Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto indijski mediji obiluju lažnim vestima?

Stručnjaci veruju da u nesuglasicama sa Kinom indijska vlada teži „tajnosti”

„Nepouzdano”, ovo je utisak koji indijski mediji često ostavljaju na spoljni svet. Proteklih dana, neki indijski mediji su isforsirali vesti o takozvanim vojnicima PLA „koji su pritvoreni zbog prelaska linije” u blizini stvarne kontrolne linije u južnom Tibetu, a kineska strana je odmah opovrgla glasine.

Nakon sukoba između Kine i Indije u dolini reke Kalvan u junu prošle godine, indijski mediji su više puta prenosili lažne informacije o žrtvama kineskih vojnika. Tokom epidemije, neki indijski mediji promovisali su novi virus korona kao „curenje kineskog biološkog oružja”. Previše je sličnih primera. Zašto se ovo dešava? Da li su indijski mediji „beskrupulozni” radi zarade,  manjka profesionalizma svojih zaposlenih ili je to samo nameštaljka iza kulisa? Razlozi su komplikovani. Ali ono što je sigurno jeste da ako Indija dopusti poplavu lažnih vesti vezanih za Kinu, to neće samo naštetiti odnosima Kine i Indije.

Teme u fokusu: granična pitanja, kinesko-pakistanski ekonomski koridor, zamka duga

Sukob između Kine i Indije u blizini stvarne linije granične kontrole traje već 17 meseci. U međuvremenu, kako bi preuveličali napetost i podstakli populističke emocije, indijski mediji nastavljaju s lažnim vestima u vezi s graničnim dešavanjima.

Najnoviji primer bio je uoči 13. runde razgovora na nivou vojnih zapovednika između Kine i Indije 10. oktobra, kada su neki indijski mediji tvrdili da su vojnici PLA „privedeni zbog prelaska linije” u blizini stvarne linije kontrole na jugu Tibeta. Kineska strana opovrgla je glasine i otkrila pravo stanje u to vreme. Zvanični „Veibo” izveštaj Narodnooslobodilačke vojske „Đun Džengping” navodi da indijski mediji imaju posebnu sklonost da izmišljaju i spekulišu o pitanju kinesko-indijske granice. Takav pristup je nesumnjivo štetan za sve umešane.

U odnosima Kine i Indije poslednjih godina pojavili su se različiti problemi, pa je Kina postala jedna od glavnih meta lažnih izveštaja indijskih medija. Vesti o Kini u indijskim medijima su koncentrisane i negativne. Osim graničnih pitanja koja su već pomenuta, oni uključuju i „neprijateljska” ponašanja, poput špijunaže i ilegalnih prelazaka granice, pitanja vezana za Tibet, kršenje zakona i propisa kineskih kompanija i zaposlenih u Indiji. Osim toga, indijski mediji takođe su zabrinutiji zbog kineskih ekonomskih trendova i njihovog uticaja na Indiju.

Liu Congji, generalni sekretar Centra za studije Kine i južne Azije pri šangajskom institutu za međunarodne studije, nedavno je objavio analizu da Indija nastavlja da kineske infrastrukturne projekte čini neprozirnima i izaziva ekološke probleme u ekonomskoj saradnji između Kine i južnoazijskih zemalja, kao i projekat „Jedan pojas, jedan put” i Kinesko-pakistanski ekonomski koridor. Ekološka kriza je samo jedna od mnogobrojnih glasina. Liu Congji je takođe pomenuo da su tokom epidemije kovida 19 indijski mediji trubili o virusu kovid 19 kao o „curenju kineskog biološkog oružja”. Međunarodna komisija pravnika Indije i Al Indija Advokatska komora podneli su peticiju Veću za ljudska prava Ujedinjenih nacija za napad virusom korona, koji je razvio Vuhan, i zahtevaju od kineske vlade da plati 2 milijarde dolara odštete. Najraniji zagovornici ova dve glasine oko „curenja biološkog oružja” i „kineske teorije kompenzacije” bili su indijski naučnici, mediji i pravne grupe.

Razlozi medijske obmane: novac, neprofesionalnost i neobrazovanost

Većina medija u Indiji su u privatnom vlasništvu. Da bi preživele i ostvarile profit, njihove vesti moraju biti „upadljive”. „Kreiranje prometa” samo je jedan od razloga zašto indijski mediji „napreduju” s lažnim vestima. Prabhakar Kumar, član indijske organizacije za istraživanje medija CMS, jednom je analizirao da je razlog zašto neki indijski mediji češće šire lažne vesti taj što ne verifikuju vesti, a televizijske stanice i novine nemaju standardne procedure za prikupljanje informacija i izveštavanje. Veoma poznat primer je da je u martu ove godine tviter nalog osmišljen kao zvanični nalog Ministarstva zdravlja Pakistana, koje je redovno objavljivalo lažne informacije o novoj epidemiji virusa korona u Pakistanu, a ovaj sadržaj je postao izvor izveštaja za indijske medije. Većina indijskih novinara nisu profesionalci, nemaju dobru procenu o verodostojnosti informacija, niti su obučeni da vode dublje istrage.

Sadašnja vladajuća stranka Bharatija Janata ima čitav niz mehanizama za „antikinesku propagandu”, napadajući i diskreditujući Kinu objavljivanjem knjiga, putem medija, istraživačkih centara naučnih objava. Tokom administracije indijske stranke, posebno tokom drugog mandata premijera Modija, Kina je postala meta za preusmeravanje unutrašnjih sukoba. Epidemija virusa korona izazvala je ozbiljan pad indijske ekonomije, a indijska vlada je kritikovana zbog svoje neefikasne borbe protiv epidemije. U ovom slučaju, buka oko kinesko-indijskog pitanja granice može izazvati nacionalizam u Indiji i pomeriti fokus sa nezadovoljstva radom indijske vlade.

Negativan efekat: narušavanje kinesko-indijskih odnosa kao i gubitak kredibiliteta

Mnoge studije istakle su da je nacionalističko raspoloženje u Indiji glavni razlog za širenje lažnih vesti u zemlji. Zapravo, mnogi indijski novinari znaju vrlo malo o Kini, dok istovremeno na njih utiče domaća politička atmosfera, nacionalističko raspoloženje, vlada, interesne grupe itd. Zbog toga vesti koje pišu sadrže dosta iskrivljen sadržaj, a samim tim i nizak kredibilitet.

Mnogi Indijci su polupismeni i nemaju iskustvo odlaska u inostranstvo, pa su jedini načini da razumeju Kinu mediji i društvene mreže. Teško je proveriti autentičnost informacija. Indijski mediji navode da veruju u „negativnu” Kinu. Može se reći da je stepen razvoja Kine u očima nekih Indijaca ravan onome sedamdesetih godina prošlog veka.

Lažne vesti indijskih medija o Kini dovele su u zabludu veliki broj Indijaca. Obmanuti ljudi postepeno su stvorili potrebu da čitaju negativne izveštaje o Kini, što je zauzvrat nateralo indijske medije da im izađu u susret i stvore sadržaj koji odgovara njihovom ukusu, formirajući tako začarani krug. Ne samo da su odnosi Kine i Indije ugroženi, već i međunarodna reputacija Indije.

Indijski poslanik Javadkar, koji je kratko bio ministar informisanja i radio-emitovanja, rekao je ranije: „Sloboda štampe je apsolutno neophodna. To je opredeljenje MODI vlade, ali svi moraju priznati da to mora biti odgovorna sloboda.” Međutim, Banagher, profesor medija na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, smatra da velika većina izveštaja u indijskim medijima „nema znakova istine ili odgovornosti”.

 

Promotivni tekst

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.