Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nuklearna energija na putu da dobije „zelenu etiketu”

Koristeći energetsku krizu, a naročito vrtoglavi skok cena gasa, Pariz, kao glavni zagovornik nuklearne energije, pokušava da atomske centrale ugura u isti tabor sa solarnim i vetroelektranama
Нуклеарна елeктрана „Кршко” у Словенији (Фото: EPA/Stringers)

Sa dolazećom zimom i pretnjama nestašicom struje i gasa na Starom kontinentu, električna energija koja se u Evropskoj uniji dobija iz nuklearki mogla bi uskoro da dobije „zelenu etiketu”.

Grupa od deset zemalja EU, predvođena Francuskom, zatražila je od Evropske komisije da prizna nuklearnu energiju kao niskougljenični izvor energije, koja bi trebalo da bude uključena u ambiciozne klimatske ciljeve kako bi evroblok do kraja ove decenije prepolovio emisiju štetnih glasova, a do 2050. godine ih potpuno eliminisao.

Inicijativu Francuske, upućenu „evropskoj vladi”, potpisalo je još devet članica EU koje električnu energiju delom obezbeđuju iz atomskih centrala: Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Finska i Rumunija.

Uprkos hitnosti borbe protiv klimatskih promena, članice EU još ne mogu da postignu konsenzus o tome da li je nuklearna energija zeleni ili „prljavi” izvor energije.

Prema izveštaju Svetske nuklearne asocijacije, u 13 članica EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne energije, što je 26 odsto ukupno proizvedene struje u uniji. A više od polovine električne energije dobijene iz atomskih centrala u EU proizvodi samo jedna zemlja – Francuska.

Iskorišćavajući energetsku krizu, a naročito vrtoglavi skok cena gasa, Pariz kao glavni zagovornik nuklearne energije pokušava da atomske centrale ugura u isti tabor sa solarnim i vetroelektranama, koje obezbeđuju čiste obnovljive vidove energije. U obrazloženju podnosioca inicijative kaže se da je atomska energija „ključan, pristupačan, stabilan i nezavisan izvor energije” koji bi mogao da zaštiti evropske potrošače od skoka cene struje.

„Rast cena energije pokazao je koliko je važno smanjiti našu energetsku zavisnost od trećih zemalja što je brže moguće”, prenosi „Juronjuz”, koji je imao uvid u zahtev 10 članica EU upućen Evropskoj komisiji.

Više od 90 odsto prirodnog gasa koji koristi u EU dolazi iz drugih zemalja, a Rusija je glavni snabdevač. Ovako velika zavisnost evropske privrede i domaćinstava od uvoznog gasa smatra se jednim od glavnih faktora rasta cena energije na evropskom tržištu.

„Napetosti u snabdevanju biće sve učestalije i nemamo izbora nego da diversifikujemo svoju ponudu. Stoga treba da obratimo pažnju da ne povećamo svoju zavisnost od uvoza energije iz Evrope”, poručuju zemlje zagovornice atomske energije.

Potpisnici zahteva pozivaju evropsku komisiju da nuklearnu energiju uvrsti u zelenu taksonomiju EU, tehnički vodič koji pomaže vladama i investitorima da identifikuju koji projekti poštuju glavni cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine koji zagovara ograničenje povećanje globalne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa.

Evropska komisija je u aprilu u ovaj tehnički vodič kao obnovljive energije svrstala: solarnu energiju, geotermalnu energiju, vodonik, energiju vetra, hidroenergiju i bioenergiju. Donošenje odluke o gasu i nuklearnoj energiji, kao najspornijima, odložila je za kasnije.

Nasuprot Francuskoj je Nemačka, koja planira da do 2022. godine zatvori sve atomske centrale. Berlin, zajedno s Austrijom, Danskom, Španijom i Luksemburgom, predvodi „antinuklearni lobi” u EU.

Ove zemlje još u julu su pisale Evropskoj komisiji: „Zabrinuti smo da bi uključivanje nuklearne energije u taksonomiju trajno narušilo njen integritet, kredibilitet, a samim tim i korisnost”.

Glavni adut u rukama Pariza je činjenica da obnovljivi vidovi energije ne mogu proizvesti dovoljne količine električne energije u EU. U pokušaju da pridobiju Brisel na svoju stranu, zemlje zagovornice atomskih centrala u svom zahtevu opisuju nuklearnu energiju kao „sigurnu i inovativnu” i sektor s potencijalom da u bliskoj budućnosti obezbedi milion radnih mesta za visokokvalifikovane.

Izveštaj istraživačke jedinice EK ukazuje da bi Brisel na kraju mogao stati na stranu pronuklearnog lobija. U dokumentu koji je ranije objavljen kaže se da su emisije gasova staklene bašte iz nuklearnih elektrana „uporedive” s onima koje ispuštaju hidroenergija i vetar. Ovu procenu dele i Međunarodna agencija za energiju (IEA) i Ministarstvo energetike SAD.

Protivnici nuklearnih elektrana podsećaju na radioaktivni otpad koji šteti zdravlju ljudi i životnoj okolini i čije sigurno odlaganje nije jeftino. Upozoravaju i na mogućnost potencijalnih nuklearnih katastrofa, sličnih onima u Černobilju 1986. i Fukušimi 2011. godine. A „Grinpis” podseća da je atomska energija veoma skupa, opasna i da se nuklearke sporo grade.

Iz Evropske komisije stižu nagoveštaji da bi odluka o nuklearnoj energiji mogla biti doneta do kraja godine, mada zbog oštro suprotstavljenih stavova nije isključeno da se ona odloži za 2022. Od januara iduće godine Francuska preuzima rotirajuće predsedavanje Evropskom savetom, što bi omogućilo Parizu da ovu temu progura na dnevni red Brisela.

 

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

IngG
Pitao sam se hoće li i o ovom pitanju, kod nas, da komentarišu oni koji veze nemaju sa nukelarnom energijom. Vidim ima ih koji su već dali svoj komentar, bez ijednog argumenta. Samo nešto za razmišljanje - obratite pažnju, sve zemlje zapada (osim Francuske) su protiv, a sve zemlje koje su za izgradnju nuklearki su zemlje iz istočne Evrope. Pitanje bezbednosti nije vezano samo za rad elektrane već i za transport nukelearnog goriva, odlaganja nukelarnog otpada i još mnoga pitanja.
Dr Slobodan Devic
Bojim ste da ste samo delimicno u pravu. Bezbednost rada nuklearnih elektrana se svodi pre svega na ljudski, a ne tehnicki ili tehnoloski faktor. Problem je kada o strucnim pitanjima odluke donose neobrazovani i/ili pohlepni rukovodioci. Na primer, da bi smanjili troskove (i povecali profit) pojedini rukovodioci ce umesto 4 x 6 casovnih smena uvesti 3 x 8 (a gde gde i 2 x 12) sto direktno povecava rizik izbijanja katastrofa. O tehnickim "ustedama" na samim reaktorima da i ne govorim ...
Marko
Novac koji planiraju da uloze u fisione nuklearne centrale treba da uloze u energetsku efikasnost i smanjenje nepotrebne potrosnje. Ustedom i vecom efikasnoscu posticicemo isti efekat, a necemo prljati zivotnu sredini niti se izlagati opasnosti.
Боро
Волео бих да се сви запитају, ЗАШТО Немачка толико гура те зелене енергије, када је јасно као дан да од тих зелених извора енергије, ни викенд насеље не може да се осветли? Да свет стане, шта? Не, Немачка има нешто друго у рукаву, а то је ЛИТИЈУМ који ће бити гориво будућности, када се зелени извори покажу као недовољни. А онда, ко буде имао свој Литијум, биће енергетски независтан, наравно ако буде имао и реактор, који ће моћи направити само 2-3 земље света, Немачка, Кина и САД.
zoran
Boro, litijum nije gorivo nego se od njega prave baterije. Kao drugo, zelena energija sa sunca “pada” svaki dan u ogromnim kolicinama na zemlju, samo je treba uhvatiti. A foto paneli i vetrogeneratori to mogu da urade.
Станиша
Боро, нешто сте помешали, литијум није никакво гориво
Оки Доки
Недајмо нуклеаркама и лобију у Србију. Изградимо нови Ђердап !
Lillah
Pa, i Đerdap je ekološki vrlo problematičan, a kada se malo dublje "zagrebe", svi ostali vidovi dobijanja energije.. Nikome ne pada na pamet da se, na primer, smanji osvetljavanje megapolisa, rudarenje bitkoina, i ko zna šta još.
Леон Давидович
Ако се са нуклеаркама ради како треба оне су и безбедне и поуздан иозвор електричне енергије.
др Слободан Девић
Више од 20 година радим са радијацијом и потпуно се слажем са Вама. Међутим, кључ је у "Ако се са нуклеаркама ради како треба" !! Навешћу пример реактора Чок Ривер у Канади, који производи 50% светских потреба за "дугоживећим" радиоизотопима. 2011-те, после катастрофе у Фукушими, директор комисије за нуклеарну безбедност Канаде је забранила рад реактора Чок Ривер, чије руководство се оглушило о наредбу да се инсталира сигурносна водена пумпа. После два дана, директорка је смењена, одлуком владе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.