Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: NIKOLA SELAKOVIĆ, ministar spoljnih poslova

Pokret nesvrstanih se vratio u rodno mesto

Da smo posle 2000. godine u nekim nesvrstanim zemljama ostavili bar domara u ambasadi da priča našu argumentaciju o KiM, ne bi došlo do priznanja separatizma Prištine
Министар Селаковић у разговору са новинарима нашег листа (Фото Анђелко Васиљевић)

Beograd je rodno mesto Pokreta nesvrstanih, kaže u razgovoru za „Politiku” ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, najavljujući obeležavanje 60. godišnjice od osnivanja ove organizacije. Ističe da će u znak sećanja na taj događaj naša prestonica biti domaćin komemorativnog skupa, jednog od najvećih ove godine u Evropi. U uslovima pandemije kovida 19 već sada možemo da kažemo da će skup biti veoma uspešan, s potvrđenim prisustvom više od sto delegacija, od kojih će na nivou šefova diplomatija biti više od 40, navodi ministar Selaković.

– Prisustvovaće i Nana Akufo Ado, predsednik Gane, jedne od pet država inicijatora osnivanja Pokreta nesvrstanih, zajedno s tadašnjom Jugoslavijom, Indijom, Indonezijom i Egiptom. Obratiće se i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, kao predsednik zemlje predsedavajuće pokreta u ovoj godini, kao i predsedavajući GS UN, ministar spoljnih poslova Maldiva. Naš predsednik Aleksandar Vučić govoriće u prvoj plenarnoj sesiji sutra ujutru – najavljuje Nikola Selaković.

Vraćamo se na mapu koju smo izgubili raspadom Jugoslavije?

Republika Srbija je posmatrač u Pokretu nesvrstanih i, kao zemlja sa značajno manjim mogućnostima nego što je imala Jugoslavija, uspeva da suvereno i samostalno donosi odluke. Srbija danas otvara vrata svojim prijateljima iz zemalja Pokreta nesvrstanih. U politici koja je na prvom mestu okarakterisana posvećenošću članstvu u EU, ne zaboravlja tradicionalna partnerstva i prijateljstva. Pored onih koje gajimo s Ruskom Federacijom, s Narodnom Republikom Kinom, izuzetno su nam značajne države Bliskog istoka, afričkog, azijskog kontinenta, Latinske Amerike. To su iste one države koje u dobroj meri nekadašnju Jugoslaviju poistovećuju s dva pojma – Titom i Beogradom. Tito više nije živ, ali je Beograd i dalje simbol borbe za slobodu tog dela sveta.

Srbija ponovo stiče međunarodni ugled, više od sto država želi da dođe u Beograd?

Apsolutno. Najveća prednost je to što imamo priliku da razgovaramo. Jedna mala zemlja sa sedam miliona stanovnika u Evropi uspela je u toku šest meseci ove godine da donira više od milion i sto hiljada vakcina našim susedima u regionu, u Evropi, zemljama Azije, Afrike i Bliskog istoka. Članicama Pokreta nesvrstanih dali smo više od pola miliona vakcina. Tu je i naša pomoć u hrani opredeljena za države suočene s ozbiljnom sušom.

Jugoslavija je uspostavljala i snažnu ekonomsku saradnju, gradila u tim zemljama, dolazili su studenti na školovanje... I danas tamo žive ljudi koji znaju srpski jezik?

Napravili smo bazu podataka svih studenata iz nesvrstanih zemalja i ustanovili da ih je više od 4.900 diplomiralo na teritoriji današnje Srbije, ali je neuporedivo veći broj onih koji su odustali od studija, sklopili ovde brak i vratili se u svoju zemlju s nekim drugim zanatom, znanjem i veštinom koju su ovde naučili. Prilikom posete Hašemitskoj Kraljevini Jordan, krajem avgusta, od naših prijatelja iz Jordana dobio sam informaciju da se preko 5.000 naših devojaka udalo za Jordance koji su studirali u Srbiji.

Biće to dobra prilika za susrete s članovima delegacija?

Imaćemo niz bilateralnih susreta i predsednik Vučić, i premijerka Brnabić, i ja kao ministar spoljnih poslova. Održaćemo i veliki biznis forum, a u isto vreme održava se sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2021”. Uz podršku predsednika Vučića, udvostručićemo i broj studentskih stipendija u sklopu programa „Svet u Srbiji”. Od sledeće godine biće 500 stipendija i trudićemo se da ih bude još više. Afrika je kontinent budućnosti, ne postoji ozbiljna evropska zemlja koja danas tamo ne širi diplomatsku mrežu.

A mi smo je smanjivali 20 godina?

Sačuvana je baza. Srbija ima 14 ambasada na teritoriji afričkog kontinenta, a sve druge bivše jugoslovenske republike zajedno – pet. Nekada smo u te zemlje izvozili dosta, bila je prisutna građevinska industrija preko „Energoprojekta”, „Hidrogradnje” i drugih firmi. Danas imamo sjajne inženjere, vrhunsku pamet, razvoj tehnologija u IT sektoru, veštačkoj inteligenciji, poljoprivredi. Zahvaljujući inicijativi predsednika, ministra zdravlja i Vlade Srbije, država će ulaganjima u „Torlak” da se vraća i na to tržište farmaceutskih proizvoda.

Važna je politička saradnja s tim zemljama jer značajan broj njih ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova?

Među njima postoje i zemlje koje su među retkima 1992. podigle ruku protiv uvođenja sankcija SR Jugoslaviji i protiv suspenzije našeg članstva u UN. U jednom trenutku spoljna politika i državno rukovodstvo Srbije, na našu veliku sramotu, napustili su te zemlje. Kasnije su, nažalost, neke od njih priznale Kosovo i Metohiju.

Govorite o periodu posle 2000. godine?

Da. Imate države koje su uprkos najžešćim pritiscima tada bile u stanju da dignu ruku za podršku Srbiji i SRJ 1992. i to srpski narod nikad ne sme da zaboravi. A iz nekih od tih zemalja povučeno je naše diplomatsko prisustvo posle 2000. godine. Da smo u nekim od njih ostavili i domara u ambasadi da priča našu argumentaciju o Kosovu i Metohiji, budite uvereni da u nekim slučajevima ne bi došlo do priznanja separatizma Prištine.

Imali ste nedavno turneju po Aziji, Africi i drugim delovima sveta. Dobili ste priliku da učvrstite stav onih zemalja koje nisu priznale Kosovo, ali i da „opipate puls” naše politike otpriznavanja. Naročito zato što Priština u poslednje vreme govori da je za njih Vašingtonski sporazum mrtav?

Bio sam u prilici da se u drugoj polovini septembra sretnem sa zvaničnicima, ne samo država koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost već i onih koje podržavaju Prištinu. Moje posete otpočele su u Belgiji i Luksemburgu, zatim u Indiji. Boravio sam u Njujorku tokom zasedanja Generalne skupštine UN, a nakon toga u Meksiku i Gvatemali. Za efektivnih 12 dana rada imao sam prilike da se sretnem sa 40 ministara spoljnih poslova, održim 73 sastanka sa stranim zvaničnicima, od kojih su dva šefa države, jedan potpredsednik republike, tri predsednika vlade, ali i sa velikim brojem privrednika zainteresovanih za investiranje u našu zemlju. Među ministrima koje sam sretao je nemali broj onih koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova”. Oni će doći i na naš skup posvećen nesvrstanima. Srbija je danas jedna od dve najbrže rastuće ekonomije Evrope, gradi bolnice, auto-puteve, škole i univerzitete, država čiji je samo predsednik za sedam godina lično otvorio više od 200 fabrika. Imamo bolji zdravstveni sistem od više od 15 članica EU. Upravo je to Srbija s kojom danas hoće da sarađuju i oni koji su u jednom trenutku priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova”. Po pitanju Vašingtonskog sporazuma, naša pozicija je jasna. Za nas taj sporazum nije nepostojeći, mi smo ozbiljna strana ugovornica. Priština je rekla da za njih to ne postoji. Ako budu krenuli opet u kampanju priznavanja ili apliciranja za članstvo u međunarodnim organizacijama, mi vrlo dobro znamo šta je naš zadatak. Njega je definisalo državno rukovodstvo, a MSP će se takvim zadacima baviti na najbolji mogući način.

Kako gledate na sve češće izjave iz hrvatskog državnog vrha, posebno predsednika Milanovića, koji preti da će zaustaviti naš evropski put, imajući u vidu da predsednik Vučić ističe koliko je važno da Srbija i Hrvatska gaje najbolje moguće odnose?

Predsednik Vučić je mišljenja i potpuno ispravnog stava da su srpsko-hrvatski odnosi jedni od ključnih za budućnost čitavog ovog regiona i podregiona. Ministarstvo spoljnih poslova prati takvu instrukciju našeg predsednika i vlade i trudi se da ne naseda na provokacije, da reaguje hladne glave i svojim postupcima nešto što je loše ne čini još lošijim. Za zbližavanje tih odnosa potrebna je obostrana volja i koliko je to moguće, izbegavanje preduslovljavanja. Dokle god mi Srbi, ali i Hrvati, budemo trošili vreme u međusobnim sukobima, moći ćemo da vidimo rezultat – u prethodne tri decenije i Srba i Hrvata je manje.Antrfile

Dejtonski sporazum je primer kompromisa

U BiH je došlo do institucionalne krize posle Inckovog zakona, ali Srbija zaista čvrsto stoji iza Republike Srpske, koja je sada pod velikim pritiskom?

Naša pozicija u odnosu na BiH je kristalno jasna. Republika Srbija kao garant Dejtonskog mirovnog sporazuma čvrsto stoji iza dejtonske BiH poštujući njen teritorijalni integritet i ustavno ustrojstvo, koje podrazumeva dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Mišljenja smo da bilo kakva vrsta nametnutih odluka nije nešto što je dobro. Ključ uspeha Bosne i Hercegovine mora da se zasniva na dogovoru tri konstitutivna naroda i oba entiteta. Uvažavamo i poštujemo teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku volimo i sa njom nas spajaju naše specijalne i paralelne veze. Poštujući teritorijalni integritet BiH, mi branimo svoju poziciju po pitanju Kosova i Metohije. Dejtonski mirovni sporazum je jedan od najuspešnijih mirovnih sporazuma čitavog sveta nakon Drugog svetskog rata.

Dejtonski sporazum je primer kompromisa kojim su svi pomalo nezadovoljni.

Apsolutno, zato i jeste uspešan.

Takav kompromis tražimo i sada po pitanju Kosova i Metohije?

To je ono što mi smatramo kompromisom. Setite se u trenutku kada je zaključen Dejtonski mirovni sporazumi kolika mu je podrška bila među Srbima, i pogledajte kako danas grčevito branimo njegove tekovine.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

jahači
Jašemo na talasu ondašnje slave i ugleda.
how yes no
Ali ne u istu zemlju, koja sada nema ni deseti deo ugleda koji je onda imala. Nemojmo se zanositi.
katica
Korona skup...Virusi iz tolikih država na jednom mestu.... Zašto se to održava u doba epidemije?
Мишел
Не видим у чему је проблем? Не смета 70% људи без маске у тржним центрима, или свадбе са 350 људи, а ово смета? Писали сте коментар да на крају ништа не бисте написали.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.