Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Albanski sudija novi član Ustavnog suda BiH

U Banjaluci smatraju da su albanski lobisti zaslužni što je Ledi Bijanku imenovan za jednog od troje stranih sudija
Леди Бијанку (Фото Твитер)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nakon što je Ustavni sud BiH nedavno problematizovao pravo Republike Srpske da reguliše pitanje vlasništva nad šumama na svojoj teritoriji, vlast i opozicija tog entiteta najavili su sednicu Skupštine RS koja će dati odgovor na takvu sudsku odluku koja se u javnosti u Banjaluci doživljava kao oprečna Ustavu i Dejtonskom sporazumu. Odluka Ustavnog suda BiH o šumama, kao i ona ranija o poljoprivrednom zemljištu, kojima su sudije svojom odlukom zatražile dogovor u parlamentu BiH o raspodeli državne imovine, tumači se kao politikantstvo, umesto tumačenja prava. Sud je, kako navode u RS, trebalo da se zadrži na poređenju Zakona o šumama RS s Ustavom BiH, u kojem se navodi da je teritorija podeljena između dva entiteta, kojima pripadaju sve ingerencije, izuzev nekoliko izričito nabrojanih kao ingerencije BiH.

Gnevni zbog „uzurpacije prava i ingerencija”, u RS su najavili „radikalne odluke”, rekavši da se razmišlja čak i o tome da se Srpska povuče iz sporazuma o formiranju zajedničkih tela, kao što su vojska, indirektni porezi, pravosuđe... U očekivanju sednice republičkog parlamenta, član Predsedništva BiH iz RS Milorad Dodik rekao je da će u Skupštini Republike Srpske biti poništene sve odluke koje donese Ustavni sud, a ne odnose se na ustavno pravo, kao što je odluka o šumama.

„Mi ćemo, bez obzira na to što su oni nasiljem upisali da su odluke obavezujuće, sve poništiti na Narodnoj skupštini i reći da ne važi, to jest odluke poput one o šumama. Za presude koje se tiču ustavnog prava – u redu”, kaže Dodik.

Raspodela državne imovine obaveza je koju je doneo nekadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun, nametnuvši tri zakona – za RS, FBiH i BiH – kojim je zabranjeno pravo raspolaganja tom imovinom sve dok se o raspodeli ne postigne dogovor dva entiteta i zajedničkog nivoa. Verovalo se da se zabrana raspolaganja odnosi na neke objekte koje je koristila socijalistička RBiH, kao i JNA, ali je sud to proširio i na poljoprivredno zemljište i šume.

Što se tiče Ustavnog suda BiH, u Srpskoj veruju da se preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija donose odluke političke prirode u korist jednog naroda i da je taj sud preuzeo ulogu međunarodnog protektora, tako što umesto tumačenja Ustava, pokušava da nameće rešenja. Pre neki dan je u taj sud, kao jedan od troje stranih sudija, imenovan albanski sudija Ledi Bijanku, što nije prošlo bez komentara u Banjaluci. Dodik se pita zašto je morao biti imenovan sudija iz zemlje sa kojom Srbi imaju konflikt već stotinu godina, uz enormno nepoverenje i kod jednih i kod drugih. Dodik kaže da raspolaže informacijama da je imenovanje Bijankua u Evropskom sudu za ljudska prava izlobirao Bošnjak, blizak prijatelj albanskog sudije, zbog čega RS sumnja u njegovu objektivnost.

Dodik strahuje da će za 10 godina Ustavni sud „sve problematizovati, kao što je do sada problematizovao”. Zvaničnici iz Sarajeva su najave iz RS o vraćanju na izvorni Dejton ranije opisali kao „opasan put u pogrešnom smeru”, koji „patriote BiH neće dozvoliti”, navodeći kako bi koraci Banjaluke mogli biti „poziv na rat”.

Delegat u Veću naroda RS Ognjen Tadić rekao je kako su ustavopisci znali da je u interesu prirodnih prava ljudi da entiteti imaju imovinu i upravljaju njome, jer je ona samo tako efikasno iskoristiva. U slučaju da ta prava ima BiH, Tadić navodi da bi stalnim sukobima unutar sistema bilo ugroženo prirodno pravo ljudi da uživaju resurse na kojima i pored kojih žive.

„Da su pisci dejtonskog Ustava hteli da BiH ima svojinu koju sada Ustavni sud želi da joj dodeli, oni bi to stavili u Ustav”, kaže Tadić.

On je za magazin „Faktor” ocenio da je Ustavni sud preteća „Ahilova peta” Dejtonskog sporazuma, a to znači „ugrožavanje mira kao osnovne vrednosti i političke stabilnosti garantovane ovim sporazumom”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Da nije tragicno bilo bi smijesno. Po dva Srbina, Hrvata i Muslimana plus tri "stranca" i eto ti preglasavanja svaki put. Montipajtonovski djeluje, ali je istinito da je zakon o konstitutivnosti naroda donese, pazite, preglasavanjem. Pa to ni Broju Jedan ne bi palo na pamet. Pozdrav iz Banjaluke.
Патриота
Само слога србина спасава!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.