Kompanije poručuju kupcima da se naviknu na poskupljenje hrane

Potrošači će morati da se naviknu na više cene hrane, izjavio je nedavno Migel Patrisio, generalni direktor kompanije „Kraft Hajnc”. On je za britanske medije istakao kako proizvođači trenutno teško drže korak s potražnjom.

Kada ovakva izjava stigne iz treće po veličini američke kompanije za proizvodnju hrane i pete najveće multinacionalne kompanije na svetu, jasno je šta potrošači mogu da očekuju u narednim mesecima.

Za razliku od prethodnih godina, rekao je Patrisio, sada rastu cene svih proizvoda. Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), cene hrane dostigle su u septembru najviši nivo u poslednjih 10 godina, a rast je u najvećoj meri podstaknut poskupljenjem žitarica i biljnih ulja. „Kraft Hajnc” podigao je cene više od polovine svojih proizvoda na matičnom američkom tržištu, a Patrisio u razgovoru za Bi-Bi-Si priznaje da ih podižu i na drugim tržištima.

– Podižemo cene gde je to potrebno, u celom svetu – rekao je. Tokom pandemije u mnogim zemljama smanjena je proizvodnja sirovina, od poljoprivrednih kultura do biljnih ulja, zbog mera suzbijanja zaraze, što je rezultiralo i smanjenim isporukama. Države se sada otvaraju, ali snabdevanje ne uspeva da drži korak s potražnjom i cene rastu. Bi-Bi-Si napominje da proizvođače dodatno pritiska i neizvesnost na tržištu energenata i veliki skok cena gasa, nafte i struje. To, kako je rekao Patrisio, nije sve.

– Postoje i drugi problemi, poput onog na britanskom tržištu, gde nedostaju vozači, a u Americi rastu troškovi logistike... Potrošači moraju da se naviknu ne više cene hrane, budući da svetska populacija raste, a broj zemalja u kojima se hrana proizvodi ne – poručio je on i dodao da povećanje troškova ne bi trebalo u celosti da se prenese na kupce i da će deo kompanije morati da preuzmu na sebe. Kako je istakao, na industriji i drugim kompanijama je da pokušaju da ta poskupljenja svedu na minimum. Ipak, istakao je i da je njegova kompanija, recimo, trošila ogroman novac za razvoj nove ambalaže kako bi ispunila ciljeve o smanjenju plastičnog otpada.

Prošle nedelje „Pepsiko” je takođe upozorio da se suočava s povećanjem troškova svega – od transporta do sirovina i da su poskupljenja moguća verovatno početkom sledeće godine.

Analitičarka u kompaniji „ED&F Men” Kona Hak precizirala je da cene hrane rastu zbog slabog roda u Brazilu, koji je veliki izvoznik hrane, suše u Rusiji, smanjenju zasejanih površine u SAD i gomilanja zaliha u Kini, u kombinaciji sa skupljim đubrivom, energijom i troškovima transporta.

Ona je procenila da će svi proizvođači hrane biti pogođeni, a „budući da će to biti toliko rašireno – neće izgubiti kupce”.

Potrošači u Srbiji i regionu već su svedoci burnih dešavanja na tržištu hrane i novih cenovnika gotovo svih vrsta proizvoda. Od mesa, prerađevina, ulja, žitarica, gotovih proizvoda, povrća, voća... Primetan je takođe i često nerealno visok rast cena, što analitičari komentarišu kao pokušaj proizvođača i trgovaca da iskoriste situaciju za lov u mutnom.

Nemački portal „Lebensmitel cajtung”, koji objavljuje vesti vezane za trgovinu i hranu, nedavno je preneo i da kompanije poput „Nestlea” i „Henkela” trenutno pregovaraju s velikim trgovačkim lancima o povećanju cena. Pominje se da bi testenina domaćih proizvođača na tom tržištu mogla da poskupi za 20 do 25 procenata.

Razlog poskupljenja je cena šećera, žitarica i drugih sirovina koje su u poslednjih 12 meseci povećane za oko 40 odsto.

Kako je preneo B92, u prošlosti kod ovakvih situacija neki trgovački lanci nisu naručivali određene proizvode kako bi izvršili pritisak na proizvođače i tako pokušali da spreče povećanje cena. U intervjuu za nemački „Bild”, Bernard Burdik iz potrošačkog centra u Severnoj Rajni-Vestfaliji predlaže oslobađanje od PDV-a za voće i povrće kako bi zdrava ishrana ostala pristupačna.