Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
58. ANTALIJA

Moralna nesigurnost i put u propast

O takmičarskim turskim filmovima „Bratov čuvar”, „Između dve zore” i „Anadolijski leopard”
Филм „Братов чувар” одмах се издвојио естетском и наративном снагом (фотографије 58. Анталија ФФ)

Antalija – U nacionalnom takmičarskom programu 58. Antalijskog festivala sa svojom estetskom i narativnom snagom još prvih dana izdvojio se film „Bratov čuvar” kurdskog reditelja Ferita Karahana, koji je još zimus na onlajn 71. Berlinalu osvojio nagradu kritike.

 Oskudica i oskudnost viđeni još tokom uvodne scene tuširanja dece iz školskog internata – tokom koje naizgled beznačajna nesreća pod rukom strogog učitelja postaje događaj koji će otvoriti uznemirujuću i arhaičnu dinamiku škole i razotkriti zamršenu istoriju krivice – u Karahanovom filmu iz trenutka u trenutak sugerišu da kurdsko ugnjetavanje u Turskoj počinje još odmalena, u školi.

 Kroz priču o malenom, plašljivom Memu (Nurulah Alađa), koji se posle tuširanja hladnom vodom (po učiteljevoj kazni) usred zime i u prehladnom internatu ne oseća dobro, i o njegovom najboljem prijatelju Jusufu (Samet Jildiz), koji se u brizi i panici bori protiv školske birokratije i lenje ravnodušnosti nastavnika kako bi Memu obezbedio medicinsku pomoć, Ferit Karahan ubedljivo u filmu gomila sve one male trenutke koji otkrivaju svu nestabilnost i krhkost školskog sistema za kurdsku decu na planinskom severoistoku Anadolije, gde ova manjinska populacija najviše i živi.

 Staloženom i preciznom režijom sa kojom pokazuje majstorstvo u pripovedanju i u samom tonu filma, Karahan vodi gledaoce i kroz igru krivice tokom koje se otkriva da je i odavno već otupelo školsko osoblje primorano da računa na mračne navike same institucije koje su predugo već sveopšte prihvaćena norma. Da li će ozbiljnost Memove situacije i Jusufova borba biti dovoljne da se pokrenu sve potrebne promene? Karahanov filmski završetak pravi je ciklični povratak na uvodnu scenu i kako takav porazno sugeriše da promena skoro neće biti. Sa platna se na gledalište prelivaju: sav mraz surovo hladne planinske zime, cika i vriska zaigranih internatskih dečačića (tako normalno u njihovom uzrastu) strogo kažnjena već sledećeg trenutka, humorne situacije koje se tako lako pretvore u dramu i pogledi te dece daleko od svojih domova, svog jezika i majčinskog zagrljaja...

 Duboki utisak ostavio je i film „Između dve zore” Selmana Nađara u kojem ovaj scenarista i reditelj ispituje i klasne odnose u savremenom turskom društvu, ali i sve kontradikcije i sukobe unutar ljudskog duha što sve vodi do pitanja granica savesti. Nađar pripoveda o mladiću Kadiru, dobroćudnom glavnom junaku, čiji će plan da se uveče upozna sa porodicom devojke koju voli, što je samo po sebi prilično stresno, propasti zbog iznenadne nesreće radnika u očevoj fabrici tekstila. Između dve neizvesne zore Kadir je na sebe preuzeo dužnost da o nesreći obavesti porodicu radnika, iskazao želju da bude deo rešenja tako što bi porodici pružio svu pomoć koju može. Sati prolaze a glavni junak se suočava sa teškim osećanjem da su sve vrednosti na kojima je izgradio svoj dosadašnji život sada poljuljane. Sa takvim osećanjem kreće na upoznavanje porodice devojke koju želi da oženi, duboko u sebi svestan da je nemoguće nastaviti život kao da se ništa nije dogodilo. I stvari koje će takav junak još doživeti između te dve sudbinske zore još nisu završene. Selman Nađar je za svog junaka i za gledaoce filma spremio još dosta izazova. Tu je i činjenica da Kadir još nije rekao svom autoritativnom i bogatom ocu da želi da se oženi, a nikada mu nije rekao ni da puši. Savremeni pogled na svet Kadira i njegove devojke u potpunoj je suprotnosti sa tradicionalnim stavom unutar očevog doma pod čijim krovom još živi.

 Film „Između dve zore” je snažan Nađarov debi u formi dugometražnog igranog filma, već prepoznat i nagrađen na nedavno završenom festivalu u San Sebastijanu (program „Novi reditelji”). Otvoren je čitav niz moralnih dilema, na pravi način je pokazano kako oni koji imaju moć čine sve da zadrže takvu svoju poziciju bez obzira na cenu. Kao celina ovaj film je zanimljiva studija o tome kako moralna nesigurnost dovodi do propasti.

Iz filma „Anadolijski leopard”

 Među filmovima koji su se izdvojili u trci za 58. „Zlatnu narandžu” na festivalu u Antaliji je i „Anadolijski leopard” Emrea Kajiša koji je imao svetsku premijeru na nedavno završenom hibridnom festivalu u Torontu. Kajiš pripoveda o Fikretu – dugogodišnjem iskusnom direktoru zoološkog vrta u Ankari, čija je najveća briga da nagli talas urbane obnove i privatizacije u mnogim turskim gradovima ne zahvati i njegov vrt. Njegove strepnje nisu bez osnova – dugo već postoji plan zatvaranja vrta i prodaje tog prostora arapskom investitoru za izgradnju zabavnog parka. Na sreću po Fikreta i generacije ljubitelja ankarskog zoo vrta taj „projekat” je zaustavljen, jer u vrtu još živi stari anadolijski leopard – zaštićena vrsta na ivici izumiranja. Oslanjajući se na tužnu sudbinu leoparda Kajiš otkriva složeni emocionalni svet ljudi čije se sudbine ne razlikuju od leopardove...

 Svi festivalski prostori pod otvorenim nebom u Antaliji, svako veče su puni. Razmak između sedišta je metar i po sa svake strane, maske su obavezne i ispred i u samom prostoru za gledanje filmova na otvorenom. Higijenska sredstva za dezinfekciju ruku na svakom su koraku. I svi poštuju mere. Same projekcije su visokog kvaliteta. I slika i zvuk su besprekorni. Ne smeta ni to što se ponekad čuje prelet nekog od putničkih aviona. Antalijski aerodrom još je pun i ruskih i nemačkih, pa i srpskih turista...

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.