Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULTURNI DODATAK, 16.10. 2021.

Revolucije se danas dižu na internetu

Pitali smo naše sagovornike koja je knjiga po njihovom mišljenju najbolje opisala revoluciju, rat. Koliko knjiga može da pomogne u suočavanju s prošlošću i kako od politike napraviti umetnost
(Unsplash)

NAŠA TEMA: KNjIŽEVNOST I PROŠLOST

Jirgen Verthajmer profesor književnosti na nemačkom univerzitetu u Tibingenu autor je  projekta „Kasandra” čiji je cilj istraživanje o tome da li književnost može uspešno da predskaže buduće ratove pre nego je šira javnost toga svesna. O ovom projektu pisao je britanski „Gardijan”, a Kulturni dodatak preneo u prethodnom broju. Naslanjajući se na ovu temu, pitali smo naše sagovornike koja je knjiga po njihovom mišljenju najbolje opisala revoluciju, rat. Koliko knjiga može da pomogne u suočavanju s prošlošću i kako od politike napraviti umetnost?

Predrag Petrović (Foto lična arhiva)
Andrićeva „Prokleta avlija“ i Selimovićev „Derviš i smrt“, su vrhunska suočenja sa totalitarizmom 20. veka

„Revoluciju ili rat najbolje prikazuju knjige koje su celinom svojih izražajnih postupaka i poetičkih potencijala i same revolucionarne, koje pomeraju granice vladajućeg literarnog izraza, koje svojim jezikom artikulišu traumatično iskustvo blizine smrti i urušavanja dotadašnjih, predratnih, etičkih i društvenih vrednosti”, kaže Predrag Petrović, vanredni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, specijalista za srpsku književnost 20. veka. Zato je njegov izbor najboljih reprezenata te vrste literature „Lirika Itake“ i „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog, „Dan šesti“ Rastka Petrovića, „Lelejska gora“ Mihaila Lalića i „Peščanik“ Danila Kiša.

Neminovno učestvujući u preraspodeli javnog prostora, književnost se unutar njega susreće sa politikom kao oblikom kolektivne prakse. „Ako uspe da se uzdigne iznad onog efemernog, dnevnopolitičkog, ostane izvan partijskog i ideološkog angažmana, i u aktuelnim zbivanjima prepozna ono univerzalno, određujuće za razumevanje jednog vremena ili nacionalne sudbine, autor je na putu da od politike stigne do umetnosti“, zaključuje Petrović.

Kad je suočavanje sa prošlošću u pitanju, naš sagovornik „duboko veruje u tvrdnju Borislava Pekića da istina o prošlosti do nas može doći jedino kroz vrata umetnosti, neopterećene i nedeformisane pod težinom politike, ideologije i zvanične istoriografije“. Za takvu tvrdnju primeri su Andrićeva „Prokleta avlija“ i Selimovićev „Derviš i smrt“, kao „vrhunska suočenja sa totalitarizmom 20. veka”. Kao najbolje vodiče kroz „dubinu ratne tragedije devedesetih godina prošlog stoleća na prostoru  nekadašnje Jugoslavije, Petrović predlaže romane Vladimira Kecmanovića ili Vladimira Tabaševića.

Maja Pelević (Foto Ana Dragović Drljević)
Zahvaljujući Asanžu, „Vikiliksu“, Čelsi Mening, Snoudenu, danas znamo da se novi svetski ratovi uveliko odvijaju u prostorima digitalnih tehnologija

Tabašević je, s druge strane, zanat pekao, bar što se tiče oblasti rata i revolucije, čitanjem dela „Zli dusi“ F. M. Dostojevskog, koje najpreciznije opisuje „plemenita (revolucionarna) nastojanja duše, izokrenuta do stravičnog...“, po rečima samog slavnog ruskog pisca. Taj preokret u junacima romana, „doslednih u sprovođenju političko-ideoloških načela do mere da proizvedu proporcionalno suprotne ishode“, tumači i filozof Mihail Bahtin u svom osvrtu na „Zle duhe“, ističe Tabašević.

Andrej Platonov je, opet, dao odličan uvid u „dan posle” svojom knjigom „Čevengur“, gde govori o postrevolucionarnom bezizlazu, kada se akteri neminovno razočaraju u svoje ideje. „Ubiti iz plemenitih pobuda ili iz osvete, na primer – ima li veće zablude o zadovoljenoj pravdi? Dostojevski, pa Platonov, uspešno postavljaju ta pitanja, umetnički ukazujući na njih kao na najprioritetnije etičke dileme“, smatra mladi pisac.

I, dok „politici treba umetnost, umetnosti ne treba politika, jer tada postaje propaganda“, Tabašević dodaje, iskazujući neslaganje sa „pomodarskom, trendovskom frazom“ o angažovanoj umetnosti. „Njome se rado služe oni koji umetnost ne osećaju, ali bi da se predstave kao 'suptilne', osetljive duše“. Međutim,  „ko god se se svojom književnošću zalaže za zaklane, tlačene, mučene, eksploatisane žene i muškarce, ili razne manjinske i identitetske grupe, zapravo doprinosi zlu protiv kog se pretvara da svojom umetnošću ustaje“, tvrdi Vladimir Tabašević.

Suočavanje sa utopijama

Književnost može biti emancipatorska zaista, pa niko nakon „Madam Bovari“ Gistava Flobera neće svoju ljubav podređivati jeftinim interesima. Ali, „za neposredno sprovođenje u delo onoga što se kroz literaturu imalo razaznati, potrebno je izuzetnog dara i životnih privilegija“. Čarobnog štapića nema za emancipaciju ljudske prirode, poručuje Tabašević, dok poneka književna ostvarenja kao što su Kafkina i Beketova, „trajno unište nečiji doživljaj sveta, ali iz drugih razloga ona nastavljaju da budu vrhunska književnost“.

Velja Pavlović (Foto: Anđelko Vasiljević)
U srcu su mi ostala samo dela Branka Ćopića, i jedino njih bi mogao ponovo da čitam

Tabašević ne pristaje ni na „ideološki konstrukt suočavanja sa prošlošću, jer insinuira postojanje objektivne, kolektivne krivice koje književnost treba da nas liši“.

Dramska spisateljica Maja Pelević iz ratnog književnog korpusa neočekivano izdvaja delo „Kad je Gugl sreo Vikiliks“ Džulijana Asanža. „Zahvaljujući njemu, ’Vikiliksu’, Čelsi Mening, Snoudenu i mnogim drugim uzbunjivačima danas znamo da se novi svetski ratovi već uveliko odvijaju u prostorima digitalnih tehnologija, da se mnogi zločini vrše dronovima i bespilotnim letelicama, da se stanovništvo kontroliše putem globalnog nadzora, a da zapravo  često nemamo utisak da išta dešava dok ratove vodi nevidljiva ruka kapitala“, kaže Maja Pelević.

– Revolucije se danas dižu na internetu, lakše no što se protestuje na ulici. U njima učestvujemo preko naloga na društvenim mrežama, bilo da su u Tunisu, Egiptu ili bilo kojoj od zemalja Bliskog istoka, ali to ne razvija solidarnost, neprocenjivu u suprotstavljanju diktaturi neoliberalnog kapitalizma, a taj ćemo rat još dugo voditi. Da li onda uopšte postoji izlaz iz situacije gde više ne znamo ni za šta se borimo, a ni protiv čega – pita se naša sagovornica.

Maja Pelević izlaz nalazi u umetnosti, filozofiji, ali i aktivizmu, budući da nam pomažu da zamislimo neke bolje svetove koji neće počivati na (hladnim) ratovima, odnosima moći, binarnim opozicijama i patrijarhatu. „Ne postoji ta revolucija koja može da uništi sistem za jedan dan, jer uvek stiže dan posle onog kada svi misle da je posao obavljen. A tada tek treba da se gradi novo društvo. Knjiga, stoga, pored neminovnog suočavanja s prošlošću treba uvek i da nas suočava sa utopijom ili distopijom budućnosti.”

Vladimir Tabašević (Foto: Mladen Samardžić)
Trendovskom frazom o angažovanoj umetnosti služe se oni koji umetnost ne osećaju, ali bi da se predstave kao „suptilne“ duše

Velja Pavlović, novinar, autor emisije „Nivo 23“, poziva se na knjige o Prvom i Drugom svetskom ratu, koje su spadale u obaveznu literaturu njegove generacije. Njemu su od svog tog galimatijasa „u srcu ostala samo dela Branka Ćopića”, i jedino njih bi mogao ponovo da čita, verovatno zato što se „te knjige i nisu suštinski bavile ratom i revolucijom kao sve ostale iz ove vrste”. Neke, makar ga u ranoj mladosti opčinile i na suze ga naterale, poput „Daleko je sunce“ i „Ne okreći se sine“, više ne bih čitao.

„Nemoguće je od politike, ili pod njenim okriljem, praviti umetnost. One su različite u tako velikoj meri da svaka umetnost zasoljena i zrncem politike počinje da se kvari i da propada“, naglašava Velja Pavlović. Dodaje da je knjiga ipak idealan medij suočavanja s prošlošću jer umetničkim sredstvima, modernim znanjima nasuprot predrasudama „daje nam jedinstvenu priliku da kročimo u zaustavljeno prošlo vreme i vodimo dijalog s njim”.

Oblici propagande

Dramaturškinja i književnica Ivana Dimić kao da ne može da se odluči između „Rata i mira“ Lava Tolstoja što „veličanstveno opisuje ova oprečna stanja i njihovo dejstvo na pojedinačne ljudske sudbine“, „Rata za smak sveta“ Marija Vargasa Ljose, pripovetke Laze Lazarevića „Sve će to narod pozlatiti“, „Srpske trilogije“ Stevana Jakovljevića, ali i dela Bulgakova i Cvetajeve, „sa opisima strahota revolucije 1917”.

Ivana Dimić (Foto: Dragan Jevremović)
„Rat i mir“ Lava Tolstoja veličanstveno opisuje oprečna stanja i njihovo dejstvo na pojedinačne ljudske sudbine

„U istoriji književnosti je bezbroj remek-dela što se tiču ovih tema, od kojih se nijedno ne bavi politikom nego ljudskim usudom u određenim, i samo sporadično političkim, okolnostima“, kaže ona, poentirajući da se od politike ne može praviti umetnost. „Politika nije ni jedina, ni najvažnija ljudska delatnost, dok se umetnost bavi čovekom kao celovitim bićem, pokušava da postavi pitanje i/ili da odgovori šta je suština života, koji je smisao bivstvovanja“, kaže Ivana Dimić. Bavljenje politikom nije cilj umetnosti i stoga što je „supstancijalno nadređena pojedinačnoj oblasti politike“.

Knjiga može mnogo da pomogne u suočavanju sa sobom, pa sledstveno i sa prošlošću, ona čitaoca osposobljuje za kritičko mišljenje i čini da „iznutra bude slobodan”, premda ima i hrabrih, integrisanih ljudi koji i bez knjiga umeju da žive, ističe Ivana Dimić.

Gojko Božović (Foto: Arhipelag)
 Više znamo o Prvom i Drugom svetskom ratu iz književnosti nego iz istoriografije

Ali, kako ćemo bez knjiga, recimo Havijara Serkasa, koga izdvaja Gojko Božović, pisac i glavni urednik Arhipelaga, da proniknemo u dramu Španskog građanskog rata? „Serkas, najpre u romanu 'Salaminski vojnici', a potom i u romanu 'Kralj senki', piše o tom ratu kao događaju iz istorijske prošlosti, a ne kao izvoru ideoloških kontroverzi i političkih rasprava”, objašnjava Božović. Serkas o učesnicima tog vojevanja piše iz ugla proživljenog, a ne „kao o ideološkim fanaticima čiji primeri treba da u današnjem trenutku stvaraju nove fanatike”. Jer, „to je književnost koja demistifikuje i svedoči, gde istorija postaje jasnija, a ljudske sudbine, potresnije i autentičnije, zato što Serkas želi da ih razume, a ne da se svrstava i zauzima stranu bilo koje ideologije ili vojske u Španskom građanskom ratu”.

Premda se i od politike, kao i bilo čega drugog, može stvoriti umetnost, za to je nužno da se prva ne meša u pitanja druge, dok je drugoj dozvoljeno da prvu kritikuje i demistifikuje, pa čak i izvrgava ruglu. Razvijanje kritičkog mišljenja, što je knjizi u opisu posla, bitno je i za suočavanje s prošlošću, pa kolektivno više znamo o Prvom i Drugom svetskom ratu iz književnosti nego iz istoriografije, ističe Božović.

„Ali, ako je književna slika prošlosti motivisana ideološkim razlozima, onda je to često dalekosežan i posebno opasan oblik propagande. Međutim, ako ne prihvata bilo koje spoljne zahteve, već ostaje kritički izoštrena, istraživački usmerena i umetnički autonomna, književnost može da na neuporediv način oživi sliku jednog doba i sudbinu konkretnih ljudi usred velikih i malih procesa istorije”, ističe Gojko Božović.

„Rat i mir“ Lava Tolstoja veličanstveno opisuje oprečna stanja i njihovo dejstvo na pojedinačne ljudske sudbine

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.