Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GODIŠNjICA UBISTVA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA

Atentat u Marselju bio je uvod u genocid u NDH

Тренутак пред трагедију: краљ Александар и Жан-Луј Барту

Devetog oktobra 1934. u pola četiri po podne stigao je jugoslovenski brod „Dubrovnik” sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem u marseljsku luku, praćen celokupnom francuskom sredozemnom flotom, u zvaničnu posetu Francuskoj. Ministar mornarice Fransoa Pjetri pošao je u susret jugoslovenskom ratnom brodu, dok su luku nadletali francuski hidroavioni. U admiralskom motornom čamcu ministar Pjetri, zajedno s kraljem, odevenim u jugoslovensku admiralsku uniformu s lentom Legije časti preko grudi, otplovio je do starog marseljskog pristaništa. Na pristaništu kralja su čekali ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Luj Bartu i mnogobrojni drugi francuski i jugoslovenski velikodostojnici. Kralj je ušao u otvoreni automobil marseljskog prefekta. Pored njega je sedeo Bartu, a preko puta general Alfons Žorž, član francuskog ratnog saveta, okićen brojnim odlikovanjima. Povorka od velikog broja automobila je krenula.

Bilo je četiri sata i 10 minuta kad je kraljev automobil stigao na trg pred marseljskom berzom, koji je bio ispunjen ogromnom masom sveta. U tom trenutku krupan čovek u odelu kafene boje dotrčao je do kraljevog automobila, skočio na papučicu i iz neposredne blizine ispalio osam metaka u pravcu kralja, Bartua i generala Žorža. Iako ga je jedan gardista sabljom udario tako da je odmah pao na zemlju, atentator je ležeći produžio da puca, po nekim izveštajima iz drugog revolvera. Linčovani atentator je u nesvesnom stanju prenet u odeljenje javne bezbednosti. Kod njega je nađen falsifikovani čehoslovački pasoš izdat 30. maja 1934. od strane generalnog konzulata u Zagrebu na ime Petra Kelemana, trgovca, koji je francusku vizu dobio 28. septembra. Pored toga i jedan manji revolver, stotinu metaka i jedna bomba. Sedam dana posle atentata definitivno je utvrđen identitet ubice – Bugarin Vladimir Georgiev Černozemski, Vlada Šofer, višestruki ubica, pripadnik terorističke VMRO.

Kralj Aleksandar pogođen je na tri mesta, i to u visini jetre, u rame i nešto iznad kuka. Smrtonosna rana bila je ona koja je povredila jetru i izazvala izliv krvi... Smrtno ranjen kralj je odvezen u prefekturu, gde je stigao živ, srce mu je još kucalo. Odmah su priskočili u pomoć lekari, među njima i profesor g. Bertran. Međutim, njihovo angažovanje bilo je beskorisno. U 16 časova i 45 minuta lekari su konstatovali smrt, tačno pola sata posle atentata.

Nastao je tajac. Svi su oborili glave sa suzama u očima. Kraljevo telo prekriveno je jugoslovenskom trobojkom, iznad glave upaljena je voštanica i utuljena svetla. Hladnokrvni ubica zaledio je večiti nezaboravni osmeh kralja-pobednika u njegovoj 46. godini života.

To je uprošćena slika atentata na kralja Aleksandra, koji je ubijen pred očima brojnih francuskih zvaničnika i građana koji su priredili doček kralju junaku i savezniku iz prošlog rata.

Pred svirepim ubistvom kralja narod je ostao nem i ujedinjen u bolu i žalosti u čitavoj Kraljevini Jugoslaviji.

„Najveći vladalac naše istorije, najmudriji vojskovođa naših pobedonosnih ratova, najhrabriji ratnik naših slavnih bitaka, prvi vitez među vitezovima, legendarni vojnik i herojski kralj”, kako je opisivan, stradao je od ruku bugarskog plaćenog ubice, a atentat su organizovale hrvatske ustaše uz pomoć tajnih službi Bugarske, Mađarske i Italije. Posle istrage, na suđenju 1936. godine, pripadnike ustaške organizacije kao saučesnike u atentatu – Miju Kralja, Ivana Rajića i Zvonimira Pospišla – sud u Francuskoj je osudio na doživotnu robiju, a organizatora Antu Pavelića u odsustvu na smrtnu kaznu (Italija je odbila da ga isporuči).

Od tog dana do danas, kako o samom atentatu, odnosno o njegovoj političkoj pozadini, tako i o samom jugoslovenskom kralju, postoje različite verzije i ocene. Iako su sam atentat i njegova organizacija detaljno istraženi, rekonstruisani i sudski procesuirani, ostaje pitanje političke pozadine, odnosno pitanje ko je imao interes da ukloni jugoslovenskog kralja. Pored unutrašnjih grupa, kao što su ustaški i bugarski separatisti i komunisti, na spoljnom planu to su Italija, s kojom je Jugoslavija imala napete odnose oko zapadnih granica, nemački nacionalsocijalizam u usponu i boljševički režim u Rusiji, s kojim je kralj odbijao da uspostavi bilo kakvu saradnju. Takođe i Bugarska i Mađarska, koje se nisu mirile s gubitkom teritorija posle Prvog svetskog rata.

Mnogi smatraju da su ubistvom kralja ubijeni narodno jedinstvo i sama Kraljevina Jugoslavija, koja je posle njegove smrti preuređena stvaranjem Banovine Hrvatske, a onda udarom spolja 1941. srušena, podeljena, a od dojučerašnje braće srpski narod je doživeo stravične zločine, genocid u ustaškoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj koju su vodili oni koji su optuženi i osuđeni za ubistvo kralja Aleksandra.

Ratnik i državnik

Delo vladara kralja Aleksandra, za života već legendarne ličnosti vojskovođe, bilo je oličenje oslobođenja i ujedinjenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, čiji je on glavni zatočnik i neimar bio.

Duže od dve decenije on je bio ključna figura burnih i velikih događaja u istoriji Srba i Južnih Slovena. Od 46 godina svog života, 31 godinu proveo je kao vojnik. Od balkanskih ratova do završetka Prvog svetskog rata on je na čelu svojih pobedonosnih armija. Započeo je i dovršio veliku oslobodilačku borbu Srba i Južnih Slovena. Godine 1914. branio je dostojanstvo nezavisne države i odbio zapovedničke i unižavajuće uslove iz ultimatuma moćne Austrougarske. Govorio je da na svetu nema svetije dužnosti nego što je odbrana svoje države, svoje nacije i vere, odbrana svog ognjišta, svojih starih i nejakih. U tim događajima on je bio i vojskovođa, i kralj državnik, vođa naroda, čuvar mira na Balkanu i u srednjoj Evropi. Mnogi smatraju da je upravljao u svim prilikama i svim događajima, a ne događaji njime. Vladar iz naroda i za narod.

Međutim, o kralju Aleksandru Karađorđeviću postoje i druga često protivrečna mišljenja, samih savremenika i istoričara, posebno ona koja su formirana u komunističkoj propagandi. Označavan je kao monarho-fašista, kao velikosrbin, kao surovi diktator i eksploatator širokih narodnih masa, prebacivano mu je da državom upravlja kao kasarnom, da su mu način života i odlučivanja bili vojnički...

Nesporno je da je kralj Aleksandar krupna istorijska ličnost, da je želeo snažnu i centralizovanu državu jedinstvenog naroda od tri plemena, Srba, Hrvata i Slovenaca (troimeni narod). Želeo je Jugoslaviju s Jugoslovenima i verovao u narodno jedinstvo.

 

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
И краљ Александар и Јосип Броз су Југославију видели као вековну тежњу Јужних Словена да заједно и слободно живе у СВОЈОЈ држави. Пред задњи рат живели смо лепо и опуштено у економски независној и индустријски развијеној земљи. Југословенска идеја је била велика али смо ми били мали. Морамо превазићи ратне трауме и верске разлике, окренути се суседима, направити заједничке пројекте и заједничка улагања за нашу децу и унуке. У име наше најскупље речи - БУДУЋНОСТИ.
Боба
Не Срби нису били "мали" јер су свима дали слободу само да би на крају били изиграни. Југославија је чинило се у интересу српског народа у целини али се показало да није у интересу Србије као државе српског народа па самим тим ни у интересу већине Срба. Све треба схватити као лекцију јер се показало да ни баш сви Срби "из прека" нису доживљавали Србију као своју државу. Зато данас треба бити паметан и неговати свој народ ма где да је а о осталима нека воде рачуна њихови савезници знамо и који.
Леон Давидович
@Зоран Маторац Срби су били за Југославију , наравно никада сви јер увек има и другачијих мишења, зато што су сви Срби били у једној држави, имали су излаз на море и дирегтну границу са пријатељским народом Грчком.И други су били у значајном броју за Југославију, не може се тврдити да нису. Срби нису страдали у Југославији, већ на рушевинама Југославије зато што им та држава због унутрашњих и спољних непријатеља није могла обезбедити безбедност већ се распадала при сваком међународном хаосу.
Petar
Rasizam i netrpeljivost spram Srba susjedi gaje jos u Austrougarskoj, jos franko-pravasi, kulminira u I i II ratu, pa 90tih do danas. Srbi kao vojnici carevine su imali povlascen status spram hrvata, mahom kmetova, nisu morali da placaju isti porez, stizali su ako su hteli do visokih pozicija na dvoru. Ali nije isto ratovati protiv najvece sile onog vremena, Turske, i klati zene i decu; tu je razlika. Nas kosti sunarodnika opominju da resimo ovo pitanje, to nas muci i to nema veze sa ekonomijom.
Миљуш
Јер нам и Ћирилицу хтео укинути декретом, а срушио Жрнов, зато да би нас заштитио од будуђег геноцида?
Jorge
Smrt Stipice Radića je iskorištena za pokušaj ukidanja nacionalne svijesti i uvođenje jugoslovenske nacije. Hrvatski narod to nikada nije prihvatio, slovenski pogotovo. Nametanje silom kasnije je prouzročilo mnoge nesreće svima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.