Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: KO ĆE POBEDITI U RATU ADVOKATA I BANAKA

Pravni stav nije zakon, ali utiče na odluke sudova

Najviši sud je dopunio svoj stav iz 2018. godine samo jednom rečenicom koja je protumačena tako da će od sada svi sporovi građana protiv banaka biti izgubljeni
Врховни касациони суд у Београду (Фото А. Васиљевић)

Pravni stav nije zakon, ali utiče na primenu zakona i konačne odluke sudova. Vrhovni kasacioni sud pravnim stavovima daje nižestepenim sudovima – recept za tumačenje zakona.

U slučaju tužbi protiv banaka najviši sud je 22. maja 2018. godine doneo „Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita”, koji je od banaka zahtevao „jasne i nedvosmislene podatke”.

„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.”

Šta se sada promenilo u odnosu na ovaj pravni stav, koji je od 2018. godine ujednačio sudsku praksu i pružio izvesnost dobijanja sporova protiv banaka? Dodata je jedna rečenica koja glasi: „Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.”

Tako je pravni stav dobio potpuno drugačiju fizionomiju, pa je u izgledu obrnuta situacija – da će sada sporove dobijati banke, a gubiti građani koji su ih tužili. Može da bude, ali ne mora da znači.

Banke nisu dužne da dokazuju strukturu i visinu troškova, ali odredba ugovora o troškovima nije ništava samo ako je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Ako bismo angažovali tumače, verovatno bi svaki od njih imao drugačije mišljenje o dopuni u odnosu na osnovni stav, tako da ovaj „recept” za primenu zakona nije baš najprecizniji i verovatno je podložan improvizaciji.

Ipak, dovode se u pitanje svi sporovi po budućim tužbama i ishodi svih parnica koje su već u toku. Pritom su građani podneli tužbe ne samo za kredite koje su nedavno uzeli nego i za one od pre 15 i 20 godina, čak i ako su ih isplatili, pod uslovom da su sačuvali dokumentaciju.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je modifikaciji pravnog stava najvišeg suda prethodio specifičan istorijat. Početkom ovog leta objavljen je nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku (ZPP) koje su predviđale promenu prakse u masovnim sporovima. Posle protesta advokata, nepriznavanja sporazuma čelnih ljudi advokature s Ministarstvom pravde i ostavki u Advokatskoj komori Beograda, usledio je i pokušaj da Narodna skupština daje autentična tumačenja Zakona o obligacionim odnosima. Sada advokati kažu da „ono što nije prošlo u Narodnoj skupštini, prošlo je u VKS na drugi način”.

Govori se o bankarskom lobiju koji ne odustaje lako. Govori se o novcu koji strane banke izvoze iz naše zemlje. Govori se o tome da su troškovi obrade kredita samo zamaskirana dodatna kamata, što je suprotno pre svega Zakonu o obligacionim odnosima.

Trošak obrade ili „ugradnja” u kredit

Kada se trošak obrade ugovori u određenom procentu – banka pored kamate uzima i proviziju, kao da se „ugrađuje” u kredit. Postavlja se pitanje da li je to moralno, kada već postoji kamata kao cena za uslugu pozajmljivanja novca.

Zašto bi trošak obrade kredita od 100.000 dinara bio 1.000 dinara, a trošak obrade kredita od milion dinara – 10.000 dinara, ako je u pitanju isti ugovor, samo s različitim detaljima o iznosu, visini mesečnih rata, roku i planu otplate. Najzad, zar bankarski službenici koji rade na kreditima ne primaju platu od banke? Dobar deo njihovog posla obavlja kompjuter, odnosno program sa svim računskim operacijama za obradu kredita, ali zar nije i to već uračunato u uslugu banke koja se naplaćuje kroz kamatu?

Šta su zapravo troškovi obrade kredita? Da li se naplaćuju listovi belog papira, toner i struja za rad štampača? I da li to košta deset puta više ako se štampaju papiri za kredit od milion dinara u odnosu na kredit od sto hiljada dinara?

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

alisa
tuga je kad sud stiti banke a ne gradjene.
geras
i pravni stav je zakon - ako ga javno iznese najbolji student pravnog u novijoj istoriji.
nikola andric
Zakoni su ''uopsteno'' formulisani pa im sudska praksa odredjuje smisao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.