Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Zbog zamora i bola u grudima pravac kod lekara

Ko se čuvao i brinuo o zdravlju srca pre pandemije ni sada se ne odriče redovne kontrole koja se može odložiti za izvesno vreme ako pacijent nema tegobe, pije lekove i dobro se oseća
(Unsplash)

Pitanje koje lekarske kontrole hronični kardiološki bolesnici mogu bez posledica da odlože izvesno vreme, s obzirom na trenutnu nepovoljnu epidemijsku situaciju kada mnoge zdravstvene ustanove rade u kovid sistemu, muči mnoge pacijente. Pacijenti s različitim dijagnozama kardiovaskularnih oboljenja pre pandemije po pravilu su na kontrole kod lekara specijalista odlazili jednom godišnje ili u razmacima od šest meseci čak i kada nisu imali tegobe. Šta da rade u novim, promenjenim okolnostima?

– Odgovor nije jednostavan jer sve što je hronično nije hitno za razliku od akutnog koronarnog sindroma odnosno infarkta, na primer. Ako pacijent nema tegobe, ukoliko pije odgovarajuću terapiju i dobro se oseća nije problem ni da odloži redovnu kontrolu. Znači, ako ne oseća zamaranje, gušenje, bol u grudima, oticanje nogu ili druge simptome odranije poznate, a zbog kojih je i počeo da pije lekove, kontrola može da se pomeri – objašnjava profesor dr Milan Petrović, kardiolog u penziji, bivši načelnik Poliklinike Kliničkog centra Srbije u Beogradu.

Fatalna oboljenja

S druge strane, vesti o iznenadnoj, naprasnoj, smrti posebno poznatih ličnosti, kao što se nedavno dogodilo našem novinaru i ambasadoru Miroslavu Lazanskom i direktoru Beogradske filharmonije Ivanu Tasovcu mnoge je navela na razmišljanje da smo zbog pandemije korone zanemarili značaj preventivnih pregleda ili da jednostavno pretežno mislimo o kovidu 19, zaboravljajući na druga, čak fatalna oboljenja.

Dr Milan Petrović, međutim, kaže da se ne može na osnovu saopštenja tvrditi šta je bio uzrok nečije iznenadne smrti i da li su te osobe možda prelazile preko zdravstvenih tegoba koje su imale jer postoje ljudi kod kojih dođe do smrtnog ishoda zbog fatalnog poremećaja srčanog ritma i srčanog zastoja, a da prethodno nisu imali nikakve tegobe. To se dešava i mladim i potpuno zdravim ljudima na sportskim terenima.

S druge strane, međutim, postoje osobe koje imaju ozbiljne zdravstvene tegobe koje zanemaruju i zbog kojih propuste da se obrate lekaru na vreme.

– Ne bi trebalo zanemarivati pogoršanje postojećih tegoba: svako ko primeti da se zamara više u toku bilo kojeg napora ili ako ima bol u grudima mora da se obrati lekaru. Sigurno je da ne treba zanemarivati ni visok krvni pritisak. Vrednosti pritiska od recimo 140 sa 90 mmHG nisu za uzbunu jer je reč o granično povišenom krvnom pritisku, ali sve preko toga traži pažnju i proveru. Vrednosti pritiska koje se označavaju kao hipertenzija, dakle kao dijagnoza, poslednje dve decenije menjale su se, ali se došlo do stava da se granične povišene vrednosti mogu tolerisati kod osoba starijih od 60. godina, ali za mlađe to nije dobro – ukazuje naš sagovornik.

(Pixabay)

Nameće se pitanje i da li naši ljudi u doba pandemije, kada u strahu da se ne zaraze dok čekaju u zdravstvenim ustanovama izbegavaju odlazak kod lekara, dovoljno brinu o stanju srca i krvnih sudova. Kardiovaskularna oboljenja su, naime, i dalje vodeći uzrok smrti u Srbiji.

– Ne bih to vezivao za koronu jer i u doba pre pandemije imali ste ljude koje nisu brinuli o zdravlju srca i krvnih sudova, kao što sada imate osobe koje ni tokom korone ne propuštaju kontrole i brinu o sebi. Činjenica je i da sada u dobroj meri vlada parola „snađi se”, pa neko stigne do svog dugogodišnjeg lekara u državnoj klinici, a neko pomoć potraži u privatnim zdravstvenim ustanovama. Ne kažem da je to dobro, ali nekada pacijent nema drugi izbor – smatra naš sagovornik.

Doktor Petrović kaže da ako je pacijentu terapija dobro određena, što znači da se on dobro oseća i nema tegobe, ne mora se na šest meseci javljati na redovnu kontrolu i menjati terapiju, ali ovde je ipak najvažnija individualna procena za svakog pacijenta.

– Ne vredi da se ponašamo po šablonu jer je situacija vanredna – navodi profesor Petrović i podseća da je trenutno mogućnost pacijenta da izabere lekara ograničena, a naši ljudi su neretko insistirali na baš određenom lekaru.

Nije vreme da se mnogo bira

I u doba kad nije bilo korone pojedini pacijenti nisu hteli da zakažu specijalistički pregled kod doktora kod kojeg je bilo slobodnih termina, već isključivo kod određenog lekara. Dr Petrović dodaje da je razumljivo da se pacijenti vezuju za svog doktora, ali kada on nije u mogućnosti da ih primi, a neko stanje je hitno, nema razloga da se u što kraćem vremenu ne ode kod drugog specijaliste koji može da ga primi.

– Jednostavna je poruka: svako ko ima neke novonastale tegobe treba da se javi lekaru, bez obzira na epidemijsku situaciju. Najopasnija je situacija akutni koronarni sindrom, odnosno bol u grudima koji ne treba zanemarivati, već na to treba uvek reagovati. Ovde spadaju i teški poremećaji srčanog ritma – podseća prof. dr Milan Petrović.

(Pixabay)

Od bolesti srca lane umrlo više žena

Bolesti srca i krvnih sudova ostaju vodeći uzrok umiranja u našoj zemlji, s učešćem od 47,3 procenta u odnosu na ostale uzroke smrti. Tako je tokom 2020. godine od kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji umrlo više od 55.300 osoba, a zanimljiv je podatak Populacionog registra za akutni koronarni sistem da je među umrlima bilo čak 4.070 žena više nego muškaraca. Polovina ovih smrti nastupila je zbog akutnog koronarnog sindroma u koji spadaju infarkt, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt, navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”. Ostale kardiovaskularne bolesti čine ishemijska, hipertenzivna i reumatska bolest srca, cerebrovaskularne bolesti, oboljenja krvotoka...

Kovid 19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom korona, rizik da dobiju težak oblik bolesti sa često fatalnim ishodom je veći.

Pametno birajte hranu

Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove

  • Zamenite slatkiše i poslastice svežim voćem
  • Pojedite pet porcija voća i povrća dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene
  • Izbegavajte alkoholna pića
  • Ograničite konzumiranje prerađene i pržene hrane
  • Pravite kod kuće zdrave obroke
(Foto M. Spasojević)

Spas u kretanju

  • Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji
  • Prošetajte do posla ili prodavnice
  • Koristite stepenice umesto lifta
  • Uključite se u neki sport ili ples
  • Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju)
  • Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije
  • Na posao idite biciklom, ako je to moguće
  • Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu)
  • Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivni

(Saveti stručnjaka Instituta za javno zdravlje „Batut”)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.