Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: KO ĆE POBEDITI U RATU ADVOKATA I BANAKA

Nadzor nad bankama treba poveriti nezavisnom telu

Banke ne postupaju u skladu sa zakonom ako troškove obrade kredita ili druge naknade naplaćuju, a da ih nisu uračunale u efektivnu godišnju kamatnu stopu
(Фото А. Васиљевић)

Najnoviji manevar VKS s dopunom svog stava iz 2018. godine advokati i korisnici kredita ocenjuju kao prevrtanje ćuraka naopako. Čini se da su i banke razumele da je VKS suštinski promenio svoj stav jer su već izašle u javnost s obećanjem da od korisnika kredita neće tražiti naplatu sudskih troškova kad izgube sporove. Šta je zaista po sredi, saznaće se tek kada VKS objavi i obrazloženje svog pravnog stava i nakon što nižestepeni sudovi donesu prve presude u svetlu novodopunjenog stava. Prof. dr Dijana Marković Bajalović kaže za naš list da bi se u međuvremenu trebalo podsetiti da sudovi sude na osnovu zakona. Ako zakon ima praznine, ili je nejasan, odgovornost za to prvenstveno snosi zakonodavac, a sud može doprineti popunjavanju pravnih praznina i tumačenju nejasnih norma imajući uvek u vidu cilj zakona.

– Odnosi između banaka i fizičkih lica, korisnika finansijskih usluga, uređeni su kod nas Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. U članu 17 zakona predviđa se obaveza obaveštavanja korisnika u predugovornoj fazi i taksativno se navode podaci koje je banka dužna da predoči korisniku pre zaključenja ugovora. Zakonom se pravi razlika između nominalne kamatne stope i efektivne kamatne stope. Ovi pojmovi su dobro poznati svakom ko je poslednjih godina uzimao kredit od banke – kaže naša sagovornica. Prava cena kredita je efektivna kamatna stopa jer ona u sebi sadrži sve dodatne troškove koje banka prevaljuje na korisnika. Prof. dr Marković Bajalović kaže da prema Direktivi EU, koju smo preuzeli, efektivna kamatna stopa uključuje sve troškove koje banka naplaćuje korisniku nakon zaključenja ugovora o kreditu.

– Suština obaveze banke je da jasno prezentuje korisniku ukupnu cenu kredita koju će morati da plati. Na taj način neutrališe se praksa banaka da manipulišu visinom kamate tako što prikazuju nižu nominalnu kamatnu stopu kao cenu kredita, a zatim od korisnika naplaćuju troškove po raznim osnovama, kojih on mahom nije svestan niti ih uzima u obzir prilikom donošenja odluke da podigne kredit – kaže ona. Jasno je da banke ne postupaju u skladu sa zakonom ako troškove obrade kredita, ili neke druge naknade, obračunavaju i naplaćuju, a da ih nisu uračunale u efektivnu godišnju kamatnu stopu. Problem je nastao kada su banke trošak obrade kredita iskazivale kao poseban trošak i u procentualnom iznosu.

– Ima banaka koje su dodatno „činile” klijentima tako što su iznos troškova obrade pripisivale glavnici, kako klijent ne bi morao da ih plaća prilikom zaključenja ugovora, pa je onda i na taj iznos obračunavana kamata. Posebno je pitanje da li je fer postupanje banaka kada one naplaćuju fiktivne troškove obrade kredita, za koje niko ne zna u čemu se sastoje, u procentualnom iznosu, pa ispada da banka ima više posla „obrađujući” kredit što je veći iznos kredita koji odobrava – kaže prof. dr Marković Bajalović. Iole razumnom čoveku, dodaje, jasno je da to ne može biti tako jer je kreditna dokumentacija koja se obrađuje manje-više ista, a cifre ionako računa kompjuter.

Sagovornica „Politike” kaže da u vezi s tim treba pomenuti nedvosmislen stav nemačkog Saveznog suda da je kamata cena koju korisnik plaća za kredit. Naknada za obradu kredita je s druge strane cena za uslugu koju korisnik plaća u predugovornoj fazi i po stavu suda, ona nije opravdana jer njome banka pokriva troškove radnji koje preduzima u svom interesu kao, na primer, troškove provere likvidnosti dužnika. U skladu s tim, sud je ovlašćen da kontroliše sadržinu klauzule o naknadi troškova kredita, drugim rečima, da ceni opravdanost posebne naplate troškova.

– Troškovi obrade kredita mogu biti ukalkulisani u efektivnu kamatnu stopu i u tom slučaju ulaze u cenu kredita. Ukoliko su posebno iskazani, banka bi bila dužna da pravda iznos tih troškova jer oni nisu uračunati u cenu kredita – zaključuje ona. Ona smatra da odnos banaka i njihovih klijenata predstavlja sistemski problem i ne treba očekivati od sudova da ga oni reše, niti treba napadati advokate što rade svoj posao.

– Zaštita korisnika finansijskih usluga i kontrola rada banaka nisu kod nas adekvatno rešeni. Narodna banka Srbije ima dvojaku ulogu – ona je učesnik na tržištu novca i hartija od vrednosti zajedno s bankama i, pritom, kontroliše rad tih istih banaka. Potrebno je da se funkcija nadzora nad bankama izdvoji i poveri nezavisnom regulatornom telu, kako je to učinjeno u mnogim drugim zemljama – ističe ona. U Srbiji je to učinjeno u drugim regulisanim sektorima. Samo je u finansijskom sektoru zadržan prevaziđen pristup da se regulator istovremeno pojavljuje kao konkurent na sektorskom tržištu. Kada je reč o zaštiti potrošača generalno, pa i korisnika finansijskih usluga, evidentno je da u Srbiji ona postoji samo deklarativno. Monopolski odnos davaoca pojedinih usluga tišti mnoge građane i krajnje je vreme da država preduzme odlučnije korake da reši taj problem, smatra naša sagovornica.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Као што независно тело регулише електронске медије? Хвала, ја не бих.
alisa
Efektivna kamatna stopa ukljucuje sve troskove banke u vezi sa kreditom a ne samo one koji nastanu nakon zakljucenja ugovora o kreditu !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.