Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Priče Iz velikog Rata: Austrijanci u Čačku odmah uzeli trojicu talaca

Lekar češkog porekla, dr Venceslav Stejskal, sve vreme okupacije odbijao da skine uniformu majora srpske vojske
Чачак, средиште 1916–1918 (Фото: ГБ ДИС)

Čačak – Povlačenje vojske iz Čačka, sastavljene većinom od trećepozivaca i poslednje odbrane, počelo je ranog jutra 18/31. oktobra 1915. Stanko Mitić, šef okružne finansijske uprave u Čačku, zabeležio je u svom ratnom dnevniku da su državna nadleštva u mestu već bila spremna za evakuaciju, čekala se samo naredba vojne komande.

„Za vreme našeg polaska u varoši gužva od naroda, jedni idu na jednu a drugi na drugu stranu, na licu svakog poznaje se zabrinutost i očajanje. Kad smo prošli pored kasarne gde je smeštena vojna bolnica, bile su istaknute zastave bele boje sa crvenim krstom, a tako isto i na gradskoj bolnici, što je davalo znake da je varoš bila spremljena za predaju”, zabeležio je on.

I gornje redove uvrstio je dr Bogdan Trifunović u svoju istorijsku studiju „Život pod okupacijom”, opisujući iz raznih izvora, kako su tekli ti čemerni dani naše postojbine u čačanskom zavičaju.

Komanda vojske odredila je dr Venceslava Stejskala, majora srpske vojske češkog porekla, da prema Ženevskoj konvenciji preda okupacionoj vojsci čačansku bolnicu. On je to i učinio u uniformi srpskog oficira koju je odbijao da skine sve vreme okupacije, iako je vraćen na svoje radno mesto u bolnici.

Pre ulaska austrougarskih trupa, srpske jedinice već su napustile Čačak, i narod je počeo da se sklanja. Meštani su se danima ranije okupljali ispred kafane „Car Lazar” koja i danas postoji i radi pod istim imenom, i odlazili put Kraljeva. Žene i deca tražili su skloništa po kućama, ćepenci i kapci bili su spušteni na varoškim dućanima.

„Kad su neprijatelji prešli Moravu i našli se u Cvetnogradu (Čačku), varoš je bila kao mrtva”, zapisao je meštanin Siniša Paunović, docnije urednik u „Politici”.

Iz središta varoši, od crkve prema mostu, uputila se grupa Čačana noseći belu zastavu, uglavnom stariji ljudi, predvođeni predsednikom opštine Jovanom Mihailovićem. To je bila delegacija ili odbor građana za predaju naselja. Oko 16 sati neprijateljski vojnici su prešli most, koji je bio srušen sa ljubićke strane.

Samozvani odbor za predaju grada nije se dopao mađarskom oficiru koji je komandovao zauzimanjem. Umesto da prihvate predaju i belu zastavu, vojnici su građane poterali ispred sebe kao živi štit i uputili se u centar varoši, na tadašnju pijacu. Predsednik Mihailović ostao je na dužnosti do 10. novembra 1915, kad je smenjen i interniran narednog dana.

Žitelji nemačkog ili mađarskog porekla morali su odmah, iste večeri, da se jave oficiru koji je zauzeo Čačak. Dobošar je objavio da se varoš predala i da svi stariji od 18 godina sutra moraju da se pojave na pijaci. Mnoge radnje bile su već prvog dana opljačkane, kao i napuštene kuće po mestu. Strana vojska odmah je oduzela svu hranu i bakarno posuđe od stanovnika, svinje i živinu.

Na zgradi pored hotela „Kren” (današnji hotel „Beograd”) postavljena je dugačka tabla sa natpisom „K. und k. Polizei” (Carska i kraljevska policijska stanica). Okružni komandant izabrao je luksuznu vilu u sastavu Okružnog rasadnika, dok su mnoge veće i lepe kuće austrougarski oficiri uzeli za svoj smeštaj. Hotel „Kren” čačanskog industrijalca Stevana Krena stavljen je na raspolaganje okupatorskim oficirima i naziv mu je promenjen u „Viribus Unitis” (Sjedinjenim snagama).

Stanko Mitić je u dnevnik kratko upisao: „19. oktobar po julijanskom kalendaru: ovog dana, dockan u noć, čuli smo da su Austrijanci ušli u Čačak i da borbe nisu bile.”

Kad su austrougarske trupe ušle, komandant mesta zahtevao je trojicu talaca, koji su životima i imovinom morali da garantuju da stanovništvo neće učiniti išta upereno protiv oružane sile. Radikalna vlast u naselju izručila je protojereja Sretena Mihailovića, trgovca gvožđara Nauma Trifunovića i nekog Ristića.

Ubrzo je usledila i naredba o kupljenju oružja i municije, a izbegli živalj, koji se privremeno sklonio po okolnim selima, polako se vraćao u Čačak. Život pod okupacijom upravo je počeo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.