Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Spomenik caru Nikolaju je dug Crne Gore Romanovima

Pet godina naša inicijativa čeka na odgovor cetinjske vlasti, kaže Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta
Споменик цару Николају у Београду (Фото: А. Васиљевић)

Podgorica – Prestono Cetinje vekovima čeka da se podigne spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu ili da se po njemu nazove neka od centralnih ulica u ovom gradu. Inicijativa za podizanje spomenika nije od juče. Decenijama brojne institucije, ugledni kulturni i javni radnici gradonačelnicima crnogorske prestonice Cetinje upućuju inicijative, koje su, kao i najnovija Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore, ostale bez odgovora.

Predsednik Srpskog nacionalnog saveta (SNS) Momčilo Vuksanović podseća da je Skupštini Cetinja još 2017. poslao inicijativu SNS da se Crna Gora bar na taj način „oduži Rusiji kao vekovnom dobrotvoru”.

„Pet godina naša inicijativa čeka na odgovor cetinjske vlasti. Mnogo je razloga za pokretanje inicijative Srpskog nacionalnog saveta o podizanju spomenika. Prijateljstvo crnogorskog i ruskog dvora i dinastija Petrović i Romanov produbljeno je i rodbinskim vezama. Dve kćeri knjaza Nikole, Milica i Stana, udale su se za članove ruske imperatorske porodice Romanov”, kaže za „Politiku” Vuksanović.

Podseća da je car Nikolaj nameravao da bude ktitor crkve na Cetinju, čija lokacija je bila određena između Biljarde i Vladinog doma i „to mesto je najpogodnije za postavljanje budućeg spomenika poslednjem ruskom imperatoru”.

To što je Nikolaj nameravao da sagradi crkvu Svete Trojice bila je i želja blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, koji je stalno ponavljao da se taj božji hram mora izgraditi. Nameravao je da u toj crkvi pohrani tri najveće hrišćanske svetinje: Ikonu Filmosovu, Čestice Časnog krsta i Ruku koja je krstila Hrista.

Kao zvaničan početak verskih i političkih odnosa Crne Gore i Rusije označava se 1711. godina. Moćni ruski imperator Petar Prvi Romanov, tj. Petar Veliki, tada je uputio izaslanike, pukovnika Mihaila Miloradovića (poreklom iz Hercegovine) i kapetana Ivana Lukačevića (poreklom iz Podgorice) kod mitropolita Danila Šćepčevog Petrovića Njegoša.

Nakon odlaska vladike Danila u Petrograd 1714. i njegovim prijemom kod ruskog cara – imperatora Petra Prvog Aleksejeviča Romanova odobrena je velika materijalna pomoć Crnoj Gori i donesena odluka o trajnoj pomoći Cetinjskoj mitropoliji. Od tada se nisu prekidala redovna materijalna davanja u naredna dva veka.

Ono što je zacrtao vladika Danilo nastavili su naslednici. Vladika Sava je odlazio i slao u Rusiju „za posle naše crkovne i za našu siromaštinu”.

I mitropolit Petar Prvi na samrtnom času poručuje svom sinovcu Petru Drugom: „Moli se Bogu i drži se Rusije.”

Njegoš je bio veran tom zavetu. Zavladičio se u Petrogradu 1833. godine, u prisustvu imperatora Nikolaja Prvog Romanova. Njegoš je u Rusiji bio proizveden za arhiepiskopa 1834. i mitropolita 1844. godine. Uz pomoć Rusije, Cetinjski manastir postaje sedište ne samo duhovne već i zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Zahvaljujući ruskoj pomoći, na Cetinju je 1834. otvorena prva redovna trorazredna osnovna škola i Knjigopečatnja, u kojoj je, 1835. štampan prvi kalendar crnogorski „Grlica” (1835–1839), a potom i Srpski bukvar, radi učenja mladeži „cerkovnom i graždanskom čitanju”.

U vreme vladavine knjaza Danila Rusija je odigrala presudnu ulogu u priznanju novog međunarodnog statusa Crne Gore. Naime, posle velike pobede Crnogoraca na Grahovcu 1858, na Konferenciji u Carigradu, uz podršku Rusije i Francuske, Turska je bila prinuđena da se odrekne vrhovne vlasti nad Crnom Gorom mada formalno nije priznala njenu nezavisnost. Odlukom ove konferencije prvi put su utvrđene granice državne teritorije Crne Gore.

Knjaz Nikola Prvi Petrović takođe se snažno oslanjao na Rusiju. O tom odnosu svedoče reči ruskog cara Aleksandra Trećeg Romanova u zdravici upućenoj knjazu Nikoli u Petrogradu 1889. godine. Imperator je rekao: „Pijem u zdravlje knjaza crnogorskog, jedinog iskrenog i vernog prijatelja Rusije.”

Najnovija istorija Crne Gore kao da se odriče viševekovne bratske ljubavi prema Rusiji, uvodeći joj ekonomske sankcije, ljubeći skute NATO-u. Takvo ponašanje vlasti personifikuje sadašnji predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović. Istina, narod je kazao svoje – Rusija je bila i ostala njihova vekovna zaštitnica.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драган М.
Цар Николај II Романов је владао од 1894 до 1917. Неће бити да су од тада баш прошли "векови" колико се чека на споменик....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.