkretnog sadržaja

Akcenat se sada stavlja na jačanje zajedničkog tržišta regiona, Berlinskog procesa i investicionog plana Evropske komisije od 30 milijardi evra

Okupljeni na brdu, lideri EU i zapadnog Balkana trebalo bi da imaju bolji pogled na horizonte evropskih integracija, ali stanje unutar unije i jaka kiša učinili su da pogled sa Brda kod Kranja nije dobacio daleko.

„Želimo da pošaljemo vrlo jasnu poruku da zapadni Balkan pripada EU... Mi delimo istu istoriju i iste vrednosti, a ja duboko verujem da mi delimo i istu sudbinu”, ponovila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poruku koju je nedavno slala po gradovima regiona. „Nećemo biti kompletni bez zemalja zapadnog Balkana. Ne poričemo da je naš cilj proširenje”.

Pokušaj da se udahne nov život u proces proširenja upakovan je u lepe poruke kakve region sluša još od samita u Solunu 2003, ali unutrašnji problemi unije postavljaju se kao velika prepreka. Koncept proširenja jedva je uključen u završnu deklaraciju, a izostala je preciznija i obavezujuća mapa puta.

U takvom ambijentu maksimum koji su lideri EU na brdu uspeli da pokažu je da ni u vreme kad je Evropa pritisnuta ozbiljnim problemima zapadni Balkan nije zaboravljen. Utisak je da je to Briselu dovoljno. Nije se išlo dalje od toga. Po ko zna koji put reafirmisane su evropske perspektive – bez ijednog konkretnog koraka napred.

Šest zemalja regiona očekuje mnogo više jer su ljudi, zamoreni obećanjima, počeli apatično da sumnjaju u članstvo u EU. Francuska je pre dve godine zaustavila proces proširenja uvodeći novu metodologiju. Bugarska tvrdoglavo ne odustaje od veta na otvaranje pregovora o pridruživanju Severne Makedonije zbog identitetskog spora. Skoplje je najveća žrtva nedorađenih evropskih mehanizama odlučivanja, a potom i Albanija, koja je kolateralna šteta bugarske blokade.

Ispostavlja se da je otpor proširenju snažan. Nekoliko članica – Francuska, Holandija, Danska – u ovom trenutku ne vidi evropsku budućnost za zemlje zapadnog Balkana koji se prepušta sebi.

Akcenat se sada stavlja na jačanje zajedničkog tržišta regiona, Berlinskog procesa i investicionog plana Evropske komisije od 30 milijardi evra. Regionalna saradnja i ekonomski oporavak zapadnog Balkana su i u fokusu Šarla Mišela, predsednika Saveta Evrope. O proširenju jedva po koja reč.

Sve će zavisiti od „kredibilnih reformi partnera, fer i rigoroznog uslovljavanja i principa zasluga”, kaže se u završnoj deklaraciji. To je maksimum koji je mogao da se postigne. „Rigorozno uslovljavanje” biće sasvim dovoljna prepreka proširenju jer su lideri EU svesni da bi otvoreno protivljenje bilo nepopularno i suprotno prihvaćenoj politici integracija.

Ništa novo za zapadni Balkan: Angela Merkel i Emanuel Makron (Foto Beta)

Otpor proširenju počiva na dve premise: izbegavanje da se ponove greške učinjene ishitrenim i politički motivisanim prijemom Bugarske i Rumunije, i saznanjem da mnoge zemlje kandidati ozbiljno zaostaju u sprovođenju istinskih reformi na kojima počivaju liberalna demokratska društva.

Članice koje se u principu zalažu za integraciju zapadnog Balkana strahuju da bi neke zemlje regiona mogle da krenu, ili se već nalaze, na autoritarnom putu. Očekuju da dobiju saveznike koji će uvažavati vladavinu prava, a ne članice koje će osnažiti blok desnih nacionalističkih populista Mađarske i Poljske. Prisustvo dvojice lidera koji se nalaze na spisku „Pandorinih papira” – predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i premijera Češke Andreja Babiša – samo pojačava takve rezerve.

U krajnjoj liniji, ni domaćin samita, Slovenija, nije barjaktar ideje proširenja. Janez Janša uneo je svojevremeno mnogo konfuzije svojim „non-pejperom” o promenama granica na zapadnom Balkanu. Slovenački otpor proširenju je konstanta spoljne politike Ljubljane duže od dve decenije.

Slovenija je svojevremeno uzimana za primer kako je moguće uzdići se iz turbulentnog regiona pogođenog ratovima i postati učenik za primer. Danas je na strani onih članica unije koje zaboravljaju da najveći doprinos procesa proširenja nije spoljna politika, već napredak u prihvatanju evropskih demokratskih standarda.

Protivnici novih integracija uvereni su da treba da se suprotstave proširenju ako ga podstiče neliberalni, autokratski režim, kakav je u Budimpešti. Viktor Orban čini Srbiji medveđu uslugu kad predlaže da prva bude primljena u EU. Desničari iz centralne Evrope su „faktor odvraćanja”.

Bio je ovo, moguće, poslednji samit Angele Merkel, a nekima od 35 okupljenih lidera ona neće nedostajati zbog ustupaka koje je činila nacionalističkim i autoritarnim liderima, kako unutar unije, tako i među zapadnobalkanskim aspirantima.

Bledi stara naracija Merkelove o stabilokratiji i isključivom značaju zapadnog Balkana kao regiona koji svojim konfliktnim potencijalima preti EU. Raste svest o neophodnosti širenja istinskih demokratskih prostora. Na toj tački se članice unije razilaze, a bez jedinstvenog pristupa proširenja nema.

Podeljena kakva jeste, EU nema osmišljenu strategiju za zapadni Balkan. Uticaj Brisela lagano tone u živom pesku lepih obećanja. Perspektive članstva koje su svojevremeno bile ključni kanal uticaja i podsticanja regionalnih reformi, gube se na horizontu. No, bilo bi apsolutno nefer abolirati aspirante za ulazak u EU, koji su, s retkim izuzetkom Severne Makedonije, i dalje nespremni na istinske reforme i liberalnu demokratiju po standardima najvećeg dela unije. Zapadni Balkan satkan je danas od prevelike količine nacionalizma, autoritarnosti i korupcije po glavi stanovnika.

Samit je bio veoma važan događaj koji je „kristalizovao situaciju u regionu”, rekao je na kraju slovenački premijer Janša. Da, kristalizovao se zaključak da se rezervoar strpljenja prazni na obe strane. Unija gubi kredibilitet, aspiranti entuzijazam.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дуле
Балканске државе које су изостављене из пријема у ЕУ нису за ту улогу одређене без разлога. План је био да се оне угурају у турску интересну сферу а да се Турска истовремено држи подаље од ЕУ али и да буде лојалан члан НАТО. Није тешко приметити да у свим тим државама има доста муслимана. Проблем је наступио након што је Ердоган преживео покушај пуча и атентата. Сада не знају шта да раде и како да се организују.
Boris
Ako na "Zapadni Balkan" mislite na Jugoslaviju koju su brutalno razbili i njene narode beskrupulozno opljackali, onda da, ovde je sve po starom...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.