Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odložena poseta Patrijarha i proslava 100 godina SPC u Americi

Патријарх Порфирије (Фото М. Спасојевић)

Obeležavanje velikog jubileja 100 godina osnivanja Eparhije američko kadandske, prve eparhije Srpske pravoslavne crkve na američkom kontinentu, zakazane za 16. oktobar, kome su u Čikagu trebalo da prisustvuju i patrijarh Porfirije i članovi Sinoda, odloženo je.

„Patriarh srpski Porfirije kao i počasni članovi Sinoda SPC odložili su posetu SPC u Severnoj i Južnoj Americi zbog zaoštravanja situacije sa kovidom u Srbiji, kao i na američkom kontinentu i saveta beogradskih lekara”, naveli su u Eparhiji novogračaničko-srednjezapadnoameričkoj i naglasili da o tome sa žaljenjem obaveštavaju sve svoje članove.

Planirano obeležavanje 100 godina Srpske pravoslavne eparhije u SAD i Kanadi biće odloženo za neko buduće vreme, kada će njegova svetost moći da vodi svečanosti, naveli su u Eparhiji sa sedištem u Čikagu.

Patrijarh je, prema ranijim najavama trebalo da doputuje u Čikago 12. oktobra u zavetnu posetu koja, kako je rečeno Tanugu u Eparhiji, izražava jedinstvo SPC u matici i rasejanju.

Američko-kanadska eparhija osnovana je u septembru 1921. godine, a za prvog administratora eparhije koja je obuhvatala sve srpske parohije i opštine u SAD i Kanadi, postavljen je Episkop Nikolaj Velimirović.

Prema rečima ambasadora Srbije u Vašingtonu Marka Ðurića osnivanje prve eparhije SPC na američkom kontinentu - Eparhije američko-kanadske, sa sedištem u Čikagu i postavljanje Vladike Nikolaja, srpskog svetitelja i neumrlog intelektualnog diva SPC za prvog administratora, predstavlja kamen međaš razvoja autohtone srpske zajednice u SAD.

Taj čin, kako je ranije naveo ambasador Ðurić za Tanjug, predstavljao je suštinski iskorak u institucionalnom organizovanju ne samo naše crkve već i čitavog srpskog vernog naroda na području enormnih razmera i raznolikosti kakve su SAD.

„Jačanje institucionalne organizacije i izgradnja srpskih hramova koja traje i dan danas, u kojima se služba vrši i na srpskom, uz pominjanje srpskog patrijarha i svetitelja, proslavu srpskih pravoslavnih praznika i negovanje naše kulture i običaja, bili su i jesu ključna pretpostavka očuvana identiteta američkih Srba”, naveo je ambasador.

Danas, vek kasnije SPC u SAD u 35 saveznih država i svoje tri eparhije ima 125 crkava i 14 manastira i skitova. U sedam kanadskih saveznih država ima 25 crkava i jedan manastir, precizirano je Tanjugu u Eparhiji u Čikagu.

Prve srpske pravoslavne crkveno-školske opštine u SAD obrazovali su Srbi koji su se tu doselili tokom 19 veka, a koje su u početku priznavale jurisdikciju ruskih arhijereja.

Nakon više pokušaja ujedinjenja, episkop žički Nikolaj je u januaru 1921. uz blagoslov Sinoda i podršku Kraljevske Vlade stigao u SAD sa zadatkom da okupi i poveže srpske opštine i unapredi organizaciju Srpske crkve u Americi.

U Izveštaju, podnetom Saboru, naveo je brojne probleme crkvenih opština - od prakse da parohije opslužuju sveštenici Rusi koji ne znaju srpski, do nedostatka srpskih manastira i bogoslovije.

Nešto više od godinu dana, od osnivanja Eparije, u Ameriku je stigao arhimandrit Mardarije koji je iste 1923. godine osnovao prvi Srpski manastir sa sirotištem za srpsku siročad i Domom za iznemogle i prestarele, kod Čikaga.

Od kraja te godine za administriranje eparhijom imenovan je patrijarh Dimitrije, kome je zastupnik bio arhimandrit Mardarije koji je 1925. godine izabran za prvog episkopa američko-kanadskog a hirotonisan u Sabornoj crkvi u Beogradu četiri meseca kasnije.

Ustav Američko-kanadske eparhije donet je na Prvom crkveno - narodnom saboru 1927. godine u nedovršenom hramu manastira Svetoga Save u Libertvilu, a tom prilikom su izabrana eparhijska tela.

Zasluge za građenje manastira u Libertvilu pripadaju episkopu Mardariju, koji je ulažući lična sredstva i prikupljene priloge, a među najvećim donatorima bio je Mihajlo Pupin, uspeo da izgradi hram.

Eparhijom američko-kanadskom upravljali su episkopi Damaskin od 1938. do 1939. i Dionisije do 1963. godine kada su od te eparhije nastale tri nove: Istočnoamerička i kanadska, Srednjozapadnoamerička i Zapadnoamericka.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sava Drugi
Šta je bilo sa crkvom u New Yourk-u? Da li je zgrada prodata ili ne?
момчило
Српској Православној Цркви су неолиберали објавили рат. Знамо шта се десило на Цетињу. Мозак напада на Цетињу је негде на западу. Приметне су и нагле промене у начину размишљања, код одређених црквених и државних функционера након посете САД. нпр. Владика Григорије и министар Стефановић. У овој ситуацији, Патријарх би требао да буде на простору који покрива српска полиција. Патријарх неби требао напуштати Србију. Ако синод и држава нису свесни озбиљности ситуације, Срби ће имати проблем.
Rale Cerak
U Americi je situacija sa kovidom mnogo bolja nego pre mesec dana. Rizici ovde su relativno mali, manji nego li u avgustu. E sada, Srbija je druga prica.
Milos miokovic
...... sto bi reko nas politicar, cekajte,.... pa jel bas Vucela zavredeo orden Svetog Save i jel to lik koga Patrijarh nagradjuje, neznam.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.