Četvrtak, 09.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Eh, da znam u gitar udarati” – izložba o istorijatu gitarske umetnosti u Vojvodini

U delu, „Beograd nekad i sad” Sterija beleži da „svaka prava kuća mora da ima gitaru i da devojke koje ne sviraju ovaj instrument nisu nobl”.
(фото Пиксабеј)

U predelima današnje Vojvodine od 18. veka započeo je, i intenzivno je tekao, proces prihvatanja tadašnjih savremenih evropskih umetničkih tokova, kako na planu književnosti, teatra, likovne umetnosti, tako i u domenu muzike. Ovaj tok brze modernizacije srpske muzike može jasno da se uoči posmatranjem pojave muziciranja na gitari. Tek posle završetka austrijsko-turskih ratova, početkom 18. veka, u mirnodopskim uslovima dolazi do uspona građanske klase koja svojim navikama i kulturnim afinitetima sledi i prihvata društvene nazore i rafinman buržuja iz velikih evropskih gradova – Beča, Pariza, Budima i Pešte. Tada se u salonima otmenih srpskih građanskih kuća sve češće pojavljuju klaviri, violine, flaute, a uz ove instrumente široko je prihvaćena i gitara, koja je početkom 19. veka širom Evrope doživljavala toliko buran razvoj i procvat, da je ova pojava tada nazvana „gitaromanijom”.

O tome govori izložba „Vojvodina, gitara, svet – istorijat gitarske umetnosti u Vojvodini” koja je otvorena u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski”. Autor postavke je publicista Borislav Hložan.

Prema njegovim rečima, gitara je očito bila omiljen i veoma rasprostranjen instrument u srpskim prečanskim krajevima od Budima i Sentandreje do Novog Sada i Vršca. Ovu tvrdnju dokazuju brojne činjenice, poput pominjanja gitare u stihovima pesnika srpske građanske lirike 18. i 19. veka, (gde je između ostalog zanimljivo navesti reči uvaženog poete, šišatovačkog arhimandrita i potonjeg gornjekarlovačkog episkopa Lukijana Mušickog, koji je 1817. godine, potpuno u duhu tadašnjeg vremena, sa setom zapisao: „Eh, da znam u gitar udarati …”), kao i prikaze ovog instrumenta u savremenim likovnim delima.

– Ovaj instrument u svojim romanima spominje i Jakov Ignjatović, čiji večiti mladoženja Šamika zna da svira gitaru, a o ovom instrumentu piše i Jovan Sterija Popović, čiji junak Kir Janja žučno negoduje zbog pola forinte potrebnih za kupovinu „žica za gitar” za ćerku Katicu. U drugom svom delu, „Beograd nekad i sad” Sterija podsmešljivo beleži da „svaka prava kuća mora da ima gitaru i da devojke koje ne sviraju ovaj instrument nisu nobl” – naveo je Hložan.

(Piksabej)

U prvoj polovini 19. veka Novi Sad, dodaje, postaje mesto gde je dolaskom gradskog kapelnika i kompozitora Josifa Šlezingera gitara započela svoj ozbiljniji razvoj. Šlezinger, koji je pre dolaska u Novi Sad bio član vlastelinskih orkestara u Ugarskoj, svirao je više orkestarskih instrumenata, a dobro je vladao i gitarom.

– Šlezinger je i komponovao za ovaj instrument, tako da su sačuvani rukopisi dveju njegovih pesama za glas i gitaru, a on je očigledno i držao časove ovog instrumenta zainteresovanim građanima. Sačuvano je sećanje jedne od njegovih učenica, Ane Dobrić, koja svedoči kako je od Šlezingera dobila na poklon „podebelu knjigu … u kojoj su bile sve srpske pesme, pa i podskočice i srpske igre, sve udešene na note za gitar”, koju je na žalost jedan njen rođak docnije poklonio čuvenom bečkom kompozitoru Johanu Štrausu. Nakon godina provedenih u Novom Sadu, Šlezinger je 1829. po pozivu knjaza Miloša prešao u Srbiju, gde je nastavio sa komponovanjem i priređivanjem koncerata, podučavajući decu Miloševog brata Jevrema Obrenovića u Šapcu, da bi potom u tadašnjoj srpskoj prestonici Kragujevcu formirao vojnu muziku, „Knjaževsko srpsku bandu” – naglasio je Hložan u katalogu izložbe.

(foto Piksabej)

Gitara je, kako navodi, i dalje bila prisutna i popularna u Vojvodini – ovaj instrument svirala je čuvena pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, a gitaru je svirao i poznati ilirski muzičar, graničarski oficir Josif Runjanin, koji je živeo u Novom Sadu. Runjanin je u istoriji muzike zabeležen kao autor poznate pesme „Rado ide Srbin u vojnike”, kao i pesme „Lijepa naša domovina”, koja je docnije postala hrvatska himna.

– Svojevrsnu potvrdu činjenice da su Novosađani u to vreme bili vrlo naklonjeni muziciranju na gitari predstavlja i pojava rukopisa koji je, čini se, nastao 1842. Reč je o knjižici „Najnovija i najprva škola za gitar”. Sledi i beleška o autoru dela: „Sačinjena i prva na serbskom dialektu izdana od Georgija Milanovića, otomanskog bosanskog kapelmajstora, 1842. godine.” „Škola za gitar” je verovatno najraniji pokušaj pisanja instruktivnog izdanja za učenje gitare na južnoslovenskim prostorima, jer je „Škola za gitaru” znamenitog hrvatskog virtuoza Ivana Padovca, kao prvo instruktivno delo za ovaj instrument u Hrvatskoj štampana tri godine kasnije, 1845. – ističe autor postavke.

(Piksabej)

Rukopis Milanovićeve škole za gitaru pronađen je mnogo kasnije i prvi put je predstavljen javnosti 1973. na izložbi „Srpska umetnost kroz vekove” u Galeriji SANU. Priređivač ove izložbe, eminentni muzikolog Stana Đurić Klajn došla je do tog rukopisa u Beogradu, uz navod da je ova škola napisana u Novom Sadu, ali za sada nisu pronađene konkretnije potvrde koje bi preciznije dokumentovale ovu tvrdnju.

 – Ostaju međutim nerasvetljeni razlozi zašto ta knjižica nije objavljena. Moguće je da autor nije naišao na odgovarajući odziv prenumeranata, koji bi obezbedili pare za štampanje, a nekoliko godina posle nastanka tog rukopisa, usledili su nemiri i ratni sukobi tokom Mađarske revolucije i Bune 1848/49 godine, kada je Novi Sad pretrpeo strahovito razaranje, posle kojeg više nije postojala mogućnost da se ovo izdanje objavi – napominje Borislav Hložan.

Saznajemo i da je tokom druge polovine 20. veka klasična gitara u Srbiji i u Jugoslaviji doživela svoj najveći uzlet, najviše zahvaljujući koncertnim uspesima i pedagoškom zalaganju dr Jovana Jovičića, (1926 – 2013), koji je studirao kod najvećeg gitariste 20. veka, slavnog Andresa Segovije.

Jedan od svojih prvih važnih koncerata Jovičić je priredio u Novom Sadu 1952, nakon čega su usledila gostovanja širom Jugoslavije i u inostranstvu. Jovičić je 1957. bio laureat Svetskog takmičenja klasične gitare u Moskvi, posle kojeg je on desetak puta odlazio na velike koncertne turneje po SSSR-u. Jovičić se usavršavao na Akademiji Kiđiani u Sijeni kod Andresa Segovije, koji ga je docnije isticao kao jednog od svojih najboljih studenata. Jovan Jovičić se bavio i komponovanjem, uglavnom na folklorne teme, a sa velikim uspehom se bavio i scenskom muzikom, tako da je 1958. osvojio prvu nagradu na Radijskom festivalu „Pri Italija” za muziku za radio dramu „Ptice”, kao i prvu nagradu za filmsku muziku na festivalu u Briselu, za dokumentarni film „Nevesta Jadrana” – podseća Borislav Hložan.

Jovičić je nastupao širom Evrope, Amerike i u mnogim azijskim i afričkim zemljama, a jedna od najuspešnijih turneja bila u Španiji 1967, kada je ovacijama ispraćen njegov nastup u rodnom mestu čuvenog kompozitora i virtuoza Franciska Tarege, u Kasteljonu de la Plani. Jovičić je bio rodonačelnik pravog preporoda gitarističke umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji.

Sa područja Vojvodine potekli su i drugi zaslužni gitaristi i pedagozi poput Miroslava Ješića iz Zrenjanina koji je delovao u SAD, Vrdničanina Ljubomira Maričića, koji je docnije radio u Zemunu i Koste Popovića, koji je delovao u Sarajevu.

– Posle izvesnog perioda stagnacije, gitaristička pedagogija i umetnost klasične gitare u Novom Sadu krajem sedamdesetih godina dobija novi podstrek uvođenjem ovog instrumenta u nastavu u Muzičkoj školi „Isidor Bajić”, gde predaje gitaristkinja iz Nemačke Ana Margareta Vučak. Ona je formirala omladinski orkestar gitare, u kojem su nastupali njeni najuspešniji učenici. Ovaj ansambl radio je pod imenom Orkestar gitara Muzičke omladine Novog Sada – ističe autor postavke.

Na Muzičkom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu 1998, dodaje, uvedena je nastava gitare, gde je za profesora angažovan naš istaknuti koncertni solista Zoran Krajišnik. Godine 2007. formirana je Asocijacija gitarista Vojvodine sa predsednikom, gitarističkim pedagogom Raškom Radovićem. Asocijacija je pokrenula Vojvođanski festival klasične gitare, u okviru kojeg je ustanovljeno i Pokrajinsko takmičenje mladih gitarista.

Na festivalu i letnjoj školi klasične gitare u Novom Sadu gostovala su svetska imena klasične gitare – Anjelo Deziderio, Egberto Gismonti, Edin Karamazov, Zoran Dukić, Gael Solal, Marko Tamajo... Posebno je bilo značajno veče posvećeno premijernim izvođenjima kompozicija jednog od vodećih kompozitora za gitaru, Nikite Koškina 2013, na kojem su učestvovali gitarista Edin Karamazov, pijanistkinja Slobodanka Stević, članice Gudačkog kvarteta TAJJ, flautistkinja Lidija Ljubičić i solistkinja na gitari Ema Štajn.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.