Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zov Bandunga i Beograda za zdrav i miran svet

Pokret nesvrstanosti bi ponovo mogao da pokaže političku korist, posebno za male zemlje koje se nalaze pod pritiskom interesa velikih i moćnih sila, a pojavom pandemije korone, takva dugogodišnja saradnja koja postaje tradicionalna između tih zemalja predstavljala bi bez sumnje jedan imperativ
Вече Индонезије у Београду (Фото A. Васиљевић)

Veče Indonezije u Beogradu Na kraju Drugog svetskog rata, kada je oružje utihnulo, došao je trenutak u kome je trebalo početi sa konstruktivnim i produktivnim radom u cilju egzistencije i razvoja mnogih društava oštećenih ratom, ali i u cilju očuvanja mira, kako se čovečanstvo ne bi ponovo suočavalo sa opasnostima koje prete uništenju. Oslabljenje velikih sila, sa bilo koje strane, kao posledica trošenja raspoloživih snaga tokom dugogodišnjih ratova, nekim narodima je omogućilo da ustanu i potraže svoja mesta, kao nezavisne zemlje u svetskim forumima.

Vojni i politički haos na terenu, zbog predaje Japana, kao tadašnjeg okupatora Indonezije, savezničkim snagama na kraju Drugog svetskog rata i proces razoružanja izgubljene strane u ratu, predstavljao je priliku za indonežanske borce da okončaju svoju borbu i proglase nezavisnost indonežanskog naroda 17. avgusta 1945. g. Takav proglas nezavisnosti nije predstavljao iznenađenje za Japan, koji je pri kraju rata obećao da će dati nezavisnost Indoneziji, međutim za pobedničku stranu koja se spremala da se vrati u svoju tada bivšu koloniju i nastavi svoju okupaciju, takav proglas nezavisnosti je bio veliko iznenađenje.

Kraj Drugog svetskog rata nije značio i kraj neprijateljskih sukoba između nekih država (naroda), a proglas nezavisnosti Indonezije nije značio slobodu za indonežanski narod od neprijateljske pretnje. Svedok takvog stanja bio je Bandung, glavni grad indonežanske provincije Zapadne Jave. Indonežanski narod, koji je tek proglasio svoju nezavisnost, u Bandungu je negostoljubivo dočekao dolazak armija savezničkih sila zajedno sa armijom Holandije, koje su imale nameru da nastave okupaciju, prekinutu usled Drugog svetskog rata. Odluka novoformirane indonežanske armije da uz podršku naroda spali ceo grad u znak odbijanja predaje grada novom okupatoru, zabeležila je Bandung u indonežanskoj istoriji kao herojski grad, nazvavši ga „Bandung u plamenu”.

Pretpostavljajući da se takva situacija ne dešava samo u Indoneziji, već i u nekim drugim zemljama i gradovima, tadašnji premijer Indonezije, Ali Sastroamiđojo je smatrao neophodnim sazivanje međunarodne konferencije između novih nezavisnih zemalja iz Azije i Afrike, u cilju saradnje u borbi protiv kolonijalizma i za očuvanje mira i stabilnosti u svetu. Njegov predlog za sazivanje međunarodne konferencije zemalja Azije i Afrike upućen Parlamentu Indonezije 1953. godine razmatran je na konferenciji pet zemalja Azije (Burma, Indija, Pakistan, Šri Lanka i Indonezija) u Kolombu (Šri Lanka) sredinom 1954. a kasnije je prihvaćen na konferenciji istih zemalja u Bogoru (Indonezija) u decembru 1954. Na osnovu toga je održana međunarodna konferencija zemalja Azije i Afrike u Bandungu od 18. do 24. aprila 1955. g. što predstavlja prvu najveću međunarodnu konferenciju novih nezavisnih zemalja Azije i  Afrike posle Drugog svetskog rata sa učešćem 29 zemalja.

Konferencija u Bandungu je donela deklaraciju koja sadrži važne principe međunarodnih odnosa, poznatih kao „Deset bandungških principa”, a koji su istovremeno predstavljali političke smernice za sve zemlje i narode koji žele mir, stabilnost i saradnju.

Ti principi su bili veoma važni za tadašnju međunarodnu situaciju posle završetka Drugog svetskog rata, jer su predstavljali pokretač, odnosno podstrek istaknutim liderima zemalja van bloka kao što su Josip Broz Tito (predsednik Jugoslavije), Sukarno (predsednik Indonezije), Nehru (premijer Indije), Naser (predsednik Egipta), i Nkrumah (predsednik Gane), u njihovoj borbi za sprečavanje velikog rata, koji je pretio svetu usled sve naoštrenijeg hladnog rata između tadašnja dva bloka, istočnog i zapadnog.

Snagom Bandunške konferencije i odlučnošću Brionskog samita, svet je uspeo da posvedoči održavanju prve međunarodne konferencije u Beogradu 1961. između zemalja van bloka sa skoro svih kontinenata poznate kao samit nesvrstanih zemalja. Važnost prvog samita nesvrstanih zemalja, za tadašnje međunarodne odnose, bila je vidljiva u svetu posle Beogradskog samita, nakon čega je došlo do porasta sve većeg broja zemalja članica nesvrstanih, koji je dostigao više od polovine ukupnih članica Organizacije ujedinjenih nacija.

Beogradski samit označava početak postojanja novog svetskog foruma, pored već postojećeg (UN) za međunarodnu saradnju tih zemalja, ali i predstavlja njihov forum za konsultaciju i konsolidaciju stavova uoči većeg multilateralnog skupa – zasedanje GS UN. Svet posle Beogradskog samita nije više monopol dva bloka, nego postoji i blok zemalja nesvrstanih kao novi blok koji ne pripada zapadu niti istoku a ima značajnu ulogu u rešavanju raznih svetskih problema. Beogradski samit predstavlja polaznu tačku u borbi za novi svetski poredak koji se temelji na principima pomenutim na prvom samitu nesvrstanih 1961. i u Bandunskoj konferenciji 1955.

U istoriji pokreta nesvrstanih, bili smo svedoci i popuštanja političke uloge nesvrstanosti u međunarodnim odnosima. Međutim to ne znači okončanje zajedničke borbe tih zemalja za mir u svetu kao i za prosperitet svih naroda sveta, za njihovu bezbednost u odnosu na razne pretnje, bilo od strane ljudi ili same prirode.

Implementacija klasične prakse jednostranog nametanja volje velikih sila malim zemljama je još uvek prisutna  na kraju 20. i na početku 21. veka.

U ovakvim slučajevima bi pokret nesvrstanosti ponovo mogao da pokaže političku korist, posebno za male zemlje koje se nalaze pod pritiskom interesa velikih i moćnih sila, a pojavom pandemije korone, takva dugogodišnja saradnja koja postaje tradicionalna izme]u tih zemalja predstavljala bi, bez sumnje jedan imperativ. Solidarnost i zajednička borba tih zemalja koje predstavljaju karakteristične osobine pokreta, veoma su korisne ne samo za njih već i za svet uopšte pri suočavanju sa pretnjama i ozbiljnom opasnošću današnjice za ljudski život zbog tog opakog virusa.

Na osnovu gore navedenog, možemo zaključiti da dokument Beogradskog prvog samita nesvrstanih ima istorijski, strateški ali i filozofski značaj, koji može da predstavlja koristan fundament u borbi za spas sveta od pretnji uništenja usled rata u bilo kojem obliku.

S time u vezi, poželjno je da se od tih zemalja očekuje podrška i solidarnost sa inicijativom Srbije, Indonezije i još nekoliko drugih zemalja, da pomenuti dokument prvog samita nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961. bude priznat kao „Memorija sveta” od strane Uneska, jer se sa sigurnošću može tvrditi da od takvog akta narodi sveta ne bi imali štete nego samo korist.

Bivši pripadnik Ratne mornarice Indonezije, penzionisani pravnik Ambasade Indonezije u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.