Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vrli čovek Mihovil Tomandl

Iz pera dr Ivane B. Spasović, u izdanju Matice srpske, prvi put je pred čitaocima celovit portret čoveka koji je časno živeo i iza sebe ostavio ogroman i vredan opus
Ивана Б. Спасојевић (Фото: О.Јанковић)

Pančevo - Istoričar, pisac, novinar, po obrazovanju doktor prava i advokat, Pančevac, dr Mihovil Tomandl bio je svestrana, gotovo renesansna ličnost. Rođen je 1894. u Bosanskoj Gradiški, životni put ga dovodi u grad na Tamišu, potom Zemunsku gimnaziju, Zagreb i na studije u Beč. Čovek različitih zanimanja i bavljenja u slobodno vreme, te je utoliko čudnije, što je ostao gotovo nepoznat, čak i stručnoj javnosti, jer je njegov opus ogroman i veoma vredan. Tomandl je objavio 110 radova, desetak monografija i biografija znamenitih ljudi. Pisao je o Prvom svetskom ratu, Pančevu u Prvom srpskom ustanku i revolucionarnoj 1848, a njegove najvažnije knjige su „Spomenica Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva” i dvotomna „Istorija pozorišta u Vojvodini”. Njegovo delo i lik, život koji se zvaršava 1963. godine, osvetljava naslov iz dva dela ‒ biografije, čiji je autor istoričar, docent dr Ivana B. Spasović iz Arhiva SANU, i priređivač prvi put objavljene Tomandlove autobiografije u izdanju Matice srpske.

‒ Ime Mihovila Tomandla, prvi put sam čula pre dvadesetak godina. Tada mi akademik Vasilije Krestić, predlaže da obratim pažnju na njegove tekstove, rasute po naučnim časopisima i u nekoliko predratnih izdanja malog tiraža i teško dostupnih. Prva u nizu bila je njegova nezavršena „Istorija Pančeva”, koju je Istorijski arhiv u Pančevu objavio kao reprint izdanje, smatrajući da imamo dug prema svom osnivaču. Tako je krenulo istraživanje Tomandlovog dela ‒ priča za „Politiku” dr Spasović.

Po završetku studija, junak ove priče se nastanjuje u Pančevu, koje ga osvaja lepotom, ali i ljudima koji su ga prihvatili kao svoga. Ovde otvara advokatsku kancelariju, bavi naučnim radom, postaje i član Demokratske stranke, no ubrzo, razočaran, napušta političku scenu. Hrvat poreklom, ali jugoslovenski patriota, usamljen u svojim pogledima i neshvaćen, 1924. godine pokreće novine „Narodna sloga”, ne zagovarajući nijednu od strana, ni u nacionalnom, ni u političkom pogledu. Ipak iz njegovih napisa stiče se utisak o dobu, licu i naličju i svim važnim ličnostima i bitnim dešavanjima koja sežu do prilika u školama, sportu... do putopisa sa svojih brojnih putovanja.

Dr Tomandl je aktivan i u javnom životu Pančeva. Jedan je od glavnih aktera Francuskog kluba koji je među takvim udruženjima u zemlji i Evropi zaslužnih za podizanje spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu 1930 godine. Bio je i pevač i sekretar Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, nastarijeg na Balkanu, za vreme Velikog rata tamnovao je u logoru u Aradu i potresno svedočio o stradanju Srba, a u Drugom svetskom ratu hapšen je i odveden u pančevački logor „Svilara”. Do danas životopis u prvom licu nije bio dostupan javnosti, a zahvaljujući koleginici Aleksandri Novakov iz Matice srpske, dr Spasović saznaje da se čuva u njihovom Rukopisnom odeljenju. I taj rukopis, uz stotinu stranica njegove biografije, tvori celovit portret. Bez ponavljanja podataka, jer Tomandl u svojim sećanjima, potpuno zapostavlja neke teme, a značajan deo posvećuje putovanjima i to neobičnoj pojavi, kada je svaki raspust provodio peščeći po Evropi sa prijateljima.„Skupljajući građu za Tomandlov životopis, osećala sam prijatnu dužnost, jer se radi o vrlom čoveku koji je časno živeo i iza sebe ostavio mnogo. Zato nemam objašnjenje za to što je zapostavljen, jer uvek je bio poštovan od svih koji su ga poznavali, a naročito onih koji su znali za njegov rad. No, on je bio skoroman čovek, oličenje vrlina, lišen potrebe za materijalnim, držao se samo svog rada koji ga je ispunjavao. Sud koji je on davao bio je pouzdan i redak u to vreme, 20-ih godina prošlog veka”, napominje dr Ivana B. Spasović i ističe kao važno da Mihovil Tomandl baš kako je imao ljubav prema junacima kojima se bavio i poštovao ih tako i sam zaslužuje poštovanje.

 

 

 

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ceda
Bravo Ivanice!
Slavko Petrov
Tek nekolicina hronicara sto je steta, jer Pancevo je varos koja zbog pogranicnog polozaja ima izuzetno zanimljivu, cesto burnu istoriju. Po svemu sudeci privredni razvoj i njeni nosioci ( Djordje Vajfert, na primer) glasnije su iskoristili oranice i reke (Tamis i Dunav) ucinivsi ovaj danas grad prepoznatljivijim od Milosa Crnjanskog, Mihajla Pupina, Urosa Predica i drugih velikana nauke i umetnisti koji su se u njemu skolovali, ziveli i radili. Sugradjaninu Tomandlu u secanje i zahvalnost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.