Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija ima 194 arheološka nalazišta utvrđena kao kulturno dobro

Najveća opasnost za naše nasleđe su tragači – lica koji nezakonito prekopavaju i uništavaju arheloške lokalitete, a pokretne nalaze preprodaju na inostarnom tržištu.
Црвенокоса богиња, откривена у Доњој Брањевини код Оџака (фото Музеј Војводине)

Srbija u ovom trenutku ima 194 arehološka nalazišta koja su utvrđena kao kulturno dobro i upisana Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara, izjavila je pomoćnica ministarke kulture i informisanja Danijela Vanušić. Ona je na onlajn konferenciji „Arheologija 2021” ,koju su organizovali Kolor medija komjunikejšns i Ministarstvom kulture i informisanja, istakla da je u Srbiji pored toga registrovano 20.000 arheloških lokaliteta od kojih najveći broj tek treba da bude istražen.

„Malo ko od naših sugrađana nije čuo za Lepenski vir ili za Vinču...Viminacijum ili Caričin grad...Medijanu ili Gamzigrad... sa druge strane desetine manjih arheoloških nalazišta su poznatija u međunarodnim stručnim krugovima...Ministatsrtvo kulture i informisanja svake godine na konkursima u oblasti arheologije podrži oko 40 projekata, od kojih polovina ima naučno istraživački karakter, a ostali su vezani za radove na zaštiti i prezentaciji arheloških lokaliteta” kazala je Vanušić, prenosi Tanjug.

Kako je dodala, uprkos postojanju velikog broja arheoloških lokaliteta mi i dalje nismo sigurni šta sve nalazi ispod površine zemlje i čeka da bude otkriveno.

„Najveća opasnost za naše arheloško nasleđe su tragači. To su lica koji nezakonito prekopavaju i uništavaju arheloške lokalitete, a pokretne nalaze preprodaju na inostarnom tržištu i tako utiču na ukupno umanjenje arheološkog blaga Srbije” kazala je Vanušić. Dodaje da arheloško nalazište biva često uništeno tokom izgradnje i vršenja različitih vrsta iskopa kao posledica neznanja i neobaveštenosti, ali svesnog kršenja zakona.

„Zakonske norme koje se odnose na očuvanje arheoloških nalazišta su veoma stroge i važno je napomenuti da je arheološko nalazište, bilo pokretno ili nepokretno, u državnom vlasništvu kao i da se njegovo uništavnje ili krađa tretiraju kao krivična dela za koje je zaprećena višegodišnja kazna zatvora”, kazala je Vanušić i dodala da je važno da što širi krug ljudi razume zašto je važno da štiti arheloško nasleđe svoje zemlje.

Prema njenim rečima, dozvolu za arheloška terenska istraživanja odobrava samo Ministarstvo kulture i informisanja u čijoj je nadležnosti briga o kulturnom nasleđu.

„Izdavanje dozvola je jedna od mera očuvanja arheloškog nasleđa i zaštite državnih interesa u ovoj oblasti. Ministarstvo kulture i informisanja tokom godine 100 dozvola ustanovama zaštite kulturnih dobara i naučnim ustanovama”, kazala je Vanušić i dodala da je u cilju bolje zaštite kulturnog nasleđa pokrenuto donošenje novog seta zakona.

Kako je rekla, donet je Zakon o muzejskoj delatnosti, koji stupa na snagu u ponedeljak 18. oktobra, a u proceduri je Zakon o kulturnom nasleđu.Ističe i da će se uskoro pristupiti izradi nacrta zakona o delatnosti i zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa.

„Kroz sva tri zakona je regulisana zaštita arheloškog nasleđa”, kazala je Vanušić.

Na konferenciji su govorili i stručnjaci koji su predstavili stanje u oblasti arheoloških istraživanja.

Mr Tijana Stanković Pešterac, arheolog idirektorka Muzeja Vojvodine govorila je o lokalitetu Borđoš kod Novog Bečeja.

Interdisciplinarno istraživanje lokaliteta Borđoš započelo je u proleće 2014. kao međunarodni projekat i rezultat saradnje između Muzeja Vojvodine i Instituta za praistoriju i ranu istoriju Kristijan Abrehts Univerziteta u Kilu. U pitanju je kasnoneolitsko nalazište potiske kulture na kojem je tokom više kampanja otkriveno postojanje velikog naselja sa čitavim sistemom rovova, koje se prostiralo na čak 40 hektara.

Na borđoškoj lesnoj terasi i u njenoj neposrednoj blizini konstatovano je još 23 lokaliteta iz različitih perioda, od praistorije do srednjeg veka. Interpretacija izvedene geomagnetne prospekcije na više lokaliteta u okolini Borđoša naučnicima je obezbedila potpuno novu perspektivu, izuzetno važnu za proučavanje mlađeg kamenog doba, i omogućila dobijanje odgovora na mnoga pitanja vezana za organizaciju neolitskih naselja.
Andrej Starović, viši kustos u Narodnom muzeju u Beogradu predstavio je lokalitet Donja Branjevina kod Odžaka.

Još šezdesetih godina prošlog veka (tačnije, u rano leto 1965), dogodila se velika poplava Dunava. Reka je toliko narasla u toku samo nekoliko dana, da je postojala velika opasnost da potopi najveći deo Bačke. Hitno je organizovana odbrana od poplave, naročito u delu toka između Sombora i Bačke Palanke. U ravnici pokraj sela Deronje, pored već postojećeg zemljanog nasipa, trebalo je hitno izgraditi i novi, rezervni. Tada je, sasvim slučajno, tokom zemljanih radova otkrivena i prikupljena velika količina praistorijske grnčarije, hiljadama godina zatrpane na mestu gde je nekada bilo selo. Iste godine započela su arheološka iskopavanja, koja su sa prekidima trajala sve do pred kraj 20. veka.

Sergej Karmanski, lokalni arheolog-amater i veliki entuzijasta, uporno je iz godine u godinu animirao mlade istraživače i održavao interes za proučavanjem Donje Branjevine. Tokom godina je istražio čitav jedan blok od preko 800 m2 ovog naselja iz prve polovine VI milenijuma pre nove ere. Pored njega, a u poslednjim sezonama zajedno sa novoosnovanom Muzejskom jedinicom u Odžacima, tu su istraživali Zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, Gradski muzej Sombor i nekadašnji Vojvođanski muzej, danas Muzej Vojvodine.

Na ovom prostoru, koji leži uz drevnu levu obalu rukavca, tj. meandra Dunava, otkriven je čitav niz očuvanih tragova zemunica i koliba, jama, radnih prostora i grobova sahranjivanih stanovnika praistorijske Branjevine. Desetine hiljada ulomaka karakteristične neolitske grnčarije, alata, lovnog oružja i drugih predmeta od tvrdih stena, rožnaca, kosti i roga, uz još veći broj nalaza ostataka hrane (životinjske kosti, školjke i puževi, zrna žitarica) čini ogromnu kolekciju koja se brižljivo čuva u Muzejskoj jedinici u Odžacima, danas u sastavu Narodne biblioteke „Branko Radičević”.

Uz već navedene muzejske predmete, posebnu pažnju istraživača, još od prvih izveštaja Karmanskog, privlačila je prepoznatljiva grupa nalaza. Radi se o ljudskim i životinjskim predstavama modelovanim u glini, ponekad u kosti i kamenu. Ove malene figure, kakvih je na Donjoj Branjevini otkriveno dvadesetak, zaista su upečatljiva svedočanstva o ličnom i kolektivnom identitetu ranih zemljoradnika ovog dela Evrope, navedeno je u najavi tribine.

Mnogo reči utrošeno je u pokušajima da se objasni pojava, uloga i namena neolitskih figurina, pa i onih sa Donje Branjevine. I danas je široko rasprostranjeno mišljenje da je u praistorijskoj religiji neolita postojao opšteprihvaćen kult tzv. Velike Majke Zemlje, božanstva koje je u ikonografskom smislu bilo predstavljano ženskom figurom, skoro po pravilu sa (pre)naglašenim atributima koji upućuju na plodnost. Ova osnovna ideja imala je, naizgled, vrlo logičnu potporu u arheološkim otkrićima. Pronađeno je na desetine hiljada glinenih figurina na mnogobrojnim naseljima i drugim neolitskim lokalitetima severne Afrike, Azije i Evrope. Bilo je u 20. veku autora koji su, poput Marije Gimbutas, svoje karijere posvetili proučavanju, sistematizaciji i tumačenju, ali i promociji baš ovakvih ideja. Tako je i 1989. godine, figurina monumentalnih proporcija otkrivena na Donjoj Branjevini vrlo brzo dobila ime – Crvenokosa boginja.

Figurina iz Bačke je otkrivena u prostoru jedne otpadne jame, izlomljena, ali sa većinom delova koji su joj pripadali, tako da je rekonstrukcija bila moguća. Nakon prvog pregleda, uočena je jedinstvena karakteristika koja ju je krasila: njena duga, ravna kosa bila je obojena u crveno. Kod istraživača, ali i kod uzbuđene javnosti, nije bilo ni trunke dileme: otkrivena je predstava praistorijske boginje.

Miloš Spasić, arheolog iz Muzej grada Beograda govorio je na konferenciji „Arheologija 2021” o lokalitetu Stubline, Sofija Petković iz Arheološkog instituta u Beogradu o lokalitetu Ravna kod Knjaževca, Stanko Trifunović iz  Muzej Vojvodine pričao je na temu „Limiganti u kontekstu etnogeneze Slovena u srednjem Podunavlju”
Neda Mirković Marić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja Kikinda, i Miroslav Marić, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, izneli su nova istraživanja u severnom Banatu: Iđoš - Gradište, Mokrin - Lalina humka i Rabe - Anka Siget. Moderator je bila novinar Maja Živanović.

O tome kako zaustaviti aktuelnu devastaciju arheološke baštine pričao je prof. Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je ukazao na potrebu definisanja zaštićenih područja, popis nalazišta i evidentiranje potencijalnih nalazišta u ugroženim područjima, problem nedostatka stručnog kadra u ustanovama zaštite, unapređenju svesti o potrebi očuvanja kulturnih ostataka iz najranijeg perioda kroz promociju arheološkog nasleđa iz najranije prošlosti. 

Govoreći o zaštiti baštine Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva spomenuo je preventivnu arheologiju i važnost širenja znanja o ovoj oblasti. 






 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.