Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zalihe žitarica se sve brže troše

Skupo meso posledica je rasta cena sirovina za stočnu hranu na globalnom nivou i neizvesno je kada će kupci moći da računaju na pojeftinjenje Neizvesno je koliki će biti ukupan rod kukuruza
(Фото Анђелко Васиљевић)

Dok žitarice poslednjih dana obaraju cenovne rekorde u Srbiji, kao i na globalnom nivou, pitanje je kako će se ovo stanje na tržištu dalje odraziti na cenu hrane, pre svega mesa, na potrošnju, a u krajnjem slučaju i na inflaciju.

Analitičari smatraju da se zbog velike tražnje situacija neće smiriti ni narednih meseci. Konkretno na tržištu Srbije glavna neizvesnost je koliki će biti ukupan rod kukuruza kao i kakav je kvalitet zrna koji se koristi i za stočnu hranu, kaže za „Politiku”, agrarni analitičar Čedomir Keco.

Prema njegovim rečima, visoke cene jesu problem, ali primetno je da proizvođači stočne hrane sada obaraju kvalitet. Nije moguće proizvesti kvalitetan i jeftin koncentrat sa skupim zrnom. Ne može se predvideti ni na kojoj ceni će se zaustaviti kukuruz niti sa sigurnošću reći kog je kvaliteta, a ne zna se ni ukupan prinos.

– Nije dobro to što jedni govore da ga je za 70 odsto manje, a drugi za 30. Moramo da znamo koliko imamo zrna na raspolaganju. Još traje ispitivanje, količina kukuruza će odrediti cene stočne hrane za najviše dva meseca – napominje Keco.

On je ranije upozorio da bi skupo meso moglo da obori potrošnju i da se to već dogodilo u slučaju junetine čija se cena u mesarama i supermarketima približila iznosu od 1.000 dinara.

Sadašnje svakodnevne akcije i neznatna pojeftinjenja neće mnogo uticati na rast tražnje, što se može zaključiti i po sve manjim redovima ispred mesara u supermarketima.

Keco naglašava da je cena kukuruza nedavno prešla granicu od 25 dinara po kilogramu od čega su strahovali stočari. Porasla je i cena svinja i sve je jasnije da recimo but u radnjama ne može u ovom trenutku da bude jeftiniji od 400 dinara po kilogramu. Takvo stanje na tržištu moglo bi da potraje, a svaki nagli pad mogao bi da znači rast uvoza smrznutog mesa.

– Stočari sada svoj odnos prema cenama hrane iskazuju odustajanjem od proizvodnje. Niko ko je nastavio sa uzgojem nije bez rešenja i to je dobro. Nažalost, još nemamo podatke koliko je tačno poskupljenje mesa uticalo na pad kupovine, to će biti poznato krajem godine. Ima velikih klanica u Srbiji koje drže cene mesa na prihvatljivom nivou – navodi naš sagovornik.

Ni poslednji izveštaj UN Organizacije za hranu i poljoprivredu nije optimističan kada je reč o cenama hrane. Iako je ove godine na svetskom nivou ukupna proizvodnja žitarica dostigla 2.800 miliona tona, što je za 1,1 odsto više nego 2020., analitičari smatraju da proizvodnja nije uspela da zadovolji nivo potrošnje i da se svetske zalihe hrane troše sve bržim tempom. U oktobarskom izveštaju Američko ministarstvo poljoprivrede procenu o globalnim zalihama smanjilo je za 11 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu, a slaba su očekivanja i od proizvodnje pšenice u Rusiji, gde je žetva završena, a rezultati pokazuju niže prinose od prethodnih predviđanja zbog suše.

Kako je preneo „Agroklub”, potražnja je na izuzetno visokom nivou posebno za pšenicom.

Predstavnici Evropske komisije izvestili su da je ukupan izvoz žita između 1. jula i 4. oktobra dosegao 8,1 milion tona, što je 45 odsto više u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Do sada su glavni kupci evropske pšenice bili Alžir, Južna Koreja, Egipat, Nigerija i Južna Afrika, ali izvoznici upozoravaju da su troškovi transporta veliki teret za međunarodno poslovanje.

Trgovci iz Evrope takođe izveštavaju da mlinari kupuju sve opreznije zbog lošijeg kvaliteta i visokih cena. Isti princip ustalio se i u Srbiji, gde cena brašna lagano raste a mlinari pšenicu kupuju na nedeljnom ili mesečnom nivou.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Francesco
Eto još jednog u nizu razloga za selibdu u finansijski toplije krajeve. Ako će cene svega da mi budu kao u Švedskoj, a plata balkanska, onda nije teško sabrati dva i dva. Zlatno doba balkanskih ekonomskih tigrova..
slobodan
Navikavajte se na nestašice, na ono što ste navikli da imate.Lepo je rekao britanski premijer-"navikavajte se na restrikcije, ovo nije ništa privremeno, nekih stvari neće više neće biti, nekih će biti ali će biti puno skuplje." Počnite manje da trošite. I zaboravite stari svet na koji ste navikli-svet potrošačkog društva i hiperprodukcije svega i svačega. To je i dovelo dovde
borivoj m
cena svinja (ziva vaga ili topla polutka) je u poslednjih 10 dana oborena sa 180 din/kg na ispod 160 din/kg. Zasto nijepojeftinilo i meso u mesarama, odgovor trazite na drugom mestu, a ne u svetskim kretanjima
Nebojša
Trgovci su danas postali sumanuto alavi jer nema kontrole nad tržištom, nema kazne i zato kradu koliko žele, posebno ako imaju monopol. Nema ni konkurencije, svi su povezani.
Petar
Novac se delio zbog Korone šakom i kapom. I kome treba i kome ne treba. Neka sada odreše kesu i intervenišu na tržištu žitarica i ostalih prehrambenih proizvoda.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.