Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Devet decenija Pozorišta mladih

Značajan datum i sama godišnjica podudaraju se sa titulom evropske prestonice kulture, koju Novi Sad dobija sledeće godine, kaže Mihajlo Nestorović, direktor ove kuće kulture
„На Вуковом трагу“, једна од успешних представа Позоришта младих (Фото: Срђан Дорошки)

Novosadsko Pozorište mladih u aktuelnoj sezoni obeležava 90 godina trajanja. Osnovano je 1932. godine kao Lutkarsko pozorište, pri Sokolskom društvu u Novom Sadu. Dr Lazar Dragić, kasnije prvi čelnik Pozorišta lutaka, poslat je najpre u Ljubljanu na tečaj lutkarstva. Iz Ljubljane je stigla i prva velika pokretna pozornica, prvih 11 lutaka marioneta i delo koje će biti izvedeno… Tako je sve krenulo. Za proteklih devet decenija postojanja, na scenu ove teatarske kuće postavljeno je više od 300 naslova, odigrano više od 20.000 predstava, a videlo ih je preko tri miliona gledalaca.

Mihajlo Nestorović (Foto: lična arhiva)

‒ Taj značajan datum i sama godišnjica podudaraju se sa titulom evropske prestonice kulture , koju Novi Sad dobija sledeće godine. Pozorište mladih je partner EPK u četiri pozorišna projekta i predstavljaće centralni deo pozorišnog programa u Novom Sadu ‒ kaže za „Politiku” Mihajlo Nestorović, direktor Pozorišta mladih, i otkriva sa kakvim planovima sa svojim ansamblom ulazi u slavljeničku sezonu:

‒ Ko što sam pomenuo, kao partneri EPK, radimo velike projekte, rekao bih i značajne, sledeće godine. Posle „Paklene pomorandže”, sa Kokanom Mladenovićem, ulazimo u novu avanturu. To je predstava, odnosno ulični spektakl „Guliverova putovanja”, po tekstu Branislave Ilić, lutkarska predstava sa „Grand ginjolama” i preko 30 lutaka raznih tehnika, kojom ćemo otvoriti novoosnovani međunarodni festival za decu i mlade: „Novosadske pozorišne igre”.

Potom, navodi Nestorović, sa mnogobrojnom internacionalnom ekipom autora, priređujemo scenski spektakl „Alternativna istorija Evrope”, koji će u formi nekadašnjeg sleta, biti izveden u dane „Egzita”, na stadionu Vojvodine, te se na jesen kanimo da radimo predstavu „Mašja kandža”, dramatizaciju istoimenog stripa, u kojoj ćemo, prvi put, primeniti 3D maping tehnologiju kao scenografiju.

Svoju salu Pozorište lutaka dobilo je 1936. izgradnjom Spomen-doma „Kralj Aleksandar Prvi”, velelepnom i modernom zdanju izrađenom po projektu uglednog arhitekte Đorđa Tabakovića.

Tokom Drugog svetskog rata pozorište nije radilo, pretrpelo je veliku štetu: lutke, scenografija, kostimi su uništeni ili ukradeni. Pod imenom Vojvođansko pozorište lutaka počelo je da radi neposredno po završetku rata, ali uz velike teškoće. U pomoć je pritekao Žarko Vasiljević, tada upravnik Vojvođanskog narodnog pozorišta. Usledila je promena imena u Gradsko pozorište lutaka, zatim Pozorište lutaka, da bi 1968. pozorište dobilo svoj današnji naziv Pozorište mladih koje je ujedno prvo lutkarsko pozorište u Srbiji i Vojvodini.

Večernja, kasnije Dramska scena, počinje da funkcioniše 1991. godine. Od tada u Pozorištu mladih funkcionišu dve scene: Scena za decu i Dramska scena. Šta se promenilo u ovom pozorištu od tog vremena do danas, Nestorović kaže:

‒ Najvažnije je da se nije promenio odnos prema lutkarstvu i negovanje istog. Naprotiv, unapređeno je, i Pozorište mladih je ne samo prisutno na svim relevantnim festivalima u Evropi, nego je često i dobitnik prestižnih priznanja i titula. Ono što predstavlja najveću promenu jeste nadgradnja pozorišta, koje vremenom postaje ozbiljno gradsko pozorište, sada sa dve scene: dečjom i večernjom.

Kakvu repertoarsku politiku zagovara budući da ga poznajemo kao ambicioznog upravnika najpre Narodnog pozorišta u Somboru, sada i prvog čoveka novosadskog Pozorišta mladih, Mihailo Nestorović kaže:

‒ Ono što sam zacrtao kao put našeg pozorišta jesu teme koje se tiču mladih: vršnjačko nasilje, droga, alkohol i borba protiv istih zala, ekologija, porodica i odnosi u njoj, mjuzikli, komedije i naravno predstave za decu svih uzrasta i lutkarstvo kao pozorišnu disciplinu, po kojoj smo još uvek prepoznatljivi. Naravno, da se u procesu rada pridržavamo svih propisanih mera, ali smo i mišljenja da se čovek teško može razboleti u pozorištu. Bar će duhovno zdrav da izađe iz njega.

Nadam se da će se brojem vakcinisanih smanjiti broj bolesnih, a samim tim i broj publike u pozorištima povećati i da će se ljudi osećati slobodnije i bezbednije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.