Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
58. ANTALIJA

„Zlatna narandža” za „Bratovog čuvara”

Među nagrađenim turskim filmovima su i „Ker” i „Anadolijski leopard”, a za najbolji film u Međunarodnom programu proglašen je španski „Libertad” Klare Roket
​Ферит Карахан са „Златном наранџом” за филм „Братов чувар” (Фото: 58. Анталија ФФ)

ANTALIJA – Pobednički film u Nacionalnom takmičarskom programu 58. Antalijskog festivala je „Bratov čuvar” Ferita Karahana. Osvojenoj „Zlatnoj narandži” za najbolji film pridružile su se i nagrade za najbolji scenario koji je Karahan i napisao, kao i za najbolju montažu koji je takođe ovaj autor radio zajedno sa svojim saradnicima.

Na stranicama „Politike” već je bio objavljen kritički prikaz ovog i estetski i narativno snažnog filma čija radnja prati sudbinu dva malena prijatelja – Jusufa i Memu, u osamljenom interantu za kurdske dečake u surovim planinskim predelima istočne Anadolije i čitav niz birokratskih prepreka i represije postavljenih od strane školskih (državnih) vlasti. Karahanove nagrade su zaslužene, a pre nego što ih je osvojio u neformalnom razgovoru za „Politiku” (svi Turski autori bili su smešteni u istom hotelu kao i 10 međunarodnih filmskih novinara i kritičara koji su na festival stigli po pozivu), potvrdio je da je ovu filmsku priču napisao iz ličnog iskustva i da ju je pisao još od 2009. godine „svestan tada da još ne postoji dovoljna lična vremenska distanca”.

Naime, Ferit Karahan koji je i sam pripadnik kurdskog naroda, proveo je šest godina u jednom takvom internatu kakav su gledaoci mogli da vide u njegovom filmu.

– Za mene je internat bio velika trauma, čitav niz teških situacija sa mnogo nasilja. Čitavo društvo je tih devedesetih godina bilo naviknuto na nasilje, pa samim tim ni škola nije bila izuzetak. Tek 2016. godine se promenila klima u Turskoj u odnosu na kurdski narod i tek tada sam bio spreman da napišem novu verziju scenarija koji ne bi govorio samo o politici. Tek tada je u meni sazrelo i tek tada sam shvatio da su i nastavnici bili žrtve istog sistema i da su živeli i radili u stalnoj dilemi kako da se nose sa represivnom atmosferom oko sebe. Sam sistem se nije mnogo promenio, ali je sada moguće na to ukazivati. Mislim da je važno ukazati i na to da bi bolje tretiranje još u ranom detinjstvu pomoglo ljudima da se uzdignu i postanu uspešni.

Na pitanje o filmskim uzorima Karahan je dao zanimljiv odgovor. – Inspiraciju više tražim u književnosti. Konkretno, za ovaj film, u Marselu Prustu i njegovom liku šegrta koji ima mišljenje o svemu, ali je sve pogrešno. Takav je negde i lik dečaka Jusufa u mom filmu – rekao je Karahan, potvrdivši i da iz Srbije nosi lepe i drage uspomene. Ovaj filmski autor bio je gost Palićkog festivala, na kojem je letos osvojio „Zlatni toranj” za najbolju režiju upravo „Bratovog čuvara”...

                                                                         ***

Drugi turski film po broju osvojenih nagrada jeste „Ker” Tajfuna Pirselimoglua. Osim nagrade za najbolju režiju pripala mu je i ona za najbolju muziku, kao i nagrada Udruženja turskih filmskih reditelja. Pirselimoglu je poznat po svom minimalističkom rediteljskom postupku sa kojim postiže dramske naboje u svojim filmovima. Takav je slučaj i u filmu „Ker” u kojem glavni junak Kan biva uhvaćen u spiralu pravog pakla od života nakon što je bio svedok ubistva u malom gradu u koji je stigao na očevu sahranu...

Pobednik u Međunarodnoj selekciji: „Libertad” Klare Roket

Ni vrlo dobar „Anadolijski leopard” Emrea Kajiša nije ostao nenagrađen. Za film u kojem pripoveda o starom i iskusnom direktoru zoo-vrta u Ankari nad kojim lebdi opasnost od zatvaranja i prodaje prostora bogatom arapskom investitoru iako u vrtu živi takođe ostareli anadolijski leopard, inače zaštićena vrsta, Emre Kajiš je osvojio nagradu za najbolji debitantski film, kao i nagradu za najbolju scenografiju. Vizuelno i značenjski raskošnom filmu „Prvirženost, Hasan” proslavljenog turskog reditelja Semiha Kaplanoglua (ovo je njegov drugi film iz nove triologije nazvane „Privrženost”), pripala je nagrada za najbolji snimateljski rad i ona je otišla u ruke direktoru fotografije Izgiru Ekenu...

                                                                          ***

U Međunarodnom takmičarskom programu 58. Antalijskog festivala žiri je prepoznao vrednosti španskog (katalanskog) filma „Libertad” sa kojim je kao reditelj debitovala već dobro poznata scenaristkinja Klara Roket. Ona je osvojila „Zlatnu narandžu” za ovu svoju tinejdžersku dramu o ženskom prijateljstvu i procesu odrastanja, koja je letos već bila zapažena u okviru programa „Nedelja kritike” na 74. Kanskom festivalu.

Roketova pripoveda o Klari koja se dosađuje u letovalištu na odmoru sa roditeljima i o njenoj vršnjakinji Libertad koja tu radi, otvarajući kroz njihov drugarski odnos i pitanja klasnih i rasnih različitosti, sa posebnim osvrtom i na svet odraslih u kojem se radnička snaga pronalazi među migrantima.

Sa osvojenom „Zlatnom narandžom” u Antaliji Roketova se pridružuje ovogodišnjem talasu nagrađivanja žena reditelja na filmskim festivalima (već se to dogodilo u Kanu i Veneciji). Posledica delovanja „Me too” ( Mi tu) pokreta? Konačno priznavanje ravnopravnog statusa žena autora u poprilično mačoističkom i politički nekorektnom filmskom svetu? Nova moda predviđena samo za jednu sezonu? Šta god da je pravi razlog, a pokazaće to vreme, činjenica je da su filmovi „Titan” Žulije Dikorno („Zlatna palma” u Kanu), „Događaj” Odri Divan („Zlatni lav” u Veneciji) i „Libertad” Klare Roket („Zlatna narandža” u Antaliji) ostavili trajniji utisak. Njihovi filmovi, ako i nisu bili među najboljima u takmičenjima u kojima su učestvovali, svakako su zaslužili da se nađu među nagrađenima. Da se nađu i pred bioskopskom publikom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.