Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: KOLIKO JE KORONA PROMENILA ČITALAČKE NAVIKE

Kad nema sajma, do knjige na klik

Trebalo je ranije razmišljati o mogućim zamenskim modelima, poput sajma na otvorenom, kako je urađeno u svetu. Ovako ostaje praznina ne samo u izdavačkom i čitateljskom kalendaru već i u tradiciji kulture koja je i bez pandemije ugrožena, smatraju izdavači i pisci
(Фото EPA-EFE/B. Pejovic)

Da se održava, Sajam knjiga bio bi otvoren večeras. Nekada se znalo, kraj oktobra bio je rezervisan za Međunarodni beogradski sajam knjiga, a sve koji su ga posećivali, bilo iz profesionalnih ili ličnih razloga, povezivala je jedinstvena ljubav prema knjizi i čitanju, ali i posebno uzbuđenje zbog sajamskih susreta. Međutim, ovo je već druga godina da nas pandemija virusa, koji više i nije tako nov, nego se nekako baš odomaćio, odvaja i od najveće manifestacije knjige na Balkanu. Odluku da ne učestvuju doneli su izdavači, koji građane nisu želeli da izlažu dodatnim zdravstvenim rizicima. Mnogi organizuju sajamske dane, nudeći popuste na dosadašnje cene knjiga, a oni poput „Lagune”, koji imaju knjižare, organizuju potpisivanja i druženja s piscima. Upravo se završava 73. Frankfurtski sajam knjiga, koji je posle prošlogodišnjeg onlajn izdanja sada bio održan uz smanjeni broj posetilaca (maksimalni broj je ograničen na 25.000 po danu) i to uz kovid propusnice. Poznato je da je Frankfurtski sajam knjiga najpre susret profesionalaca, a ove godine tamo je bilo predstavljeno 2.000 izlagača iz 80 zemalja, dok je pre dve godine ovaj sajam ugostio 7.500 izlagača.

Pitanja o tome da li je i naša manifestacija u nekom drugačijem vidu ipak mogla da bude održana i koliki je to gubitak, pre svega za manje izdavače, razmatramo s našim sagovornicima, piscima i izdavačima, koji su saglasni u tome da je ovaj događaj jedinstven i da svima mnogo nedostaje.

Književnik i glavni urednik „Arhipelaga” Gojko Božović bio je među prvim izdavačima koji su zbog visokog rizika odustali od učešća na Sajmu knjiga, a za naš list objašnjava da je takvu odluku bilo teško doneti zbog toga što je u poslednjih 30 godina bio na svakoj ovoj manifestaciji.

– Nije mi bilo jasno zašto se ponovo stvara veštačka drama oko Sajma knjiga kada je vrlo jasno da u vreme pandemije on nije moguć, uprkos tome što bi mnogo značio čitaocima i izdavačima. Bilo je bolje razmišljati o tome šta je moguće u sadašnjim okolnostima, umesto što se insistiralo na jednoj nerealnoj, neodgovornoj i nemogućoj misiji – smatra Gojko Božović, dodajući da su neki organizatori oblikovali nove modele sajamske prezentacije, nove portale, koji pokušavaju da održe ideju o potrebi sajma knjiga kao važnog kulturnog i profesionalnog događaja.

Po njegovim rečima, Sajam knjiga u Moskvi, na primer, napravio je neku vrstu hibridnog događaja, ostvarujući internet promocije i mogućnost da se preko različitih aplikacija organizuju sastanci izdavača, agenata i pisaca. Prošle i ove godine organizovana je na Crvenom trgu prodajna izložba knjiga na otvorenom. Po rečima našeg sagovornika nešto slično uradio je i Frankfurtski sajam knjiga prošle godine, manifestacija je bila otkazana, ali je već početkom oktobra napravljen veliki portal koji je u ovom trenutku najveća baza podataka o knjigama u izdavačkoj profesiji.

– Tu pre svega profesionalac može da nađe obilje potrebnih informacija ili da prati različite konferencije, radionice i predavanja. Sajam je prešao u Frankfurt kao grad knjiga i ovaj model može biti zanimljiv i za našu budućnost. Na mnogo mesta organizovana su čitanja, razgovori i prodajne izložbe knjiga. To je bilo važno u neizvesnom momentu, da se simbolički naglasi koliko grad živi s knjigama. Ove godine Frankfurtski sajam jedan je od malobrojnih koji se održava uživo, ali u smanjenom obimu i s kovid propusnicama. Najveći deo sajma je i dalje onlajn, uz pomenuti portal, koji se neprestano širi. Mislim da posle dve godine i gradu Beogradu, kao osnivaču, kao i Odboru sajma knjiga, Beogradskom sajmu i izdavačima treba da bude jasno da dok traje pandemija, dosadašnji model nije moguć. Već danas treba razmišljati o tome šta dalje. Treba najpre sačuvati knjige i kontakte s čitaocima, kao supstancu, a podsticati internet komunikaciju i različite prezentacije i razgovore, dok je u gradu moguće organizovati prodajne izložbe knjiga – predlaže Božović.

Dragan Lakićević, pisac i glavni urednik Srpske književne zadruge, smatra da smo ponovnim izostankom Sajma knjiga svi na gubitku, ali govori i o rizicima po zdravlje:

– Nećemo videti mnoge ljude, prijatelje, pisce i urednike. Ni nove knjige, koje se na sajmu i kupuju i poklanjaju. Ipak, treba se setiti otežavajućih okolnosti: na utakmici se boravi dva sata, a na sajmu ceo dan. Sajam nije provetren, ima oskudne higijenske mogućnosti. Iste knjige otvara i pregleda mnogo ruku. Za veliki broj učesnika sajam je obavezan, svaki dan. Inficiranjem više ljudi sa jednog štanda – štand se zatvara.

U vreme kada traju sajamski dani bez sajma, ostaje pitanje šta će biti iduće godine. Da li će biti onako kao pre – velika knjižara s promotivnim manifestacijama ili nešto slično sajmovima knjiga, ideja i autorskih prava na Zapadu? O tome, kaže, valja razmišljati naglas i po komisijama, već sada.

Spisateljica Ljubica Arsić mišljenja je da neodržavanje Sajma knjiga možda najviše pogađa pisce, sve one koji vole da čitaju i za koje je to prilika da se na velikoj smotri knjiga upoznaju s različitim izdanjima.

– Odjednom, za vreme sajamskih dana dobijamo utisak da nije sve izgubljeno i da u mnogim ljudima još postoji potreba da među umetničkim naslovima, birajući najbolju moguću terapiju, a to je terapija čitanjem, pronađu sklad sa svetom i samim sobom. Izostanak i ovogodišnjeg sajma sigurno da unosi nelagodnost u naša već godinama uobičajena iščekivanja oktobarskih dana, kada se spremamo na neku vrstu kulturnog hodočašća, svečanosti u kojoj je i samo prisustvo velikog broja knjiga na jednom mestu inspirativno i lekovito, ali, kao što se u svakoj lošoj stvari krije i nešto dobro, u prekidu vidim i mogućnost da se stara tradicija održavanja sajma unapredi i osveži, da se donekle promeni mehaničko ponavljanje njegovog dugogodišnjeg ustrojstva – objašnjava Ljubica Arsić.

Odsustvo Sajma knjiga posebno pogađa manje izdavače, koji u ovim okolnostima teško opstaju. Glavna urednica „Heliksa” Katarina Ješić ukazuje upravo na taj ekonomski sajamski aspekt.

– To su dani intenzivne prodaje knjiga. Sajam pruža i mogućnost direktnog kontakta sa čitaocima i organizovanje pratećih kulturnih programa, uz osigurano učešće brojne publike – sve to pomaže naročito malom izdavaču da bude što vidljiviji i da raste u razmeni s čitaocima i kolegama. Ovo što se dve godine zaredom dešava sa Sajmom knjiga je upravo ogledalo širih dešavanja i promena u svetu izdavaštva. Moglo bi se reći da je pandemija ubrzala nešto što bi bio prirodan tok uopšte u poslovanju – prelazak na dinamičnije, onlajn aktivnosti, kako operativne tako i prodajne i promotivne. Svakako će se i nakon svega ovoga taj model zadržati u izvesnoj meri, uz nezamenljive direktne kontakte u masovnijim okruženjima. U tom smislu Beogradski sajam knjiga već dve godine na izvestan način ignoriše takozvanu novu normalnost, držeći se modela izuzetno masovnog događaja u zdravstvenim okolnostima kada je to neprihvatljivo. Trebalo je razmišljati o mogućim zamenskim modelima, poput sajma na otvorenom ili manje masovnih brojnijih sajamskih manifestacija, ukoliko je to moguće. Ovako ostaje praznina ne samo u izdavačkom i čitateljskom kalendaru već, što je najvažnije, u tradiciji kulture koja je i bez pandemije ugrožena s mnogo strana – zapaža Katarina Ješić.

I piscu Bojanu Ljubenoviću nedostaje neposredni kontakt s publikom jer kako kaže, društvene mreže, ma koliko bile korisne, ni izbliza ne mogu da zamene razmenu emocija, mišljenja i ideja, koju imamo u tih sedam dana oktobra, pa ističe:

– U potpunosti razumem razloge koji su organizatore naveli da donesu tešku odluku otkazivanja jer su zdravlje i ljudski životi najpreči. Ipak, često razmišljam o tome da bi neka vrsta sajma na otvorenom možda ipak mogla biti održana. Naravno, za to su potrebne posebne pripreme, specijalni, tipski štandovi koji bi od vremenskih nepogoda štitili prodavce, posetioce i knjige, ali je za tako nešto sada već kasno, o tome je trebalo misliti mnogo ranije. Dobar deo izdavača, naročito onih manjih, i finansijski zavisi od ove manifestacije, njenim izostankom ugrožen je njihov opstanak, pa bi i o tome valjalo razmisliti. Ako je država već finansijski podržala slobodne umetnike, ugostitelje i druge delatnosti, možda bi pravedno bilo da i izdavače pomogne koliko može.

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sanja
A benzin 165 dinara....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.