Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto uporno množimo Berlinske zidove

Jedan od vidova otpora jeste i moj pokušaj da kroz teatar progovorim o malim ljudima koji su velike žrtve burnih istorijskih turbulencija, kaže Željko Hubač
Жељко Хубач (Фото: З. Анастасијевић)

Mutan bunar ovo vreme, Marija, nemoj i ti da ga mutiš, reči su jednog od junaka drame „Berlinski zid ‒ Kada se mi mrtvi zaigramo živih” Željka Hubača, koja priča o tragediji dve porodice, srpske i albanske, identitetu i podelama... Željko Hubač svoje delo upravo i režira u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Dramaturg je Aleksandar Milosavljević, kompozitorka Irena Popović Dragović, scenograf Željko Piškorić, kostimografkinja Marina Sremac... Premijera je u četvrtak, 21. oktobra na Kamernoj sceni SNP-a.

Dramom „Berlinski zid” Željko Hubač, upušta se u novi sloj istraživanja ljudske sposobnosti za nasilje i praštanje. Njegove junake u ovoj novosadskoj predstavi igraju: Milan Kovačević, Peđa Marjanović, Dušan Vukašinović, Marija Medenica, Marko Savić i Nina Rukavina.

– Živimo u vremenu svakovrsnog nasilja u kojem se svesno i intenzivno podstiču strasti u ljudima, koje nažalost ne uspevamo da osvestimo, srljajući pritom u sve apsurdnije sukobe. Na primer, u zavisnosti od toga kako danas nazovete geografski prostor u kojem se dešava radnja „Berlinskog zida”: Kosovo ili Kosovo i Metohija, vi, hteli to ili ne, vrlo lako možete da budete uvučeni u nekakav sukob. Pristajanje mnogih na takav vid komunikacije koja zamagljuje suštinu, jeste tragičan usud ovog prostora i vremena. U takvom svetu sposobnost praštanja je postala otrežnjujuće katarzična, a kada život i teatar imaju priliku da se kroz ovo osećanje prožmu, onda je, čini mi se, trenutak da se uprizori ova priča o sudbini dve porodice na Kosovu, jedne albanske, a druge srpske, tačan – kaže za „Politiku” Željko Hubač i objašnjava šta se zapravo krije iza naslova „Berlinski zid”:

– Berlinski zid je opšteprihvaćena metafora podela. Mi uporno množimo Berlinske zidove u našim sve manjim geografskim i duhovnim prostorima, podređujemo vrednost života ideologijama, do istrebljenja verujući u njih, nesvesni da su one njihovim tvorcima samo alat u raznim igrama moći. Pokušao sam da ovom predstavom apostrofiram koje su to životne vrednosti kojih se tako lako odričemo, prikazujući procese njihove destrukcije, da bih time jasno osvetlio zabludu.

Sa čitaće probe predstave „Berlinski zid” (Foto: Srđan Doroški)

 

O zabludama i nedoumicama junaka drame „Berlinski zid” i o tome zašto su nam njihove sudbine danas važne, Željko Hubač kaže:

– U ovoj drami se govori o nagomilanim sukobima koji su unutar porodica viđenijih domaćina iz Uroševca, Skendera i Velimira, postojali i pre rata na Kosovu. Rat je samo katalizator tragičnog razrešenja. I bez njega ishod bi bio sličan. Ta njihova iracionalna autodestruktivnost, zajedno sa istorijom, ali i mimo nje, urušava živote likova. Svestan sam da jednom predstavom ne mogu da odgonetnem šta nam je to razum toliko strašno skrivio da ga tako strasno odbacujemo, ali sam pokušao da barem ukažem na svu apsurdnost tog našeg svevremenog autodestruktivnog manira.

Komad „Berlinski zid ‒ Kada se mi mrtvi zaigramo živih” pisan je u formi koja nije laka za praćenje ove, na narativnom nivou, vrlo komplikovane priče. Scene su kratke, puno je „oštrih” odnosa koji se odvijaju velikom brzinom i u kojima je neizrečeno mnogo značajnije od izgovorenog.

– Zahvaljujući odličnim glumcima različitih generacija, koji su sa nama aktivno i polemički delili sve nedoumice vezane za takav postupak otklona od realizma, ali i zahvaljujući odličnoj saradnji sa dramaturgom Aleksandrom Milosavljevićem i kompozitorkom Irenom Popović Dragović, čini mi se da smo dobili skladnu celinu, u kojoj su sva pitanja o vrednostima života koja su za mene bila važna, a koja sam želeo da postavim publici ovom predstavom, upućena na scenski ubedljiv način –primećuje Hubač i objašnjava zašto su ga problemi malog čoveka oduvek intrigirali:

– Zato što je život tako kratak, a tako lep da ga ne smemo bez otpora prepustiti onima koji bi da ga zarad sopstvenih interesa ponište. Da ga marginalizuju u svojoj egocentričnoj potrebi da se „upišu” u njihovu viziju istorije, ne obazirući se na posledice i žrtve. Jedan od vidova tog otpora jeste i taj moj pokušaj da kroz teatar progovorim o malim ljudima koji su velike žrtve burnih istorijskih turbulencija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.