Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNARODNI PREGLED

Cenzurisani papiri i necenzurisane depeše

Prvobitno oduševljenje i respekt koje je izazvalo otkriće Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo (ICIJ) o skrivenom bogatstvu svetskih lidera, popularno nazvano „Pandorini papiri”, ovih dana sve više zamenjuje sumnjičavost da su procureli podaci ipak prošli kroz neki cenzorski filter. Niko sigurno nije ostao u šoku jer su brojni državnici daleko od očiju, pre svega, javnosti u svojim zemljama uživali u bogataškom životu. Ipak, odjednom je postalo upadljivo da među dvanaest miliona dokumenata nema baš nijednog papira koji bi optužio neke od najvećih američkih milijardera, perjanica „Forbsove” liste poput Džefa Bezosa, Ilona Maska, Bila Gejtsa i Vorena Bafeta. Teško je poverovati da se gnušaju poslovanja na Britanskim Devičanskim Ostrvima, Kipru, u Panami, Singapuru ili Švajcarskoj.

PRAVO VREME ZA PRAVE PAPIRE: Iako niko ne spori da je dobro, pogotovo za Čehe, što se saznalo za skriveno bogatstvo premijera Andreja Babiša, mnogi su se zapitali zašto baš uoči parlamentarnih izbora. Tako se Babiš našao pod pritiskom da u završnici kampanje objašnjava ofšor kombinatoriku koju je koristio da bi na Azurnoj obali kupio dvorac Bigo, što nije spomenuo u svojoj imovnoj karti. On je, ne negirajući dokaze, za sve optužio „češku mafiju”. Poražen je na izborima, ali će se ipak boriti za opstanak na vlasti. Da li, osim s razotkrivanjem bogatih političara, ovaj „atak” na Babiša ima veze i sa politikom koju vodi kao deo Višegradske četvorke, u kojoj su, pored Češke, i Poljska, Mađarska i Slovačka, zemlje unije s kojima Brisel sve teže izlazi na kraj.

A kada se pomene curenje dokumenata, prva asocijacija je „otac” svih uzbunjivača – Džulijan Asanž. Kako je primetio australijski novinar Majkl Vest, osnivač istraživačkog portala „Majkl Vest medija”, dok osnivač „Vikiliksa”, bez presude trune u ozloglašenom londonskom zatvoru, koji je poznat i kao „britanska verzija Gvantanama”, svetska javnost se zabavlja „medijskim koreografskim cirkusom” od „Pandorinih papira”. Vest se pita šta je Asanžova krivica: da li možda to što je otkrio američke ratne zločine?

Američka administracija očigledno nije mnogo uzrujana zbog „Pandorinih papira”, ali je i dalje potresaju „Vikiliksove” depeše. I ne odustaje od suđenja Asanžu za špijunažu. Mnogi veruju da je pitanje dana kada će britanske sudije odobriti njegovo izručenje, koje su do sada odbijale samo iz razloga što su uslovi u Belmaršu bolji nego što bi ih imao u nekom američkom zatvoru, a ne zato što ne postoje suštinski argumenti protiv 17 američkih optužnica.

SPOJ NELOGIČNOG I KORISNOG: Četiri meseca posle susreta Vladimira Putina i Džozefa Bajdena u Ženevi, koji nije bio istorijski, kako se to više priželjkivalo nego realno očekivalo, u Moskvu je ove nedelje doputovala Viktorija Nuland. Zamenica američkog državnog sekretara je lice sa ruske crne liste od 2019. godine, kada joj je zabranjen ulazak u Rusiju. Nulandovoj je za ovu posetu odobrena viza, a zauzvrat, Vašington je dozvolio specijalisti za razoružanje Konstantinu Voroncovu da prisustvuje sastanku grupe UN o neširenju atomskog oružja jer Amerikanci nisu hteli već dve godine da mu izdaju vizu.

Da li je ovaj gest vredeo? Ako je suditi po izjavi Nulandove i pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova, sa kojim se srela, izgleda da jeste. Detalja, naravno, nema. Ali je po izlasku iz Kremlja američka zvaničnica rekla da su razgovori bili veoma produktivni, dok je Ušakov ocenio da su „strane uspele da postignu određeni stepen razumevanja u vezi s daljim kontaktima na najvišem nivou”. Zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjapkov, koji je takođe ugostio Nulandovu, opisao je ovaj razgovor kao koristan, ali uz opasku da „Amerikanci nemaju sluha za našu logiku”.

I sam Vladimir Putin je pre nekoliko dana izjavio da vidi potencijal za saradnju sa SAD u nizu pitanja od kontrole naoružanja do energetike, te da je uspostavio solidno radno partnerstvo s američkim kolegom Džozefom Bajdenom.

Da li su Vašington i Moskva na dobrom putu: amabasada SAD u Rusiji Foto EPA-EFE/Jurij Kočetkov)

INTONACIJA KOJA OBEĆAVA: I dok je možda pomalo i neočekivan ovaj ton između Vašingtona i Moskve, sasvim izvesno je neočekivan ton koji ovih dana može da se čuje u izjavama američkih i izraelskih zvaničnika. Bela kuća sve oštrije najavljuje ponovno otvaranje konzulata u istočnom Jerusalimu, na šta bliski saveznici iz Tel Aviva uzvraćaju tek nešto manje oštrim tonovima. Obećanje koje je dao u maju u Ramali, da će Amerika ponovo otvoriti svoju diplomatsku misiju koju je u martu 2019. zatvorila administracija Donalda Trampa, Entoni Blinken ovih dana sve češće pominje. Od pokušaja da na ovaj način poboljša odnose s Palestincima Vašington, izvesno je, neće odustati. U Izraelu ovo smatraju „lošom idejom” i poručuju da za to „nema šanse”.

I dok se čeka da Vašington sa reči pređe na dela kada je u pitanju obećanje Palestincima, i od talibana se čeka da sa reči pređu na dela. Upravo to im poručuju iz Stejt departmenta, čiji predstavnici su se ovih dana u Dohi sreli s talibanskim vođama. Vašington je razgovore ocenio kao „produktivne” i „uglavnom pozitivne”, ali je od predstavnika novih vlasti u Avganistanu traženo da pokažu poštovanje za ljudska prava, uključujući prava žena i devojaka, kako bi dobili međunarodni legitimitet uz poruku da će „na kraju suditi ne na osnovu njihovih reči, već isključivo na osnovu dela”.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Radovan
Госпођо, пустите ви Асанжа,Путина и Трампа.....Ајде мало о ономе што нас интересује у тим папирима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.