Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: VLADIMIR TOLSTOJ, savetnik predsednika Ruske Federacije

Putinu je važno da Srbi znaju da je Rusija uz njih

Postoje spoljni uticaji i pokušaji da naše zemlje posvađaju i razdvoje, mnogima se naša bliskost ne dopada
(Фото: Б. Билбија)

Vladimir Iljič Tolstoj, istaknuti pripadnik „srpske grane” ove čuvene grofovske familije, već skoro punih deset godina savetuje predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina u pogledu kulture, umetnosti i ruskog jezika. Kao potomak „bele emigracije” iz Novog Bečeja, veoma je vezan za našu zemlju, a u Srbiju je došao sa suprugom, uoči 80. godišnjice masakra u Šumaricama, da se pokloni žrtvama. Ne samo zbog toga, prihvatio sam poziv na čaj i razgovor u Ruskom domu u Beogradu, mestu gde se decenijama susreću srpska i ruska kultura.

Čukununuk velikog ruskog književnika Lava Nikolajeviča Tolstoja na čelu je i Saveta za ruski jezik pri predsedniku Rusije, a takođe je sekretar predsednikovog Saveta za kulturu i umetnost. Odnedavno je na čelu Međunarodne asocijacije nastavnika ruskog jezika i književnosti, a takođe je i predsednik Saveta Filmske fondacije (Fond kino), krovne državne institucije koja se bavi podrškom nacionalne produkcije igranih filmova. To nije sve – Tolstoj je predsednik Nadzornog odbora veoma uticajne Fondacije „Ruski svet” (Ruski mir).

Upravo ova fondacija, koja se takođe bavi podrškom ruskog jezika i brojnih inicijativa za promociju „ruskog sveta”, kao i sam ovaj pojam, poslednjih godina su na meti mnogih kritika. Uglavnom od strane onih koji i ne znaju čime se ova organizacija bavi, pa vide „agresiju” u narodnim pesmama i plesovima, čitanju knjiga i pisanju đačkih sastava na ruskom jeziku, koji danas u svetu govori skoro pola milijarde ljudi. To ga čini četvrtim najuticajnijim jezikom na planeti, pa se utoliko više zaista može govoriti o „ruskom svetu”.

– Fondacija „Ruski svet” postoji još od 2007, a dugo je njome rukovodila Ljudmila Aleksejevna Verbicka, jedan od najvećih stručnjaka lingvista, rusista. Ona nas je, nažalost, napustila pre nekoliko godina i predsednik mi je poverio sve pravce promovisanja ruskog jezika i ruske kulture. Došli smo na poziv grada Kragujevca, gde se održava Srpsko-ruski most prijateljstva, uz učešće poslenika kulture i umetnosti iz Rusije. Naravno, posetili smo i spomen-park uoči godišnjice tragedije i odali počast žrtvama fašizma – ističe Vladimir Tolstoj.

Da li se u Rusiji zna o srpskim žrtvama u Drugom svetskom ratu?

Zna se. Rusija je i sama podnela ogromne žrtve, pa zato s velikim bolom doživljava takve događaje.

Kako vidite veze Rusije i Srbije? One su prilično duboke, ali da li dovoljno znamo jedni o drugima?

Postoji ono što je na površini – Rusi i Srbi su braća zanavek. To je ono što ne mora ni da se dokazuje. Istorijski je više puta bilo dokazano. U teškim istorijskim momentima uvek smo bili rame uz rame, jedni uz druge. U Rusiji to znaju i veoma cene.

Ali mi stalno prolazimo kroz teške istorijske momente?

Da, tačno je. I Rusiju potresaju razne kataklizme, a i Srbija se nalazi u epicentru i ima posebnu ulogu na Balkanu. Postoje spoljni uticaji i pokušaji da posvađaju Rusiju i Srbiju i da ih razdvoje. Mnogima se naša bliskost ne dopada.

Ima i onih koji tvrde da je Rusija neprijatelj Srbije?

Naravno, Rusiju zaista demonizuju. Postoji velika geopolitika kojoj se jaka Rusija baš ne dopada. Uspeli su da razdvoje i posvađaju Rusiju i bratsku Ukrajinu.

Razgovarate s predsednikom Putinom o Srbiji?

Međunarodna politička pitanja nisu deo moje delatnosti, ali rado ću mu ispričati o ovom putovanju na sledećem sastanku. Govorio sam mu ranije o našim srpskim korenima, razgovarali smo o tome.

Da li on zna mnogo o Srbiji?

Ko je iz Rusije, ako ne Vladimir Vladimirovič, pomogao uređenje srpskog Hrama Svetog Save. To je bila njegova inicijativa. On je dao nalog „Gaspromu” i drugim strukturama da pomognu zato što je to jedan od najvećih i zaista veličanstvenih pravoslavnih hramova.

Svaki put kada dolazi u Srbiju, Putin posećuje Hram Svetog Save. I on, i Dmitrij Medvedev. Njima je to veoma važno?

Mislim da im je u duši to važno. Taj odnos nije samo prema pravoslavnoj crkvi, već prema svim tradicionalnim veroispovestima. Posebno za Vladimira Vladimiroviča znam koliko ozbiljno gleda na pravoslavne svetinje, na neophodnost moralnih oslonaca i spona. Zato je za njega veoma važno da Srbi znaju da je Rusija uz njih.

Kakav je njegov odnos prema kulturi, kakav ste utisak stekli u poslednjih deset godina?

Ako se ranije, dozvoliću sebi da kažem, više orijentisao na konkretne ličnosti, čini mi se da danas taj pristup postaje sve više sistemski. Potpisao je 2014. Ukaz o osnovama državne kulturne politike. Formirana je posebna Predsednička fondacija za podršku kulturnih inicijativa sa dosta ozbiljnim budžetom. On veoma dobro razume značaj kulture i njenog razvoja, značaj ruskog jezika kao faktora koji objedinjuje ogromnu višejezičnu i višenacionalnu državu.

Ne samo Rusiju već i svet?

Da, i svet. Zato postoji „Ruski svet”.

Šta se podrazumeva pod pojmom „ruski svet”?

Ruski svet okuplja sve ljude koji dele njegove ideale. Oni ne moraju biti etnički Rusi, čak ne moraju ni da znaju ruski jezik mada je naravno poželjno. Najvažnije je da ovi ljudi dele ideale, principe i tradicionalne vrednosti koji su za ruski svet veoma važni. Danas, u svetu koji se menja, u kome se vrednosti dosta kolebaju i dolazi do pomeranja ovih granica, ruski svet pokušava da očuva ključne globalne tradicionalne vrednosti. Svi koji dele te principe, koji to smatraju važnim, deo su velikog ruskog sveta.

Koliko se u Rusiji danas obraća pažnja na savremene pravce masovne pop-kulture? Američki pevači su popularni u svetu, kažu da je meka moć u novim kulturnim obrascima za mladu generaciju.

U Ruskoj Federaciji, zapravo, danas su najpopularniji domaći izvođači, ali mi se čini da se ovaj aspekat nije dugo dovoljno cenio. Smatralo se da su to popularni masovni žanrovi koji se sami od sebe razvijaju, to je više komercijalna strana. Ipak, u pravu ste, ona ima aktivan uticaj na mlade. Recimo, uticajna je art platforma „Tavrida”, koja okuplja mlade talentovane izvođače i pruža im velike mogućnosti. Oni su slobodni ljudi, pišu tekstove pesama na koje vlast i ne pokušava da utiče.

I Putin im se jednom prilikom pridružio, pevao je rep s njima?

Da, i to svedoči koliko se veća pažnja obraća danas. Biće verovatno i pokušaja da se formira takmičenje nalik „Pesmi Evrovizije”, s televizijskim učešćem zemalja postsovjetskog prostora i svih ostalih koje žele, s pesmama na ruskom jeziku.

Da li će Srbija biti pozvana da učestvuje?

Među prvima, naravno. Mislim da to može biti i 2022, ali verovatnije 2023. godine.

Podrška Rusije ključna je u pogledu odbrane naših interesa na Kosovu i Metohiji, pre svega u Ujedinjenim nacijama. Vratiću se na prvo pitanje: šta običan čovek u Rusiji uopšte zna o Kosovu?

Prosvećeniji Rusi znaju da je Kosovo teritorija na kojoj se nalaze srpske svetinje, da je to iskonska srpska zemlja, da su Srbi potisnuti sa tih teritorija na brutalan način i da su njihova prava pogažena. Ovo naravno nije prošlo bez pokroviteljstva Zapada, pre svega SAD, koje su posredno, a nekad i direktno podržavale albanske težnje i provokacije o mogućem spajanju Albanije i Kosova.

Sećamo se 2015. godine, kada je Vladimir Putin naložio da se stavi veto na odluku SB UN o usvajanju britanske rezolucije o tome da su Srbi počinili genocid. Da li je podjednako čvrstih stavova i danas kada je reč o Kosovu?

On se ne menja. To je čovek apsolutno čvrstih principa i stavova i ne menja ih zbog političkih situacija ili promena. Nesumnjivo i danas ima iste stavove prema jedinstvenoj nedeljivoj Srbiji, o pripadnosti Kosova srpskim teritorijama. Koliko ja poznajem svog predsednika, on je potpuno dosledan u svojim stavovima. 

Srbija je moja otadžbina

Poznate su vaše veze sa Srbijom, kao i vašeg brata od strica, Petra Tolstoja, koji je potpredsednik Državne dume Rusije?

Da, naši očevi su rođena braća, imamo istog dedu. Lav Tolstoj imao je trinaestoro dece. Treće dete bio je Ilja Ljvovič, koji je imao osmoro dece, od kojih su se dvojica, Ilja i Vladimir, našli u Srbiji, u emigraciji posle Oktobarske revolucije. Moj deda Vladimir, po kome sam dobio ime, došao je 1921. godine, radio je jedno vreme u Tetovu, gde mu se rodio i jedan sin. Lav Tolstoj je deda mog dede, to jest moj čukundeda po direktnoj muškoj liniji. Ilja Iljič, brat mog dede, dobio je sina, kasnijeg akademika slavistu Nikitu Iljiča Tolstoja, koji se rodio u Vršcu i tamo postoji ulica koja se zove po njemu. Druga dvojica Iljinih sinova su moj otac i njegov stariji brat Oleg, koji je bio poznati slikar. A njegov sin Petar Olegovič je sada potpredsednik Državne dume.

Gde ste se vi rodili?

Mi smo se već rodili u Sovjetskom Savezu, zato što su 1945. moj deda i njegov brat odlučili da se vrate u domovinu. Napisali su molbu Staljinu i dobili dozvolu. Vratili su se u septembru 1945. Dobili su uverenja broj 001 i 002, kao prvi beli emigranti koji su se vratili.

Našli su plac na Volgi, zato što liči na Tisu i Novi Bečej?

Deda je voleo Tisu, rekao je da veoma liči na Rusiju. Sagradio je svojim rukama čamac da bi plovio kanalom Volga–Don. I našao je mesta koja su ga podsetila na Tisu, srednji tok Dona, u južnoj Volgogradskoj oblasti. Danas Petar Olegovič ima tamo kuću, kao i moj brat Ilja Iljič Tolstoj. To je naše omiljeno mesto, mnogo vremena tamo provodimo. Ali okupao sam se u Tisi i ovog puta. To je takođe naša tradicija.

Čitali ste kao dete „Politikin zabavnik”, gledali naše filmove, slušali domaću muziku?

Svake nedelje sam dobijao „Zabavnik”, to je predivan list. Prijatelji našeg detinjstva bili su Popaj, Šilja i svi junaci tih stripova. Mi smo znali i o pravcima tadašnje savremene muzike: „Bijelo dugme”, „Vatreni poljubac”, pa Lepa Brena... Moj brat i ja smo pratili kulturni život tadašnje Jugoslavije, čitali stripove o kaubojima i Indijancima, koji su delom bili u vezi sa divnim filmovima u kojima je igrao Gojko Mitić. Pratili smo najrazličitija kulturna dešavanja.

Može se reći da je Srbija vaša druga domovina?

Naši očevi su govorili: „Naša otadžbina je Rusija, zato što su se naši očevi rodili u Rusiji, naša domovina je Jugoslavija, Srbija, zato što smo se mi rodili u Srbiji.” Mi smo se pak rodili u Sovjetskom Savezu – to je naša domovina. A Srbija je naša otadžbina, jer su naši očevi odavde. Zato se s razlogom nazivamo srpski Tolstoji, osećamo tu vezu. Kada dolazim u Novi Bečej, sve mogu da zamislim kako je nekad bilo. Imam dosta fotografija iz tog perioda. Postoje i italijanski Tolstoji, francuski, američki, švedski. Najveća grana po broju potomaka je švedska. Tamo je preko 120 potomaka Lava Tolstoja, po liniji njegovog sina Lava Ljvoviča.

Vi ste i plemić, deo grofovske familije?

Po direktnoj muškoj liniji. Imamo svoj grb i znak loze – prsten sa grbom. Petar Olegovič ima sada taj prsten, zato što je njegov otac stariji od mog, a posle će ga predati svom sinu. Taj prsten je napravljen još pre Lava Nikolajeviča, to se prenosilo još od Ilje Andrejeviča Tolstoja.Antrfile

Uz ruskog predsednika od 2000. godine

Poznavali ste Putina i pre 2012, kada ste postali njegov savetnik?

Bio sam jedan od njegovih poverenika još na prvim izborima 2000. godine. Radio sam i u drugoj izbornoj kampanji, 2004. Tokom predizborne kampanje 2012. imali smo dva sastanka na kojima sam dosta oštro i kritično govorio o stanju u kulturi. Mnogo toga mi se nije dopadalo jer sam bio direktor muzeja Lava Tolstoja „Jasna Poljana” 20 godina. Posle mog emotivnog i oštrog izlaganja, Putin me je zamolio da ostanem i rekao: „Toliko kritikuješ, a da li bi mogao nešto da uradiš, da budeš moj savetnik za kulturu?” Razmislio sam i na kraju prihvatio.

Kažu da su pomoćnici i savetnici, kao deo predsedničke administracije, nešto poput vlade, odnosno iznad nje?

Malo su drugačije funkcije, mi ne radimo isto što i vlada. Faktički su pomoćnici i savetnici predsednika na nivou federalnih ministara. Moj aparat je mali ali snažan, i vodi ogroman posao. Moja kancelarija je na Starom trgu, gde je glavna administracija predsednika kojom sada rukovodi Anton Eduardovič Vajno. Tu je jezgro ljudi koji donose i političke odluke. Vlada je izvršni organ.

Vi odlučujete, a oni izvršavaju?

Da, mi učestvujemo u donošenju političkih odluka, svako u svojoj sferi.

 

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Срби то знају, не мора ни да им се каже. А знају и ови други што су нервозни па се подсмевају.
Боро
Руси су толико учинили за нас до сада, да нам више од овога и не треба!
Русија, заувек љубав!
Прави Срби су вечни пријатељи руског народа и ми многи то знамо и то се неће никада променити! Захвални смо руском народу и Путину за све, за подршку и братска осећања! Уосталом, наше душе су исте, а то је оно најважније, осећати у себи словенску душу!
Komentator
Citaju i Rusi ove komentare i vide koliki su im Srbi prijatelji. I ocekujete nesto vise.
Дипломирани политиколог
Шта каже, када ће Русија почети да увози Фијат 500Л из Србије као што је договорено пре 10 година?
Славиша Гавриловић
Није то никада договорено, само је то био приједлог Вучића, који се искрено говорећи, нимало не уклапа у споразум са Русијом

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.