Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
UNIVERZALNA JURISDIKCIJA KAO ZAŠTITA OD NEPRIJATELjA ČOVEČANSTVA

Krivično gonjenje ratnih zločinaca je međunarodna obaveza

To je pravo jedne države da procesuira osumnjičene za izvršenje određenih krivičnih dela, bez obzira na kojoj teritoriji su izvršena i čiji su izvršioci državljani
Душан Братић (Фото Медија центар)

Bez obzira na to koje su vere i nacije i čiji su državljani, ratni zločinci moraju da budu kažnjeni, a svi zločini moraju biti istraženi, rečeno je posle regionalne konferencije tužilaca sa prostora bivše Jugoslavije. Ministarstvo pravde Srbije naglasilo je da jedan od važnih koraka u procesu pomirenja u regionu predstavljaju upravo suđenja za ratne zločine učinjene tokom ratnih sukoba krajem prošlog veka.

Univerzalna jurisdikcija znači pravo jedne države da krivično goni osumnjičene za izvršenje određenih krivičnih dela, bez obzira na teritoriji koje države su izvršena i čiji su izvršioci državljani.

– Univerzalna jurisdikcija nije nikakav izum Srbije. To je tekovina civilizovanog sveta i uređene društvene zajednice u čijoj osnovi je ideja velikoga Huga Grocijusa još iz 17. veka za procesuiranje opasnih krivičnih dela koja su činili pirati. Nazivao ih je „neprijateljima čovečanstva” i smatrao da njihovo kažnjavanje treba da bude interes svih država, bez obzira na to ko su izvršioci ili žrtve. Zalagao se za ustanovljavanje zakona kojim bi se štitili interesi ne svake države pojedinačno već „velike zajednice država” – kaže u razgovoru za naš list advokat Dušan Bratić, koji se godinama bavi istraživanjem ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH tokom devedesetih godina prošlog veka.

Na toj ideji nastao je u savremenom krivičnom pravu princip univerzalne jurisdikcije, koji podrazumeva da je moguće gonjenje izvršilaca teških krivičnih dela protiv vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na mesto izvršenja, državljanstvo izvršilaca i žrtava.

– Smisao ustanovljavanja ovog principa leži u ideji zaštite čovečanstva. Zato su tu ideju prihvatili civilizovani narodi i pretočili je u obavezu kojom su se vezali nizom međunarodnih konvencija, a naročito ženevskim konvencijama. Univerzalna jurisdikcija predviđena je nizom međunarodnih dokumenata koji Srbiju obavezuju, a posebno ženevskih konvencija koje opštim odredbama propisuju obavezu države potpisnice – objašnjava naš sagovornik.

Ženevska konvencija o zaštiti građanskih lica za vreme rata, iz 1949. godine, propisuje da je svaka država ugovornica „dužna da pronalazi lica osumnjičena da su izvršila, ili da su naredila da se izvrši neka od teških povreda, i ona će biti obavezna da ih izvede pred svoje sopstvene sudove, bez obzira na njihovo državljanstvo. Ona će isto tako moći, ako to više voli, a prema uslovima predviđenim u njenom sopstvenom zakonodavstvu, da ih preda na suđenje kojoj drugoj strani ugovornici zainteresovanoj u sudskom gonjenju, ukoliko ta strana ugovornica raspolaže dovoljnim dokazima protiv pomenutih lica”.

– U situaciji kada jedini pravi međunarodni krivični sud, osnovan Rimskim statutom, nema vremensku nadležnost da sudi za teška dela protiv međunarodnog humanitarnog prava koja su izvršena posle datuma stupanja na snagu njegovog statuta (1. jula 2002), ostaje da Srbija, isto kao i Hrvatska, izvršava svoje međunarodne obaveze i sprovodi pravdu kako se i obavezala ženevskim konvencijama. Upravo onako kako je 2011. godine Norveška osudila na osam godina zatvora Mirsada Repka, državljanina BiH zbog zločina nad ratnim zarobljenicima u logoru za Srbe u Dretelju pored Čapljine u BiH i baš onako kako je Švedska 2013. na pet godina zatvora osudila Ahmeta Makitana, pripadnika Hrvatskih oružanih snaga, takođe zbog zločina nad ratnim zarobljenicima u istom logoru – kaže advokat Dušan Bratić.

Smatra zato da ucene Hrvatske i BiH, koje imaju za cilj ukidanje univerzalne jurisdikcije, predstavljaju podrivanje civilizacijskih tekovina i interesa čovečanstva, na čije unapređenje i održavanje su se i same obavezale.

– Ukidanje univerzalne jurisdikcije bi na drugoj strani, po Srbiju, bio jedan tragičan akt koji bi nas koštao falsifikovanja istorije i razaranja naših odbrambenih snaga – u kadrovskom pogledu. Jer, mehanizmi krivično pravne zaštite bi se našli samo u rukama drugih strana u sukobu, koje se rukovode anticivilizacijskim i antipravnim principom, o kome je govorio još 1944. godine indijski sudija Pal, član veća Tokijskog tribunala u postupku protiv japanskog generala Jamašite zbog zločina nad vojnicima SAD na Filipinima – da samo ratni pobednici sude ratnim gubitnicima – navodi Bratić.

Naglašava da je našoj javnosti malo poznato da je Tužilaštvo za ratne zločine predalo BiH predmet „Naser Orić” koji je bio spreman za podizanje optužnice u Beogradu, a poznato je pravno finale sudskog postupka u BiH. Ustupljen je i predmet istrage protiv pripadnika specijalne jedinice Hrvatske vojske „Alfa” za masakr ratnih zarobljenika na prevoju „Mali Alan” i Hrvatska od tada, već deset godina, vodi istragu, iako je u Beogradu bila uspešno završena.

– Čekaju da pomru svedoci i izvršioci. Takva sudbina čeka i sve druge predmete koji bi iz Srbije posle ukidanja univerzalne jurisdikcije bili prepušteni Hrvatskoj i BiH – upozorava Dušan Bratić.

Ako je imperativ zakonita i pravilna presuda, zašto Zagreb insistira da se samo sudi u Hrvatskoj i jedino da u tome učestvuju njene sudije? Zašto se ne bi sudilo bilo gde i od strane sudskih veća koja su sastavljena od četvoro sudija, po dvoje iz Srbije i dvoje iz Hrvatske, sa posebnim pravilima glasanja kod podeljenih glasova, kakvih primera ima u uporednom pravu – postavlja pitanja naš sagovornik.

Univerzalna jurisdikcija znači i to da nije najvažnije gde se sudi zločincima, da li u Beogradu, Zagrebu, Londonu, Hagu ili Minhenu, već je pitanje iznad svih pitanja – kako se sudi.

 

Slučaj Edina Vranja

Hapšenje Edina Vranja, nekadašnjeg načelnika kriminalističke policije u Federalnoj upravi policije BiH, pokazalo je da pravda ipak zavisi od državnih granica. Osumnjičeni je bio slobodan čovek sve dok nije uhapšen na graničnom prelazu Uvac, 12. septembra, kada je ušao u Srbiju. Zbog sumnje da je 1993. i 1994. godine počinio ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, tako što je učestvovao u mučenju i povređivanju zarobljenih pripadnika Vojske Republike Srpske, za Vranjem je već dugi niz godina raspisana policijska potraga.

Tri decenije Vranj je bio na operativnim i rukovodećim funkcijama u BiH, a njegovo hapšenje u Srbiji uzdrmalo je diplomatske odnose dve države. BiH je povukla ambasadorku iz Beograda, a članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović otkazali su učešće na Samitu nesvrstanih u oktobru u Beogradu, optužujući vlast u Srbiji da „zloupotrebljava princip univerzalne nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina”.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.