Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hrana i energenti ponovo povećali inflaciju

Za godinu dana povrće poskupelo 36,2, meso 15,1, a derivati nafte 16,3 odsto
(Фото Н. Марјановић)

Inflacija je nastavila da raste i merena povećanjem potrošačkih cena, u septembru je iznosila 0,8 odsto u odnosu na avgust, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine porasla za 5,7 procenata. U septembru su na mesečnom nivou najviše poskupeli hrana i bezalkoholna pića, za 2,3 odsto, zatim restorani i hoteli za 0,8 procenata, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva za 0,5. Pojeftinili su rekreacija i kultura za 2,4 odsto.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je loše što je inflacija porasla, jer ju je teško zaustaviti i vratiti u normalne okvire.

– Povećanje inflacija uzelo je maha u celom svetu i zato nema mesta kritici ekonomske politike na tom području. Ako izađe iz okvira onda je to zabrinjavajuće, jer ju je teško vratiti u normalu. Ona vodi padu bruto domaćeg proizvoda, povećanju nezaposlenosti i spoljnotrgovinskom deficitu. Jer, postoji opasnost da kontrola agregatne tražnje utiče ne samo na cene, već i na količine, a to dovodi do pada privredne aktivnosti – napominje Madžar.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da je gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije bilo određeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče, a to su cene neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe. Ove dve grupe proizvoda, zajedno posmatrano, doprinele su međugodišnjoj inflaciji sa 3,3 procentna poena.

– Cene neprerađene hrane su u septembru ove, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bile veće za 17,9 odsto, najviše kao posledica poskupljenja povrća za 36,2 i mesa za 15,1 procenat. Takva kretanja rezultat su snažnog rasta cena hrane na globalnom nivou, kao i efekta niske prošlogodišnje baze, jer su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom 2020. bile na izrazito niskim nivoima. U manjoj meri, međugodišnjem rastu cena neprerađene hrane u septembru doprinelo je i poskupljenje voća od 6,2 odsto – objasnili su iz centralne banke.

Cene energenata su u istom periodu povećane za 9,5 procenata, pre svega kao posledica snažnog rasta cene nafte na svetskom tržištu i dostizanja njenog pretkriznog nivoa, zbog čega su poskupeli derivati nafte na domaćem tržištu za 16,3 odsto u odnosu na septembar prethodne godine, kada su cene bile na znatno nižem nivou.

– Uzrok povećanja međugodišnje inflacije u odnosu na avgustovskih 4,3 odsto su i dalje cene neprerađene hrane, i to pre svega povrća, koje su tokom celog trećeg tromesečja imale sezonski neuobičajeno kretanje, između ostalog, i zbog nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci. U manjoj meri, ubrzanju inflacije u septembru doprinele su i cene mesa i voća, kao i pojedinih usluga, navode iz NBS.

Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u septembru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,6 odsto, što ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka. Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija kreće se na nivou od oko dva odsto, što je u velikoj meri rezultat i očuvane stabilnosti deviznog kursa. Na privremeni karakter inflatornih pritisaka ukazuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora za jednu, dve i tri godine unapred, koja su i dalje oko nivoa od tri odsto, kao i inflaciona očekivanja privrede, koja su u rasponu od dva do tri odsto.

Prema projekciji NBS međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od tri plus minus 1,5 odsto. Od drugog tromesečja naredne godine očekuje se povratak međugodišnje inflacije u granice cilja, a zatim od druge polovine godine i njeno kretanje oko centralne vrednosti cilja, čemu će svakako doprineti i očuvanje stabilnosti deviznog kursa i u narednom periodu. S obzirom na visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona. Rizici u pogledu inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena neprerađene hrane i globalne cene energenata.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

plandemija
Inflacija je rezultat kovid-mera. To se radi namerno, po planu.
Miroslav
Korona mere upropaštavaju privredu. I zato jasno - ne, propusnicama!
Filip
Očekivano, upumpavanje keša bez pokrića, svuda se dešava, samo je bitno da se kasnije iskontroliše situacija merama, da ne dođe do divljanja inflacije

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.