Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Što pre kod lekara zbog bolova u zglobovima

Ako se dijagnoza hroničnog artritisa ne postavi u prva tri meseca od pojave tegoba i ne započne odgovarajuće lečenje, više od polovine obolelih će nakon pet godina postati trajno radno nesposobno
Бол и оток зглобова, први симптоми (Pexels)

Bol i otok više zglobova, koji simetrično zahvataju ruke i noge (najčešće šake i stopala, ali i kolena, laktove, ramena), kao i jutarnja ukočenost, koja traje duže od 30 minuta, razlog su da se bez odlaganja potraži savet i pomoć lekara. Prepoznavanje ovih prvih simptoma reumatoidnog artritisa i izbor odgovarajućeg leka doprineće da desetine hiljada ljudi budu pošteđeni svakodnevnog bola i patnje i, još važnije, invaliditeta.

U Srbiji živi više od 70.000 obolelih od reumatoidnog artritisa, a istraživanja pokazuju da ukoliko se simptomi ove bolesti ne prepoznaju i ne leče na vreme, više od polovine obolelih će nakon pet godina postati trajno radno nesposobno, upozorili su stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa.

Dr Predrag Ostojić (Foto Tanjug/Pres centar)

– Ukoliko hronični artritis ne prepoznamo na vreme i ne lečimo ga adekvatno, pustićemo bolest da radi po svome, a istraživanja pokazuju da će više od 50 posto obolelih nakon pet godina morati da se penzionišu usled invaliditeta. Zbog toga je, kao prvo, važno da se pacijenti s hroničnim artritisom rano prepoznaju, to znači u prva tri meseca od pojave tegoba. Druga bitna stvar jeste da se ovi pacijenti adekvatno leče primenom snažnih antiinflamatornih, supresivnih, pa čak i bioloških lekova, što znači da pacijenti s hroničnim artritisima moraju da se leče u specijalizovanim ustanovama, kakvih u Srbiji ima u svim većim gradovima – istakao je docent dr Predrag Ostojić s Instituta za reumatologiju u Beogradu, na konferenciji za štampu povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa.

Dr Ostojić, inače i predsednik Udruženja reumatologa Srbije, podsetio je na francusko istraživanje koje je pokazalo da ako se bolest rano prepozna i adekvatno leči, tokom pet godina ovi bolesnici ne odsustvuju s posla nijedan dan i niko od pacijenata tokom tog perioda ne odlazi u penziju, znači nema gubitka radne sposobnosti.

Potraga za efikasnim lekom

– Važno je da se terapija koja ne daje željene rezultate zameni i da lekari pokušaju da kod pacijenata postignu remisiju, odnosno potpuno smirenje procesa artritisa. Istraživanja pokazuju da čak i tada, kada se bolest rano dijagnostikuje i kada se daju savremeni lekovi, kod 20 odsto bolesnika ipak se ne postigne remisija i to je veliki problem, zbog čega nauka i dalje istražuje nove lekove koji bi pomogli ovoj petini pacijenata – naveo je dr Ostojić.

Bol i otok zglobova, prvi simptomi (Foto Mayoclinic.org)

Pored nepovratnog oštećenja zglobova, postoje i mnogi drugi faktori koji mogu da utiču na radnu sposobnost ovih pacijenata, a koji nisu vezani samo za hendikep i ograničene sposobnosti.

– I pacijenti koji su u remisiji u velikom procentu i dalje trpe hronični bol, uprkos potpuno smirenom artritisu. Veliki broj žali se na hronični zamor, osećaj nedostatka energije, bude se umorni, stalno su pospani tokom dana, imaju teškoće s nesanicom, muči ih sindrom nemirnih nogu koji ih budi iz sna, onemogućava im normalan san. Oko 70 odsto pacijenata ima određene simptome depresivnosti, a 20 odsto i dijagnozu depresije – navodi ovaj reumatolog.

On objašnjava i da svi ovi faktori mogu nepovoljno da utiču na radnu aktivnost bolesnika, ali i sama neaktivnost, sedenje kod kuće i osećaj bespotrebnosti značajno pogoršavaju depresiju ovih pacijenata i hronični zamor. Zato je za njih važno da su fizički aktivni, ali i da sačuvaju svoj posao, pa je apelovao na poslodavce da imaju razumevanje za ove osobe, kod kojih je često produktivnost na radu smanjena, ali da ih ipak, na neki način, podrže.

Vreme je za posao

Ne slučajno, ove godine Svetski dan borbe protiv artritisa obeležen je pod sloganom „Vreme je za posao”, u cilju podizanja svesti o potrebi zapošljavanja ljudi koji boluju od artritisa. I u Srbiji je usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom, Strategija za osobe s invaliditetom, kao i Strategija zapošljavanja 2021–2026, pa su čak predviđene i subvencije za poslodavce koji zaposle ove osobe, a među njima i pacijente s reumatoidnim artritisom.

Redovna fizička aktivnost veoma je važna za ove pacijente​ (Pixabay)

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović podsetio je da su izdvojene subvencije za otvaranje novih radnih mesta za osobe s invaliditetom i da se 12 meseci uplaćuju iznosi u visini minimalne zarade poslodavcu koji zaposli osobu s invaliditetom bez radnog iskustva.

Predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti dr Mirjana Lapčević iznela je podatak iz nedavnog onlajn istraživanja u koje se uključilo 70 preduzeća i 200 pacijenata: nažalost polovina i jednih i drugih nisu znali za pomenute subvencije. Ona se nada da će informisanje u ovoj važnoj oblasti ubuduće biti bolje, jer reumatske bolesti mogu da utiču na radnu sposobnost, ali da to ne znači da osobe koje su obolele od njih ne mogu da rade.

Bolest pre 16. rođendana

U Srbiji od reumatoidnog artritisa boluje oko 2.000 dece kod kojih se bolest javila pre 16. rođendana.

– Principi lečenja su isti: važno je da se što pre postavi dijagnoza bolesti. Možda je to u dečjem uzrastu donekle lakše. Jer, ako se dete žali na bol u zglobu ili ukoliko se vidi da štedi ruku ili nogu prilikom hodanja, to mora obavezno da se proveri kod supspecijaliste reumatologije, da bi se što pre postavila dijagnoza, ali i započelo lečenje. Kod dece se primenjuju gotovo svi isti lekovi kao i kod odraslih. Imam pacijente s juvenilinim artritisom koji su dočekali duboku starost s određenim blažim stepenom invalidnosti, jer su tokom bolesti bili dobro lečeni. Fizikalna terapija je sastavni deo lečenja dece s ovom dijagnozom i za sve dileme oko sporta i fizičke aktivnosti roditelji će najbolji savet dobiti od specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije – kazao je dr Ostojić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.