Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Skup gas ugrožava proizvodnju mineralnih đubriva

Dok troškovi poljoprivrednika rastu, najveći svetski proizvođači đubriva najavljuju smanjenje proizvodnje
(Фото лична архива)

Sve skuplje mineralno đubrivo moglo bi da bude razlog novog lančanog poskupljenja hrane u Srbiji ali i na globalnom nivou. Na svetskom tržištu cene mineralnih đubriva još od juna vrtoglavo rastu. Glavni uzrok je ozbiljna kriza u proizvodnji gasa i drugih energenata zbog čega veliki proizvođači masovno smanjuju proizvodnju.

Nemački specijalizovani portal „Agrarhojte”, piše da su cene pojedinih proizvoda već premašile one iz 2007. i 2008. godine a poljoprivrednicima su naglo porasli i troškovi repromaterijala.

Portal „Agroklub” prenosi da je hemijski div BASF nedavno objavio kako je znatno smanjio svoje kapacitete za proizvodnju đubriva zbog visokih cena prirodnog gasa.

„Pratićemo razvoj cena energenata i u skladu s tim prilagođavati proizvodnju amonijaka”, saopštili su iz ove kompanije navodeći da ga u pogonima u Belgiji i Nemačkoj već manje proizvode. Istu strategiju najavljuju i drugi veliki proizvođači.

Srbija uvozi velike količine mineralnih đubriva, a proizvođači su dešavanja na svetskom tržištu već osetili na početku prolećne setve jer su im troškovi u proizvodnji znatno uvećani. Prema statističkim podacima u drugom kvartalu 2021., u odnosu na isti period prošle godine, mineralna đubriva bila su skuplja za 14,3 procenta, a hrana za životinje 31,3 odsto.

Veštačko đubrivo neophodno je u proizvodnji i uz kontrolisanu primenu dovodi do ubrzanja rasta i razvoja biljaka uz ostvarivanje visokog, kvalitetnog i ekonomski opravdanog prinosa.

Dr Aleksandar Leposavić, sa Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da je ovo što se trenutno događa veliki problem za poljoprivrednike, ne samo za proizvođače voća, koji trpe posledice, već i za sve druge učesnike u biljnoj proizvodnji.

Navodi da je cena osnovnog đubriva, koje se koristi u proizvodnji, za kratak period porasla sa 45 dinara na 70. Onda je jasno koliki su to dodatni troškovi za proizvođače u ratarstvu, napominje Leposavić i objašnjava da je za hektar obradive površine potrebno upotrebiti 600 do 800 kilograma samo osnovnog đubriva. Prema onome što čujemo na terenu proizvođači sada kalkulišu jer im ulaganja rastu, a neki razmišljaju i o smanjenju proizvodnje. Poljoprivrednici su u jeku priprema za jesenju setvu tako da ovakve informacije sa tržišta u ovom trenutku njih najviše pogađaju.

„U svakom slučaju imamo skok cena u proizvodnji i sigurno će u budućem periodu biti jako izražena”, dodaje Leposavić.

Veštačka đubriva se najčešće upotrebljavaju kod uzgoja kukuruza, ječma, soje i suncokreta, ali i kod uzgoja voća, povrća i cveća. Pravilnom upotrebom đubriva prinos poljoprivrednih kultura može biti uvećan i do 50 procenata.

Komisija za zaštitu konkurencije, u decembru prošle godine, objavila je trogodišnju analizu (od 2017. do 2019) o tržištu veštačkih đubriva u Srbiji, imajući u vidu rast proizvođačkih cena u prva tri kvartala 2019. kao i, u tom trenutku, stečaj jednog od najvećih proizvođača veštačkih đubriva u Srbiji – „Azotare” iz Pančeva, i nekada najvećeg proizvođača uree.

Komisija je objavila kako je u tom periodu kod nas poslovao samo jedan proizvođač mineralnih đubriva – „Eliksir grupa” sa pogonima u Šapcu i Prahovu. Naglašava se i da je 2019. došlo do osetnog rasta uvoza, tako da je na kraju te godine on bio za pet procenata veći od ostvarenog u 2017. Mineralna đubriva pretežno su se uvozila iz Rusije (oko 60 odsto) ali i iz EU, uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije.

Prema navodima komisije, uvoz veštačkih đubriva bio je slobodan, bez opterećenja carinskim dažbinama, dok je na tržištu poslovao veliki broj uvozničkih kompanija. Prema podacima Uprave carina, u prve dve analizirane godine vodeći uvoznik đubriva u Srbiji bila je „Eliksir grupa” ali ju je 2019. na toj poziciji smenila novosadska kompanija „Promist”.

U maju ove godine, na javnom nadmetanju, upravo „Promist” je kupio pančevačku „Azotaru” u stečaju za 650 miliona dinara. Novi vlasnik najavio je kako planira da, posle tri godine zastoja, pokrene bar deo proizvodnje veštačkog đubriva.

 

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gas gas
Koje to djubrivo mi proizvodimo,kad i to uvozimo
Боро
Лепо је један читалац Политике пре месец дана рекао да је ЛИТИЈУМ гориво будућности, и имаће га само мали број држава на свету, јер ће се дотада повадити из читавог света, под изговором прављења батерија!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.