Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kompanije poručuju kupcima da se naviknu na poskupljenje hrane

Za razliku od prethodnih godina, sada rastu cene svih proizvoda i većina proizvođača biće prinuđena da pravi nove cenovnike, smatraju analitičari
(Фото EPA-EFE/Andy Rain)

Potrošači će morati da se naviknu na više cene hrane, izjavio je nedavno Migel Patrisio, generalni direktor kompanije „Kraft Hajnc”. On je za britanske medije istakao kako proizvođači trenutno teško drže korak s potražnjom.

Kada ovakva izjava stigne iz treće po veličini američke kompanije za proizvodnju hrane i pete najveće multinacionalne kompanije na svetu, jasno je šta potrošači mogu da očekuju u narednim mesecima.

Za razliku od prethodnih godina, rekao je Patrisio, sada rastu cene svih proizvoda. Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), cene hrane dostigle su u septembru najviši nivo u poslednjih 10 godina, a rast je u najvećoj meri podstaknut poskupljenjem žitarica i biljnih ulja. „Kraft Hajnc” podigao je cene više od polovine svojih proizvoda na matičnom američkom tržištu, a Patrisio u razgovoru za Bi-Bi-Si priznaje da ih podižu i na drugim tržištima.

– Podižemo cene gde je to potrebno, u celom svetu – rekao je. Tokom pandemije u mnogim zemljama smanjena je proizvodnja sirovina, od poljoprivrednih kultura do biljnih ulja, zbog mera suzbijanja zaraze, što je rezultiralo i smanjenim isporukama. Države se sada otvaraju, ali snabdevanje ne uspeva da drži korak s potražnjom i cene rastu. Bi-Bi-Si napominje da proizvođače dodatno pritiska i neizvesnost na tržištu energenata i veliki skok cena gasa, nafte i struje. To, kako je rekao Patrisio, nije sve.

– Postoje i drugi problemi, poput onog na britanskom tržištu, gde nedostaju vozači, a u Americi rastu troškovi logistike... Potrošači moraju da se naviknu ne više cene hrane, budući da svetska populacija raste, a broj zemalja u kojima se hrana proizvodi ne – poručio je on i dodao da povećanje troškova ne bi trebalo u celosti da se prenese na kupce i da će deo kompanije morati da preuzmu na sebe. Kako je istakao, na industriji i drugim kompanijama je da pokušaju da ta poskupljenja svedu na minimum. Ipak, istakao je i da je njegova kompanija, recimo, trošila ogroman novac za razvoj nove ambalaže kako bi ispunila ciljeve o smanjenju plastičnog otpada.

Prošle nedelje „Pepsiko” je takođe upozorio da se suočava s povećanjem troškova svega – od transporta do sirovina i da su poskupljenja moguća verovatno početkom sledeće godine.

Analitičarka u kompaniji „ED&F Men” Kona Hak precizirala je da cene hrane rastu zbog slabog roda u Brazilu, koji je veliki izvoznik hrane, suše u Rusiji, smanjenju zasejanih površine u SAD i gomilanja zaliha u Kini, u kombinaciji sa skupljim đubrivom, energijom i troškovima transporta.

Ona je procenila da će svi proizvođači hrane biti pogođeni, a „budući da će to biti toliko rašireno – neće izgubiti kupce”.

Potrošači u Srbiji i regionu već su svedoci burnih dešavanja na tržištu hrane i novih cenovnika gotovo svih vrsta proizvoda. Od mesa, prerađevina, ulja, žitarica, gotovih proizvoda, povrća, voća... Primetan je takođe i često nerealno visok rast cena, što analitičari komentarišu kao pokušaj proizvođača i trgovaca da iskoriste situaciju za lov u mutnom.

Nemački portal „Lebensmitel cajtung”, koji objavljuje vesti vezane za trgovinu i hranu, nedavno je preneo i da kompanije poput „Nestlea” i „Henkela” trenutno pregovaraju s velikim trgovačkim lancima o povećanju cena. Pominje se da bi testenina domaćih proizvođača na tom tržištu mogla da poskupi za 20 do 25 procenata.

Razlog poskupljenja je cena šećera, žitarica i drugih sirovina koje su u poslednjih 12 meseci povećane za oko 40 odsto.

Kako je preneo B92, u prošlosti kod ovakvih situacija neki trgovački lanci nisu naručivali određene proizvode kako bi izvršili pritisak na proizvođače i tako pokušali da spreče povećanje cena. U intervjuu za nemački „Bild”, Bernard Burdik iz potrošačkog centra u Severnoj Rajni-Vestfaliji predlaže oslobađanje od PDV-a za voće i povrće kako bi zdrava ishrana ostala pristupačna.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boris
Taman kad sam magarca odvikao od ruzne navike da redovno jede, kad on, bezobraznik, umrije, i to kad mi je bio najpotrebniji...
Beograđanin
Imaće pad potražnje i kraj.Toliko su drski...
Обрад
Треба сада оне хеликоптер паре што су наштампане и дељене у Америци (2 пута по 2000 милијарди долара) и у ЕУ (1000 милијарди евра) узети назад. Само се повећају цене и обезвреде се.
Vasa
Te helikopter pare ce PUTEM INFLACIJE izgubiti vrednost, tj nestace potpuno za nekoliko godina
Iva
Bolje je kupovati od domaćih proizvođača; inače, korona služi kao pokriće za ovo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.