Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bez zavičaja nestaju vizije

Dela akademika Svetomira Arsića Basare, nastala u periodu od 1998. do 2018. godine, izložena su u užičkoj galeriji
„Цар Лазар” (Фотографије С. Јовичић)

Užice – Višegodišnja saradnja užičke Gradske galerije sa Galerijom SANU, zahvaljujući kojoj su u gradu na Đetinji viđena dela vodećih naših umetnika, daje nove plodove. Ovog puta, povodom gradskog praznika, pred ovdašnjom likovnom publikom su skulpture akademika Svetomira Arsića Basare, i to one nastale u periodu od 1998. do 2018. godine: „Car Lazar” (2015), „Mač u Hristovoj ruci” (2001), „(Ne)milosrdni anđeo” (2002), „Simfonija” prva i druga (2017), „Oklopnik cara Lazara” (2003) i druge impozantne i asocijativne, u materijalu drvo-metal.

Svestrana je umetnost Arsića (rođen 1928. u selu Sevce na Kosmetu), pored skulpture bavi se crtežom i pisanjem. Prvu izložbu imao je 1956. godine da bi potom izlagao širom bivše Jugoslavije, te u Parizu, Palermu, Firenci... Dobitnik je niza priznanja za umetnički rad, među kojima nagrade AVNOJ-a i Vukove nagrade. Za redovnog člana SANU izabran je 1994.

– Ostvario je nezaobilazan opus u istoriji savremene srpske skulpture. Jedinstven pristup oblikovanju i konačni izraz dela izdvajaju Svetomira Arsića Basaru od ostalih skulptora na srpskoj umetničkoj sceni – napisala je u katalogu za izložbu Žaklina Marković, kustos Galerije SANU.

Basarine skulpture u užičkoj galeriji

Korene svog umeća Basara je u tekstu pristupne besede SANU ovako predstavio: „Tražeći početke i izvore sopstvenog stvaralaštva, put me nezaobilazno vodi ka rodnom, patrijarhalnom ognjištu pored koga se generacijama sticalo iskustvo u obradi drveta. Sada skoro pouzdano znam da nijedna od mojih skulptura ne bi nastala i ne bi bila takva kakva jeste da do mene u mom detinjstvu nije dopirao eho udarca oštre sekire mog dragog oca (Nikole) dok je obarao visoka stabla po prostranim šarplaninskim šumama, od kojih je posle rezao mehove, dubio korita, pravio bačve, sofre i druge predmete za svakodnevnu upotrebu. Celo to njegovo ogromno iskustvo u veštini obrade drveta i majstorstvo u oštrenju alata, pripremanju za rad i sam način rada stigli su do mene i pretočili se u moje stvaralaštvo kao najlepši poklon, najmilija uspomena i najdraže sećanje.”

A na zidu galerije u okviru izložbe postavljen je i zapis sa Arsićevim rečenicama o zavičaju: „Zavičaj podstiče i pruža stvaralačku moć, stimuliše i ubrzava misao... Bez zavičaja sam pritisnut nepodnošljivom čamotinjom. Bez zavičaja nestaju uzvišene vizije, nestaju imaginacije, kastrira se i desenzualizira plemenita predstava o svetu i ljudima.”

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
Народ и нација имају различита значења само не Германским језицима, где је народ, заиста био одвојен од нације. Код прастарих народ, попут Срба или јевреја, та подела не постоји, јер је немогућа јер смо настали доста пре ставарања нових народа Западне Европе у 18. и 19. веку.
zoran stokic
Sama tradicija i običaji jednoga naroda nisu dovoljni da se pojavi "nacionalna" dinamička hohezija koja omogućuje da se bude "integralan čovek" na nemački ili srpski način. Potreban je širi kulturni i misaoni obrazac, koji se–uvek–preuzima od drugih! Germanski su narodi vodili dvostruki život: svoj tradicionalan i onaj uzorni rimski život; integrišući elemenate grčko-rimske kulture i znanja u svoju tradiciju, Germani su posle nekoliko vekova te "dvojnosti" konačno od "naroda" prerasli u "naciju"
zoran stokic
@mile simić Nije patriotizam stvorio nacije - kao što kod nas misle! Pravni oblik udruživanja s državom, i u državi, bio je različit u raznim vremenima. Država je plan življenja, program za udruživanje, rad i ljudsko ponašanje. /.../ Da je u srednjem veku postojao XIX-vekovni pojam nacionalnosti, Engleska, Francuska, Španija i Nemačka ne bi ugledale svetlost dana. Jer to tumačenje brka ono što gura napred i što čini jednu naciju sa onim što je samo učvršćuje i održava.
mila simic
Rec "nacija" se od 1945 te godine ne koristi, kao pojam svog naroda, u Nemackoj ! Pre svega to nije jedan narod vec velika mesavina vise velikih naroda. Nemacka je savez 16 drzava. Tradicija ne moze biti pojam koji se primenjuje na skoro 90 miliona ljudi. Tradicije su uvek regionalne, pa cak i daleko vise usitnjene. Nacionalnost - Nemac ne postoji. To je uopsteno ime za sve ujedinjene narode u danasnjoj Nemackoj.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.