Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O zloupotrebi čoveka na „Joakimfestu”

Ako je u stvarnom svetu čovek ponižen i njegov život obesmišljen, da li mir za kojim vapi može naći u izmišljenoj stvarnosti koju kreira kompjuterski program, pitaju se pozorišni autori na sceni Knjaževsko-srpskog teatra
Очајна потрага за љубављу у представи „Само глас“ (Фото: Македонско народно позориште)

Kragujevac – Do sada su na 16. „Joakimfestu”, koji se održava u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru, izvedene četiri predstave, žanrovski različite, ali slične po tematici koju boje tamni tonovi savremenog sveta i čoveka koji pati, strada i neminovno gubi odlike ljudskog bića, sve u potrazi za boljim okruženjem u kome će, navodno, biti oslobođen svih muka i naći jedino što mu je potrebno – spokoj.

Roman Aleksandra Tišme „Upotreba čoveka”, što je i naziv predstave koja je otvorila festival, govori o beskrupuloznom zatiranju novosadskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Tragičnu priču nosi glavna junakinja Vera Kroner, koja na upečatljiv način svedoči o uništenju čitavog jednog naroda, ali i o potiranju svega ljudskog u ratnim i poratnim vremenima na prostoru Jugoslavije u kojoj čovek postaje žrtva obe ideologije – okupatorske nacističke i oslobodilačke komunističke. Stradanje je jedina konstanta života, smenjuju se samo imena zločinaca koji i sami gube tlo pod nogama u vihoru ludila koji tutnji čitavim svetom. Predstava je zajedničko delo dramaturga Fedora Šilija i reditelja Borisa Liješevića, a urađena je u koprodukciji pozorišta iz Budve, Novog Sada i Sarajeva.

I dok je Tišmin istorijski roman bio deo školske lektire sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, roman Filipa Grujića „Bludni dani kuratog Džonija” donosi duh moderne generacije, podjednako ispunjene samoljubljem i beznadežnošću, bajkovitim snovima i strahovima. U ovoj matrici novi tragični junak postaje žrtva savremenog evropskog društva koje bez samilosti poništava duh, ostavljajući čoveku jedino telo, i to samo zato da bi bilo zloupotrebljeno. Istoimena predstava delo je dramaturga Dimitrija Kokanova i rediteljke Jovane Tomić, a urađena je u produkciji Novosadskog pozorišta „Ujvideki sinhaz” i Sterijinog pozorja.

Duh moderne generacije u predstavi „Bludni dani k.....g Džonija“ (Foto: Zoran Lazarević/knjaževsko-srpski teatar)

„Samo glas” je predstava Makedonskog narodnog pozorišta iz Skoplja, u režiji Marjana Nećaka. Posle raskida sa baletskim igračem, glavna junakinja, poznata i cenjena glumica, postaje usamljena i zatvara se u svoj dom. Društvo joj pravi samo kućni ljibimac, pauk, poklon bivšeg partnera. U očajnoj potrazi za ljubavlju i afirmacijom, preko interneta upoznaje naizgled savršenog muškarca, da bi ubrzo otkrila da je žrtva opsednutog manipulatora koji ucenama pokušava da upravlja njenim životom.

Predstava „Kao da kraj nije ni sasvim blizu”, u produkciji Bitef teatra, predstavlja zapravo izmišljenu stvarnost koju kreira kompjuterski program za potrebe savremenog ljudskog bića, čoveka koji je ponižen i čiji je život u stvarnom svetu obesmišljen. Da li u toj virtuelnoj stvarnosti čovek može pronaći mir za kojim vapi, pitanje je koje postavlja reditelj Nikola Zavišić, zajedno s velikom grupom saradnika.

 Do 15. oktobra, kada se festival zatvara, na Velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra biće izvedene još dve predstave. „Naš magacin” Prešernovog pozorišta iz Kranja, u režiji Mateja Kokola, socijalna je drama o četiri magacionerke u distopijskom svetu hipermarketa u kome one, skrivene od očiju javnosti i kupaca, lepe deklaracije i premeštaju ambalažu u beskonačnoj jednoličnosti. Iz Novog Pazara dolazi predstava „Ako dugo gledaš u ponor”, rađena po istoimenom romanu Enesa Halilovića, u režiji Zlatka Pakovića. Ovo delo donosi priču o prerano odrasloj devojčici Nejri koja tragično okončava život. Zbog pandemije virusa korona, publika će moći da vidi snimak predstave „I konje ubijaju, zar ne” Makedonskog narodnog pozorišta iz Bitolja, rađenu po romanu Horsa Mekoja, u režiji Martina Kočovskog.

Predstave je odabrala dramaturškinja Branislava Ilić, selektorka ovogodišnjeg „Joakimfesta”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.