Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: dr JANEZ KOPAČ, direktor Sekretarijata energetske zajednice

Nije bitno da li je gas ruski, njime treba slobodno da se trguje

Јанез Копач (Фото енерџикомунити.орг)

Svetska gasna kriza ne jenjava. Cene ovog energenta dostižu i 1.900 dolara za 1.000 kubika što je nezabeleženo. Zima još zvanično nije ni počela, a većina evropskih zemalja shvatila je, ali kasno, da je proizvodnja iz obnovljivih izvora energija bila ispod očekivanja da bi se zagrejali. Za Srbiju, zahvaljujući gasovodu „Balkanski tok” koji od Turske preko Bugarske i Srbije dalje transportuje ruski gas u Mađarsku, Republiku Srpsku i Hrvatsku, a koji je „Srbijagas” gradio sa „Gaspromom”, nema zime, jer ruska strana gas isporučuje našoj zemlji po ceni od 270 dolara za 1.000 kubika.

Dakle, iako je ruski „Gasprom” jedini snabdevač gasom u ovom času, tako reći „monopolista”, cena za Srbiju je najniža moguća. Međutim, podsećamo da je upravo to, u vreme izgradnje gasovoda, bila jedna od glavnih zamerki dr Janeza Kopača, direktora Sekretarijata energetske zajednice. On je naime u izjavi za naš list još 2019. godine naveo da je ruski gas skuplji svuda gde nema konkurenciju i to važi i za Srbiju bez obzira na dobre političke odnose između dve zemlje. Trenutna energetska kriza ga je očigledno demantovala.

Danas u intervjuu za „Politiku” Kopač kaže: „Ne mislim da je bitno je li gas ruski ili nije. Gas je samo roba kojom treba da se slobodno trguje.”

Bili ste jedan od glavnih protivnika gradnje gasovoda „Balkanski tok” zbog ruskog monopola kako ste govorili. Šta bi Srbija danas radila da je čekala na neku drugi gas a ne ruski?

Sekretarijat energetske zajednice nije bio protiv izgradnje „Balkanskog toka”. Sekretarijat je na zahtev Agencije za energetiku Srbije (AERS), u skladu sa Zakonom o energetici Republike Srbije koja je prenela tekovine trećeg energetskog paketa Energetske zajednice u svoje zakonodavstvo (na pravilan i potpun način), poslao svoje mišljenje na odluku AERS-a, o izuzeću tog projekta od osnovnih pravila trećeg paketa.

Sekretarijat nije poslao a priori negativno mišljenje, već je elaborirao nedostajuće delove AERS-ove odluke, odnosno predloga o izuzeću i na obrazložen način zahtevao dopunu takve odluke da bi se u potpunosti poštovali kriterijumi izuzeća propisani i Zakonom o energetici i pravom Energetske zajednice.

Šta ste tačno tražili od AERS-a?

Pre svega tražili smo takav režim funkcionisanja „Balkanskog toka”, da bi bila moguća veća konkurencija za potrošače u Srbiji. AERS nije poštovao naše preporuke i mi smo takvu odluku kritikovali. To nikako ne znači, da bi Sekretarijat bilo kada bio protiv izgradnje tog projekta.

Kako sada komentarišete to što zahvaljujući upravo tom ruskom projektu Srbija, Bugarska, Mađarska, Republika Srpska i Hrvatska imaju gasa kada ga veliki deo Evrope i sveta nema i ne može da ga kupi?

U pitanju se mešaju dve slične ali različite stvari – gasovod, koji predstavlja kapacitet kojim se gas prenosi i gas koji je energent kojim se trguje. Može se imati mnogo gasovoda, da budu prazni i samo jedan, da bude pun. Problem sa gasnom krizom nije u kapacitetu koga ima napretek u celoj Evropi (gasovodi, LNG terminali, skladišta) nego u gasu koga nema. Srbija ima gas, jer „Gasprom” ispunjava svoje obaveze isporuke, a ne zato što postoji „Balkanski tok”. „Gasprom” bi sigurno dostavio po ugovoru taj gas i starom rutom, kroz Ukrajinu, da nema „Balkanskog toka”. To važi i za snabdevanje Mađarske i Bugarske i ostalih zemalja u regionu.

Da li i dalje mislite da ruski gas nije trebalo da bude spas za ovaj deo Balkana, iako alternative nema jer još nije počeo da se gradi ni gasovod Niš–Dimitrovgrad?

Gas može da se kupi i iz Centralne Evrope i dopremi kroz Horgoš, da je otvoren (ali nije jer „Srbijagas” ne dozvoljava da se koristi). Trenutno je gas iz Centralne Evrope skuplji od onog koji dobavlja „Gasprom” po ugovoru sa „Srbijagasom”, ali prošle godine je bio jeftiniji i možda će za koju godinu ili dve ponovo biti jeftiniji. I kroz „Gastrans” („Balkanski tok”) kroz 10 odsto slobodnog kapaciteta, a to je 1,3-1,4 milijarde kubika godišnje, može da se dopremi iz drugog izvora u Bugarskoj (LNG, neki drugi) – ako ga ima. Trenutno gasa na tržištu nema dovoljno i zbog toga su cene visoke.

Iz pravca Grčke ne dobijamo gas. Nema ni LNG za Srbiju... kako bi nam sada u ovoj krizi pomogla EU ili SAD čiji ste značaj sve vreme potencirali, a da ste pri tome znali da tog drugog gasa nema?

Mislim da sam odgovorio na pitanje. Voleo bih da znam, kad sam propagirao američki gas.

Čini se da je Energetskoj zajednici jedini problem oko „Balkanskog toka” bio taj što tuda prolazi ruski gas od koga je trebalo da budemo manje zavisni?

Ne, problem je možda što nije više ruski, jer Rusija u principu poštuje treći paket. Problem je u odluci AERS-a koja nije u skladu sa trećim paketom.

 

 

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Donaći izvori energije?
Sve je ovo lepo, ali ruski gas je ipak ruski a ne srpski i Srbija se uvlači u opasnu energetsku zavisnost od svakakvih političkih hirova iz SAD, EU, Ukrajine pa i same Rusije. Da li iko planira neka ozbiljna ulaganja u domaće izvore energije. Pre svega veći broj novih hidrocentrala i vetrenjača ali eventualno i čistih (sa sakupljanjem ugljendioksida) termoelektrana isl. To je na dug rok važnije od uvoznog gasa i nafte.
Donaći izvori energije?
Sve je ovo lepo, ali ruski gas je ipak ruski a ne srpski i Srbija se uvlači u opasnu energetsku zavisnost od svakakvih političkih hirova iz SAD, EU, Ukrajine pa i same Rusije. Da li iko planira neka ozbiljna ulaganja u domaće izvore energije. Pre svega veći broj novih hidrocentrala i vetrenjača ali eventualno i čistih (sa sakupljanjem ugljendioksida) termoelektrana isl. To je na dug rok važnije od uvoznog gasa i nafte.
Boris
Gas sa nacionalnom pripadnoscu. Veoma zanimljivo. Jos je zanimljivo da taj "nacionalni" robni princip ne vrijedi za zapadne proizvode...
Sloba car
Србија има гас, јер „Гаспром” испуњава своје обавезе испоруке, а не зато што постоји „Балкански ток”. Može mu se da svašta priča, ali ljudi su pismeni i prevazišli su ga.
Brilo
Kritikujete na osnovu selektivno odabranih "istina" iz clanka.
момчило
Могуће, да ће запад искористити ову прилику, да спроведе план Бжежинског да Русија своје природно богатство треба да дели са остатком света. Колико ће далеко пропаганда ићи, видећемо.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.