Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: VLADAN VULETIĆ, profesor fizike na američkom MIT-u i član UO Fonda za nauku Srbije

Naučno-istraživački rad nije sprint nego maraton

Kao mala država imamo iznenađujuće veliki broj etabliranih naučnika širom sveta, a nauka u Srbiji mogla bi mnogo da profitira od saradnje s dijasporom
Проф. др Владан Вулетић (Фото лична архива)

Iako je Srbija mala zemlja, nije nepoznata u svetu nauke. Mnogi profesori prestižnih univerziteta vole da rade sa studentima iz Srbije, jer znaju da su obično odlično obrazovani i duboko zainteresovani za nauku. Možda je to razlog što postoji iznenađujući broj stručnjaka u samom svetskom vrhu koji su poreklom iz Srbije, iako uglavnom rade u inostranstvu. Tu su, na primer, Vladimir Bulović, profesor na MIT-u, Jelena Vučković, profesor Stenford univerziteta, Marko Lončar, profesor na Harvardu, Vlatko Vedral, profesor na Oksfordu, Zoran Hadžibabić, profesor na Kembridžu, Vladimir Stojanović, profesor na Berkliju... Tim rečima, poimence navodeći kolege s kojima deli polje istraživanja, na pitanje kako svet gleda našu nauku odgovara dr Vladan Vuletić, profesor fizike na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, čuvenom MIT-u. On je eksperimentalni fizičar posvećen atomskoj i kvantnoj fizici, dobitnik brojnih međunarodnih nagrada i priznanja, svetski priznat naučnik koji pomaže nauku u našoj domovini. Član je Upravnog odbora Fonda za nauku Republike Srbije. Nada se da će se u Srbiji stvoriti uslovi za nauku i za život da bi neki od svetskih stručnjaka mogli da se vrate i da bi slični talenti mogli da ostanu ovde i ostvare uspehe.

Srbija ima priznate naučnike širom sveta, profesore prestižnih univerziteta, kako ih povezati sa kolegama u domovini i koliko tome doprinosi Program saradnje srpske nauke sa dijasporom koji finansira Fond za nauku?

Kao mala država Srbija ima iznenađujuće veliki broj etabliranih naučnika širom sveta. Mislim da je pomenuti program korak u dobrom pravcu, iako zbog pandemije virusa korona, i s tim u vezi otežanim uslovima za putovanja, nije još zahvatio puni mah. Nauka u Srbiji mogla bi mnogo da profitira od saradnje s dijasporom kroz uzajamne posete i zajedničke naučne projekte, usavršavanje naših mladih naučnika na institutima u inostranstvu. To, ipak, mora da se desi kroz individualne inicijative naših naučnika. Fond tu može samo da pomogne tako što će da obezbedi neka, dosta skromna, sredstva za uspostavljanje kontakata, prve posete, gostujuća predavanja... Kada se ti kontakti uspostave i ostvare, često je moguće naći ozbiljnija sredstva za dalju saradnju kroz nacionalne i međunarodne institucije.

Šta je najbitnije za istraživača da dosegne međunarodni uspeh i priznanje? 

Izreku „Nauka nije sprint nego maraton” pamtim još iz doba kada sam bio mladi student. Nauku čini veliki broj naizgled malih koraka, na primer, nešto bolje razumevanje neke ideje, neko novo i malo preciznije merenje nego što je pre bilo moguće. Sva mala nova saznanja vezuju se u dublju ideju, novu teoriju koja vodi do novog pogleda na svet. Kepler nas je naučio da se planete kreću na elipsama oko Sunca. Mnogo je godina bilo potrebno da se sakupe podaci koji su omogućili to saznanje. Važno je ne zaboraviti na sve male korake koji vode do velikog saznanja. U nauci je, pored posvećenosti radu i idejama, potrebno i strpljenje. Izuzetno bitni su i odlični saradnici i kolege. Niko ne radi u vakuumu i svako raste više i brže u boljoj sredini. Idealno je ako možete da dovedete saradnike ili kolege koji su bolji od vas.

Šta Vas je podstaklo da pomognete razvoj nauke u Srbiji?

Moj angažman u Srbiji je počeo saradnjom sa dr Branislavom Jelenkovićem sa Instituta za fiziku u Beogradu koji radi u sličnoj oblasti − fotonici. On je počeo da me posećuje i da mi šalje svoje perspektivne mlade studente na nekoliko meseci, godinu dana, da rade kod nas u laboratoriji. Kroz te mlade ljude, Stanko Nikolić i Senka Ćuk su bili među prvima, direktno sam uvideo koliko Srbija ima perspektivu u nauci, kroz još uvek odličan školski sistem, Matematičku gimnaziju, Istraživačku stanicu „Petnica”, takmičenja... Poželeo sam da i ja pomognem da se nauka u Srbiji postavi na solidan fundament kroz programe koji će da nagrađuju uspeh i omoguće talentovanim i radnim ljudima da ostvare svoje naučne snove u Srbiji. Fond za nauku u ovom polju ima značajnu ulogu.

Koji je najveći uspeh srpskog Fonda za nauku?

Svoj sistem evaluacije projekata Fond za nauku Srbije uspostavio je po uzoru na zemlje sa najrazvijenijim naučnim zajednicama. To znači da primenjuje sva pravila koja se koriste i u svetu: izbor nezavisnih kvalifikovanih stručnjaka kao evaluatora, sistem kontrole sukoba interesa, traženje više od jedne evaluacije za svaki projekat. Tu stranu svog rada Fond je veoma dobro rešio. Najveći i neverovatan uspeh je to što je za samo dve godine od osnivanja 2019, srpski Fond za nauku već uspeo da etablira nekoliko naučnih programa i uspostavi svetske standarde u sistemu evaluacije projekata. Već je sproveo programe „Promis” − za mlade istraživače, „Dijaspora” − za saradnju i razmenu sa srpskim naučnicima koji rade van domovine, „Kovid 19”, kao i „VI” program za veštačku inteligenciju. To je velika zasluga dr Milice Đurić-Jovičić, v.d. direktora, kao i drugih zaposlenih koji su neumorno radili u komplikovanim uslovima. Na primer, u okviru programa „Promis” bilo je skoro 600 predloženih projekata, od kojih je 59 odobreno. Trenutno je u fazi evaluacije najveći program do sada – „Ideje”. On će podržati oko 120 projekata iz svih oblasti nauke, sa ukupnim budžetom od 30 miliona evra. Apliciralo je više od 900 timova sa više od 9.000 istraživača, a samo za taj program potrebno je više od 2.000 nezavisnih i kvalifikovanih evaluacija. To je ogroman posao.

Kako uspevate da aktivno učestvujete na gotovo svim sednicama UO Fonda a živite na drugom kontinentu, u drugoj vremenskoj zoni?

Moje učešće lakše je otkako smo zbog pandemije svi morali da pređemo na onlajn sednice. Obično se sastajemo u moje jutarnje časove, posle podne u Srbiji, pre nego što mi počne radni dan na MIT-u. Izuzetno je zadovoljstvo raditi s kolegama koji donose različite ekspertize iz svojih oblasti, kao što su dr Vujo Drndarević, elektrotehničar i predsednik UO Fonda za nauku, mr Gordana Danilović - Grković, koja i rukovodi Naučno-tehnološkim parkom u Beogradu, dr Momčilo Pavlović, istoričar koji često piše za „Politiku”, i filozof dr Jovan Babić, koji često doprinosi jednu širu perspektivu.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
Научно-истраживачки рад јесте маратон (попут инерције, као униформне силе која управља Васељеном) али са повременим спринтовима (пертурбацијама) који доводе до епохалних достигнућа (фазних прелаза). И док "маратонци" (99% научника) лагано језде кроз стазе сазнања, ипак спринтери (генији) успевају да точкове историје окрену у правцима фазних скокова - који мењају нашу спознају света ...
zoran stokic
Vekove atavizma nadoknaditi školovanjem. Od 12 veka na Zapadu niste mogli biti čak ni aristokrata ako niste bili obučeni za taj segment života, na pr, u Engleskoj Daniel of Beccles: "Liber Urbani" (Beccles, pisac i vitez na dvoru kralja Henrija II); da bi bili teolog studirati ste sholastiku (logičko i deduktivno mišljenje, od 1268 kako je kazao Rodzer Bekon svako znanje, mora biti podvrgnuto kontroli “scientia experimetalis"); da bi bili građanin išli ste u gradske škole, već tada je preko 60%
Бранислав
Било би добро да се направи анализа резултата рада Фонда за науку од оснивања пре две године до данас. Мој утисак је да су резултати скоро никакви.
Forsirano uamnjenje entropije
Lepa pričate. Medjutim, ako mislite da su na prva dva konkursa bili angazovani dobri recenzenti onda najverovatnije niste upuceni u sve aspekte rada Fonda za nauku. No sada je svejedno, jer su protekle vec 2 godine. Da bi rad Fonda imao smisla neophodno je uraditi analizu efekta rada za 2 godine kada se zavrse projekti prvog i drugog poziva. Bez analize efekata i valjanosti rada Fonda trud i novac su uzaludni, kako je bilo u previse slucajeva do danas.
Никола
Хвала Богу, на оваквим људима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.