Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Veljko Ramadanović zaboravljen u rodnom kraju

Школа за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” у Земуну (Фото Д. Јевремовић)

Na međunarodni dan slepih i slabovidih, poznat kao Dan belog štapa, 15. oktobra, u mnogim specijalnim školama u Srbiji govorilo se o Veljku Ramadanoviću. On je prvi srpski specijalni pedagog, koji je svoj rad usmerio na zaštitu slepih, osoba s telesnim invaliditetima, dece s govornim manama i zapuštene dece. Kao stanovnik Kladova zainteresovao sam se za tog plemenitog čoveka, o kome ne znaju čak ni neki u njegovom rodnom selu kod Kladova.

Veljko Ramadanović rođen je 27. septembra 1874. u učiteljskoj porodici u selu Korbovu. Osnovnu i nižu gimnaziju učio je u Kragujevcu, a školovanje nastavio u Beogradu. Bio je knjižarski nameštenik kod knjižara Valožića. Uzavrela mladost priklonila ga je radikalima i aktivno se borio protiv dinastije Obrenovića. Nakon što je ranjen u demonstracijama, po Valožićevom savetu odlazi u Prag na školovanje za grafičara. Tamo, pored zanata, uči i za učitelja. Specijalizovao se za nastavu za slepu i gluvu decu, postavši prvi srpski pedagog u Srbiji za njihovo obučavanje.

Na Spasovdan 1896. godine u Požarevcu otvara prvi srpski zavod za gluvu decu. Iste godine prilagođava Brajevu azbuku za srpski jezik. Srbija je tada bila siromašna i nije bilo dovoljno sluha za Ramadanovićeve plemenite namere. Škola je ubrzo zatvorena, a on odlazi u Beograd da radi kao nastavnik zanatske nastave u školi za nezbrinutu decu. Zatim prelazi u upravu grada Beograda kao činovnik i ubrzo napreduje do načelnika nekoliko okruga: Golubačkog, Pčinjskog, Novopazarskog. Posle oslobođenja Skoplja od Turaka postaje član uprave grada Skoplja i organizator upravne i administrativne vlasti u novooslobođenim delovima Stare Srbije i Makedonije. Zbog političke aktivnosti penzionisan je krajem 1913. godine.

Kao vojni obveznik u Prvom svetskom ratu bio je aktivan u okviru užičke vojske. Bio je operativac i obaveštajac. Prešao je Albaniju, a na Krfu bio učitelj srpskoj deci i vojsci. Nakon što je proglašen crnorukcem proteran je u zatvor u Bizerti, a zatim oslobođen kako bi u tom gradu radio sa srpskom decom i oslepelim i gluvim srpskim vojnicima. Srpska vlada je 1918. godine ozvaničila njegovu Brajevu azbuku i izdala prvi srpski bukvar za slepe.

Nakon završetka rata u Zemunu je osnovao školu za slepe, koja i danas radi. Otvorio je i zanatsku školu, gimnaziju za slepe i slabovide i izdavao časopis na Brajevom pismu.

Kao veliki misionar, Ramadanović je po celoj kraljevini radio na otvaranju škola i ustanova za slepe i gluve. Putovao je po svetu kako bi se usavršavao. U Njujorku se susreo s Pupinom i dobio donaciju od 5.000 dolara za školu u Zemunu. Otvarao je i logopedska odeljenja po Srbiji. Zemunska logopedna škola bila je prva i najveća na Balkanu i četvrta u Evropi. Godine 1936. osnovao je sveslovensko udruženje defektologa, a 1937. udruženje slepih intelektualaca i privrednika Kraljevine Jugoslavije. Sledeće godine u Zemunu je otvorio i najveći dom za slepe na Balkanu sa 400 mesta.

Kao antifašista, 1940. godine osnovao je društvo za pomoć slovenskim emigrantima koji su Dunavom dolazili u Srbiju i dalje se, s novim identitetom, iseljavali u Palestinu. Po dolasku nacista ustaške vlasti proterale su Veljka Ramadanovića u Beograd, gde ga hapsi Gestapo. Mučen je na Banjici i na intervenciju dobrih ljudi kao teški bolesnik oslobođen da umre 21. jula 1943. u Beogradu. Sa suprugom Katarinom imao je usvojenicu Desanu Leticu Mijušković.

U Srbiji ima 12.000 slepih i slabovidih osoba. Mnoge su završile fakultete društvenih nauka i muzičke akademije. Za osobe koje ne vide karakteristično je da im je sluh razvijeniji. Tako je na takmičenju Virtuoz V4+ u Budimpešti sve zadivila slepa devojčica rodom iz Kuršumlije, koja pohađa Srednju muzičku školu na odseku za klavir u Novom Sadu.

Nažalost, Veljko Ramadanović je zaboravljen u svom rodnom kraju. Po njemu nije nazvana nijedna ulica niti škola.
Slobodan T. Petrović,
Kladovo

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.