Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jako je važno meriti se sa svetom

Narodno pozorište gostovalo je preksinoć sa dramom „Vasa Železnova i drugi”, po delima Maksima Gorkog, na prestižnom međunarodnom pozorišnom festivalu „Maksim Gorki”
Сцена из представе „Васа Железнова и други” (Фотографије: М. Спасојевић)

Od našeg specijalnog izveštača

Nižnji Novgorod ‒ Revolucija bukne pa sagori. Samo dim ostane... izgovarala je preksinoć na srpskom jeziku ove reči slavnog Maksima Gorkog njegova kompleksna junakinja Vasa Železnova, vlasnica brodarskog preduzeća. Tumačila ju je sa lakoćom glumica Ljiljana Blagojević u rodnom gradu ovog ruskog klasika, Nižnjem Novgorodu. Narodno pozorište iz Beograda gostovalo je preksinoć sa dramom „Vasa Železnova i drugi”, po delima Maksima Gorkog, u adaptaciji i režiji Zlatka Svibena na prestižnom međunarodnom pozorišnom festivalu „Maksim Gorki” u ovom petom po veličini ruskom gradu na ušću Oke u Volku, koji istorija pamti od 1221. godine, kada ga je osnovao veliki vojvoda Jurij Drugi od Vladimira. Od 1932. do do 1990. godine Nižnji Novgorod zvao se Gorki, upravo po Maksimu Gorkom..

‒ O Vasi je pisao Maksim Gorki. Moj glumački pristup tom liku jeste potreba da je „očovečim bez obzira na njenu pragmatilnu monstruoznost. Da joj dodam ironijski diskurs koji, usudila bih se da kažem, nije prisutan ili dovoljno prisutan čak ni kod samog pisca. Da je postavim u moje vreme i u moje cipele.To je žena težište, oslonac, koja će sve terete i sve podlosti ako treba staviti na svoja pleća. Samo da spase ono za šta misli da treba spašavati. Ma šta to bilo: porodica, novac, kapital, svejedno... Pokušala sam da je potpuno ogolim, da bih je onda obukla po svom ukusu. Naravno da je ispod tih haljina telo i koža, duša i krv žene koju je formirao veliki Gorki. Moja zemlja i svet tranzicije, ali i tradicionalni kapitalizam je pun takvih ljudi kao što je Vasa Železnova. Namerno kažem ljudi, a ne žena ‒ komentarisala je za „Politiku” svoju Vasu Železnovu glumica Ljiljana Blagojević, koju je ruska publika pozdravila aplauzom, cvećem i osmehom.

Predstava našeg nacionalnog teatra, čiju osnovu čini druga verzija Vase Železnove, Maksima Gorkog iz 1935. godine, uz delove iz njegovog romana „Delo Artamonovih”, prizore i neka lica iz prve verzije Vase Železnove (Mati), međuigru i lica iz „Pesme o Sokolu” i epilog, takođe prema romanu Gorkog „Foma Gordejev”, izvedena je pred zahtevnom ruskom publikom. Višeminutni aplauz inače uzdržanih gledalaca uverio nas je u uspeh ovog gostovanja koje je brižljivo planirano proteklih meseci. U velikom ansamblu bili su i Petar Božović, Radmila Živković, Nebojša Kundačina, Gojko Baletić, Sonja Kolačarić, Bojana Stefanović, Branislav Tomašević, Bojan Krivokapić, Radovan Miljanić, Vanja Milačić, Zorana Bećić, Bojana Bambić, Teodora Dragićević, Nemanja Stamatović, Bogdan Bogdanović, Luka Pavlović i dečak Gavrilo Ivanković, kao i baletski igrači Maja Stojakov i Miloš Živanović.

Upravo je srpsko tumačenje „Pesme o Sokolu” izazvalo najviše komentara na okruglom stolu upriličenom posle predstave. Nina Aleksejeva, predsednica stručnog žirija, zapitala se kako je moguće da je Sergej Železnov koji voli društvo mlađih devojaka soko, a Vasa Železnova koja se bori da spasi sve što se spasiti može zmija, uz komentar da je beogradska predstava „Vasa Železnova i drugi” donela novo čitanje dela Maksima Gorkog: pošteno, sa potpunim davanjem sebe...

Sudbina Vase Železnove nije se do danas mnogo promenila. I danas je kao i tada kada ju je tako snažno ispisivao Gorki, problem žena drugačiji u Rusiji, kod nas, nego recimo kod Engleza, Nemaca. Baš onako kako je veliki Gorki boraveći tridesetih godina prošlog veka u Srbiji pisao svom prijatelju Alekseju Babočkinu iz Vrnjačke Banje: „Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi. Sve u nama je toliko slično i toliko isto da nisam sposoban da nađem razliku. Isto toliko su široki kao i mi, i isto toliko veliki kao i mi…

Najdelikatniji zadatak preksinoć je svakako imala Radmila Živković koja je u liku vračare Barskaje zamenila svoju koleginicu Radu Đuričin.

‒ Nije prijatno uskakati u predstavu, ovo mi je drugo iskustvo takve vrste u životu. Ali kada me je uprava pozorišta zamolila da pomognem jer Rada Đuričin nije mogla da putuje, nisam mogla da odbijem poziv. Stići do Nižnjeg Novgoroda je zaista naporno, putuješ gotovo ceo dan, ali iskustvo je neponovljivo. Pamtiću lep događaj, otišli smo u crkvu, ispred oltara jedan čovek se sklonio da se slikamo, ali kada je čuo da smo iz Srbije, sa oduševljenjem je rekao: „Jao, Srbi, naši prijatelji!” Produžili smo u prodavnicu suvenira, ali nas je ispred čekao naš poznanik sa kutijom tradicionalnih ruskih slatkiša koje nam je doneo na poklon ‒ priča Radmila Živković.

Na ovu scensku avanturu koju je realizovala sada već bivša upravnica Ivana Vujić, koja je u poslednjem trenutku odustala od puta zbog primopredaje dužnosti Svetislavu Buletu Goncići, krenulo je gotovo 60 ljudi.

‒ Mislim da je ovo gostovanje jako značajno, čak da je ravno malom čudu. Otići na ovoliko dalek put u poznatim okolnostima, sa ovolikim ansamblom, 22 ljudi je samo na sceni, bila je na nemoguća zamisao, a evo pokazalo se kada ima dobre volje da je sve moguće, čak sa vrlo lepim uspehom sve to napraviti. Iza nas je organizaciono bio zahtevan posao, ali imali smo divnu saradnju sa kolegama iz Nižnjeg Novgoroda. Jako je važno meriti se sa svetom jer to uvek donosi dobro, nove vetrove, svežinu. Da jednostavno vidimo gde smo ‒ komentar je Moline Udovički Fotez v. d. direktorke Drame nacionalnog teatra, koja je predvodila svoj ansambl na ovom gostovanju.

Još se borim sa utiscima

‒ Šta bih dao da sada mogu da me vide moj otac, stričevi, ma ceo Goli otok. Rekli bi: nismo mi zalud tamo trunuli. Pogledaj našeg Pericu, ko bi se nadao od njega. E, sada nam je lakše. Još se borim sa utiscima koji će dugo trajati u meni. Drago mi je što sam upoznao Rusiju, u manjem, nama nepoznatom gradu: Nižnjem Novgorodu. Dovoljno je što sam sleteo na taj aerodrom, gde sam video svu Evropu, sve sređeno, spakovano, sa utiskom, dugačko, široko, obavešteno o svakome bez izuzetaka... Pa se zapitam: zašto oni prave, donose te, neke sankcije. Ali, dobro, to je valjda stvar globalne politike, ali sam nezadivljen Rusijom, koliko duhovnim osećanjem koje ću poneti sa sobom. Sve ono što sam želeo kao mlad: da dođem, a odbijao sam od sebe, zato što sam tada mislio da ako odem u Rusiju, neću se nikada vratiti, je snažnije. A onda vidite koliko su ovdašnji ljudi jednostavni, kulturni, sve ono što bih poželeo mojoj zemlji ‒ pričao nam je Petar Božović u Nižnjem Novgorodu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Ne, treba se meriti sa sobom i sa sobom se takmiciti, nikad se nisam merio sa svetom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.