Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Američki san da imaš para i svog psihijatra

Moj drugar Zema, izbeglica iz Bosne kaže da je Američki san kad jedan sat spavaš a tri sata plačeš. Svi ga jure, a on je kao lutrija, samo ga po neko uhvati.
Фото Пиксабеј

U Americi živim već dosta dugo, ovde na Srednjem zapadu a mog druga Borisa upoznao sam u Čikagu. Sreli smo se slučajno, našli smo se preko oglasa za iznajmljivanje stanova.

Zajedno smo živeli nekoliko meseci a onda su nam se putevi razišli. On je otišao u Nju Džersi, a ja ostao ovde. Boris je momak od nekih tridesetak godina, korpulentan, ljubitelj dobre kapljice, kao svaki proleter iz bivše Juge. Posle završene srednje škole, trećeg stepena, radio po gradilištima u Srbiji.

Učlanio se bio i u partiju, kaže da je dobio i solidan državni posao, ali mu je sve to dosadilo pa je rešio da dođe u Ameriku. Veli da je rešio da potraži američki san. 

Taj san za neke je da zarade dovoljno novca. I da imaju svog psihijatra

Piksabej

Moj drugar Zema, izbeglica iz Bosne kaže da je Američki san ti je kad jedan sat spavaš a tri sata plačeš.

Uglavnom svi ga jure, a on je kao lutrija, samo ga po neko uhvati.

Ni sam ne znam, neko vidi čašu polupraznu a neko polupunu, kako ko hoće. Moraš igrati sa onim kartama što ti je Bog dao.

Kad smo se čuli telefonom, rekao sam mu da idem u Kaliforniju, a Boris se oduševio. Poželeo je da i on krene sa mnom.

Moram da se slikam pored onog znaka Holivud, da pokažem ovim mojim krkanima sa gradilišta, pa nek` crknu, rekao je.

Posle dve nedelje, nađosmo se u Los Anđelesu. Prvih desetak dana ništa nismo radili samo smo obilazili grad. Onda smo počeli da tražimo posao. Boris engleskim ne zna baš dobro, pa se sve svelo na mene. Dani su prolazi, posla nije bilo, a para sve manje...

Rekli su mi da odemo do naše crkve da popričamo sa ljudima, možda oni mogu da nam pomognu. Tu smo se sreli sa nekim našim čovekom, Čedom Mafijom koji nam je rekao da se u ovde u Kaliforniji sve raspada i da je bolje da se vratimo odakle smo došli.

EPA

Šta čovek da drugo očekuje od nekoga koga zovu Čeda Mafija. Onda mi je Boris prišao i šapnuo: Znaš li zašto ga zovu tako?

Otkud ja znam, ne znam ja puteve gospodnje, odgovorio sam mu.

Popunio sam desetak aplikacija i konačno posle tri nedelje našao sam na neki dobar oglas gde traže radnike za selidbe, plaćanje dnevno! Pozvao sam telefonom da proverim da li nije neka prevara. Posle kratkog razgovora rekli su mi da traže radnike i da popunim aplikaciju onlajn. Aplikacija je sadržavala desetak polja, ime, prezime, da li imate iskustava u poslu, itd..

Boris je već popio dve-tri čašice votke i počeo je da popunjava. Na jednom je zastao i pitao me šta znači ovo pitanje.  Pogledao sam u laptop i rekao mu da piše: „Kad bi ste bili u mogućnosti sa kojom poznatom ličnošću bi ste otišli na večeru”!

Bora Dugić (Video isečak)

Boris je nastavio da popunjava aplikaciju i počeo da sriče Bora Dugić, i odjednom uzviknuo: Gotovo, sve je poslato.

Trebalo bi nas da nas pozovu. Podigao sam glavu i pogledao ga, a on ozbiljan sa blagim smeškom mi je pružio čašicu da nazdravimo. nisi Nisi valjda u odgovoru napisao Bora Dugić, upitao sam ga a on je samo klimnuo glavom.

Uzvratio sam mu, čudo da nisi napisao Džoni Keš.

- Kakav keš, nemam keša, zadnji keš sam dao za votku, ostalo mi je samo četiri dolara, odgovorio mi je zbunjeno.

Pomislih, pa to je to. Bora Dugić je rešenje, ako nam on ne nađe posao ovde, niko neće. Ma kakva je filozofija, za te selidbe treba da si mlad, jak i glup i da znaš da gledaš u sat. Pomislio sam možda neki jugović to pročita i pozovu nas. Nada uvek umire poslednja.

Prošla je zima i mi smo potrošili svu ušteđevinu. Našli bi ponekad neki glupi posao s vremena na vreme. Moj saborac je otišao nazad na Istočnu obalu, a ja za Indijanu.  Sa Borisom se više nisam video, pričali smo par puta telefonom, a onda je sve prestalo.

Možda i ta daljina te odvoji od čoveka, a možda su nam se razišli i muzički ukusi. On je otišao sa Borom Dugićem a ja za nekim Džonijem Kešom.

 

Saša, Čikago, SAD

 

 

Pišite nam Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”.Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  [email protected]Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika  

 

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Fight or Flight
I sta ima tu lose u imati svog psihijatra sto je mislim "skrivena" poruka naslova. Kod nas je znacajan broj ljudi na bensedinu i slicnim lekovima za "smirenje" i bilo bi mogo bolje da umesto da idu ka zavisnosti imaju nekoga da profesionalno razgovaraju i identifikuju svoje probleme jer lekovi samo maskiraju probleme svojim hemikalijama tj potiskuju prirodne reakcije na probleme. Ne treba zboraviti ni alkoholizam koji obicno pocinje uzimanjem casice ili dve da se "odagnu" problemi.
nikola andric
Frojdova karijera je propala na tumacenju snova.
prepelica
Ova je priča primer šta da očekuju oni koji misle da je dovoljno otići i sve će odjednom samo od sebe da im bude u životu rešeno. Tako razmišljaju deca. Bilo gde ići zahteva veliku pripremu. Poželjno je ovladati jezikom u značajnoj meri, školovati se u tehničkim ili zdravstvenim strukama, imati 5 do 10 godina radnog iskustva i za to vreme uštedeti $50.000 da posluže za prve dve godine, koje treba da budu "probne" pre nego što se uopšte odluči na trajni boravak, što očigledno nije za svakoga.
Bajka o ribaru i ribici
Objavljuejte ove pitke pričice nekih naših ljudi iz belog sveta kako bi valjda zabavili svoje čitaoce. Kome je ovo namenjeno? Onima od 70 godina? Amerika je bila zemlja nade i mogućnosti sve do početka 2000-tih. Svi koji su otišli 90-tih i raih 00-tih su se do sad dobro snašli i mogu da žive pristojno. Ovi koji sad odlaze moraju da crnče deset puta više da bi tamo opstali. Znate koliko sada milion $ vredi u Americi? Za penzionera negde u Memfisu 30 godina, a za njegovog kolegu u L.A. 12 godina.
prepelica
@ Zoran: Nece ljudi da rade poslove od kojih ne moze da se zivi, bez beneficija i bez mogucnosti na bolovanje/odmor. Nikad gore za rad nije bilo jer se ustolicio sitem izrabljivanja radne snage. Executives su nekada zaradivali par desetina puta vise od prosecnog radnika, a danas stotine puta vise. Taj trend je i dalje u porastu. Danas tih 15$/hour za radnike Amazona (samo pojedine, ne sve) je sa velikim zakasnjenjem u odnosu na porast korporativnih profita.
Dovla
Drugari, Amerika nije san snova kao što je bila. Postoji mnogo naših ljudi koji su otišli, dobro se snašli i lepo žive, ali ima mnogo više onih koji su prinudjeni da rade mnogo i teško kako bi preživeli. Mnogo se kod nas preuveličava kako je u SAD sve bajno i sjajno, ali nije, zemlja ima sve veći jaz izmedju bogatih i siromašnih, a troškovi života su ogromni, pritom političke podele su sve žešće. Ko bi voleo da živi u takvoj zemlji, i to kao večiti stanac!? Mnoge koje znam planiraju da se vrate.
Prikaži još odgovora
Petar
Nije svako ture za vezira. Nije Amerika za svakoga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.