Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Još jedan rebalans budžeta i to zbog većih prihoda

Više para za kapitalne investicije. – Deficit 4,9 odsto BDP-a što je za dva odsto manje u odnosu na aprilsko prekrajanje državne kase
(Фото А. Васиљевић)

Vlada Srbije predložila je parlamentu još jedan rebalans budžeta za ovu godinu koji bi, prema očekivanjima, trebalo da se pred poslanicima nađe u utorak. Kako je obrazloženo u predlogu zakona ovaj drugi rebalans, posle prvog aprilskog, radi se zbog veće projekcije prihoda u 2021. godini, a samim tim i promene na rashodnoj strani.

Rebalansom budžeta za 2021. predviđeni su ukupni budžetski prihodi od 1.488,5 milijardi dinara što je za 132,2 milijarde dinara (9,7 odsto) više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila. Ukupni rashodi i izdaci su 1.792,95 milijardi  dinara što je povećanje od 24,51 milijardu dinara (1,39 odsto) u odnosu na rebalans budžeta iz aprila.

Na nivou opšte države planiran je fiskalni deficit u iznosu od 4,9 odsto BDP-a što je za dva procentna poena manje nego u prvom rebalansu. Učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi da bude 58,2 odsto.

U odnosu na aprilski rebalans fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, najviše zbog znatno bolje realizacije prihoda. Jedan deo nižih rashoda posledica je manjih transfera fondovima obaveznog socijalnog osiguranja usled bolje naplate doprinosa. Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijardi dinara (povećanje od 111 milijardi) a neporeski u iznosu 191,5 milijardi dinara (povećanje od 21,1 milijardu).

Prvim rebalansom naviše su bili revidirani prihodi budžeta Republike, pod uticajem većih priliva na kraju prethodne godine, boljih kretanja u određenim segmentima ekonomske aktivnosti tokom prvog kvartala 2021. godine, očekivanja od primene dodatnog paketa mera, kao i određenih jednokratnih faktora.

U novoj projekciji prihoda, skoro sve kategorije imaju rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveće pozitivne promene imaju porez na dobit pravnih lica i PDV. Ostale kategorije revidirane su naviše usled snažnijeg oporavka aktivnosti od prvobitno očekivanog. U strukturi prihoda poreski čine 85,9 odsto, neporeski 12,9, dok se ostatak od 1,2 procenta odnosi na donacije. U odnosu na originalno planirane prihode budžeta, iznos planiran ovim rebalansom viši je za 152,1 milijardu dinara. Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda su ubrzanje ekonomske aktivnosti, odnosno revizija stope realnog rasta BDP-a sa šest na sedam odsto, povoljnija kretanja na tržištu rada, uplata prvobitno neplaniranih neporeskih prihoda, pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju, konzervativan pristup u planiranju određenih kategorija poreskih prihoda (porez na dobit, PDV).

Rebalansom budžeta obezbeđena su sredstva za dodatno finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata, kao i nedostajuća sredstva po određenim kategorijama rashoda kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje korisnika budžeta. Kako je rekao ministar finansija predlog rebalansa budžeta za ovu godinu predviđa povećanje ulaganja države u kapitalne investicije sa 7,2 odsto na 7,8 procenata BDP-a.

Otplata kamata i prateći troškovi zaduženja planirani su u iznosu od 111,35 milijardi dinara i veći su za 0,05 milijardi dinara (0,04 odsto) u odnosu na rebalans iz aprila. Rashodi za subvencije iznose 212,24 milijarde dinara i manji su za 0,41 milijardu dinara (0,19 odsto) u odnosu na rebalans iz aprila.

Ova kategorija rashoda korigovana je na osnovu izvršenja za prethodni period i procene sredstava potrebnih do kraja godine, tako da su najvećim delom umanjena sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije, a planirani su veći iznosi za održavanje državnih puteva, podsticaje za nabavku elektronskih fiskalnih uređaja, podršku razvoju preduzetništva, podsticaje u poljoprivredi za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja, podsticaje za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

OP
Наравно да су већи приходи када су повећали порезе и акцизе. Није раст због органског развитка српске привреде. Када тако буде онда нек се хвала а не овако отимачином од народа.
nikola andric
Veci prihodi su od vecih poreza.
Nikola
Hahahhahahahaha

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.